Književnica Mariz Konde (81, Gvadalupe), proglašena je dobitnicom nagrade za književnost Nove akademije iz Stokholma.
– Dozvolite mi da podelim nagadu sa porodicom, prijateljima i, iznad svih, narodom Gvadalupa. Mi smo jedna mala zemlja koja se pominje samo kada su uragani, zemljotresi i slične nepogode. Srećni smo što će nas sada prepoznavati po nečem drugom – poručila je Kondeova, autorka dvadesetak romana.
“Ona opisuje pošasti kolonijalizma i postkolonijalističkog haosa jezikom koji je precizan i uzbudljiv. U njenim pričama mrtvi obitavaju blizu živih u svetu gde se rod, rasa i klasa stalno kovitlaju u novim sazvežđima”, glasi odluka žirija saopštena u jednoj stokholmskoj biblioteci.
Pročitajte i: Ove godine neće biti dodeljena Nobelova nagrada za književnost
Proces izbora nagrade, koju je pokrenulo stotinak švedskih intelektualaca osnovavši Novu akademiju u znak protesta zbog otkazivanja ovogodišnje dodele Nobelove nagrade usled seksualnog skandala među članovima komiteta, sastojao se iz nekoliko faza.
Širi izbor načinili su švedski bibliotekari, potom je glasala javnost (33.000 ljudi se uključilo) i na kraju je napravljen uži izbor od četiri prvoplasirana kandidata: uz Kondeovu, to su bili Amerikanac Nil Gejmen, Japanac Haruki Murakami i Kim Tuj, kanadska književnica vijetnamskog porekla. O pobedniku je birao stručni žiri, ali je mesec dana pre toga Murakami povukao svoju kandidtauru.
– Meni se sam ovaj čin ne dopada iako bi na prvi pogled čovek rekao, “U redu, to je pedagoški momenat koji hoće nešto da poruči”. Bojim se da je odluka doneta pomalo na brzinu i da nije bilo potrebe. Neće svet ostati nesrećan što će se preskočiti jedna godina. Ako je učinjeno iz moralnih razloga, u redu, neka oni stoje iza toga kao institucija, ali mi se čini da je Murakami odlično reagovao sa molbom da se izuzme iz užeg izbora – kaže za “Blic” Vladislav Bajac, direktor izdvačke kuće Geopoetika koja objavljuje Murakamijeve knjige.
Pročitajte i: Nobelova nagrada za književnost: činjenice i zanimljivosti
Bajac još dodaje i da Murakamija razume iz dva razloga.
– Zašto bi on sada pripadao nekom kvazidrugom svetu koji je sam po sebi otpor nečemu drugom, kada on i dalje važi za jednog legitimnog pisca koji će ubuduće biti u igri za Nobela, dobio ga on ili ne? Sa druge strane, pragmatično gledano, time bi se ipak oduzelo neko metafizičko pravo da on i dalje bude u igri za Nobela i mislim da ima pravo i na tu vrstu sebičnosti – poručuje Bajac.
Kada je otkriveno da je Žan-Klod Arno, suprug jedne od članica Švedske akademije uključene u izbor Nobelove nagrade za književnost, seksualno uznemiravao drugu ženu, nekoliko članova akademije je dalo ostavke, a dodela nagrade za ovu godinu otkazana “zbog ukaljanog poverenja javnosti” u ovu ustanovu. Prema ranijim planovima, Nobel za književnost biće dodeljen 2019.
Prošle nedelje sud u Stokholmu osudio je Žan-Kloda Arnoa na dve godine zatvora zbog silovanja.
Izvor: Blic.rs
