Akademska knjiga, izdavačka kuća iz Novog Sada, u prethodnoj izdavačkoj godini objavila je više od 40 novih izdanja.
Na ovogodišnjem Sajmu knjiga narednih dana, na štandu Akademske knjige gostovaće autori ove izdavačke kuće među kojima su Laslo Vegel, Bojana Kovačević Petrović, Milan Belegišanin, Nebojša Milenković i drugi. Od novih izdanja Akademske knjige, izdvajaju se kako beletristička ostvarenja, tako i radovi iz oblasti književne istorije i interpretacije.
Aleksandar Tišma: DNEVNIK 1942-2001
I tom
Šezdeset godina vođenja dnevnika Tišmina je borba protiv zavaravanja sebe i drugih. Ne znam ni za jedan dnevnik u kojem je pisac na takav način, ne štedeći sebe, izvrnuo utrobu i otkrio vlastiti jad i bedu. Nije to činio iz puke želje da šokira i pokaže se u ulozi negativnog junaka, što i te kako zna biti zavodljivo. Često se dešava da pisci u dnevničkim zapisima priznaju zablude, uvrede koje su naneli drugima, da otkriju vlastitu požudu i erotske sklonosti, međutim, ne pamtim da sam negde naišao na priznanje one tako česte ljudske osobine kao što je zavist, ili slabost da se odoli pohlepi i samoživosti, da se ispadne smešan i nemoćan. A baš to čini Tišma tokom šest decenija pisanja dnevnika, nepotkupljivi posmatrač prolaznosti sveta, i sebe u tom svetu.
Kod Tišme nema ni traga od pokušaja da se vlastita uloga u javnom životu koriguje, da se naknadno obezbedi povoljnija pozicija. U središtu njegovog dnevnika je samo ljudska jedinka. Čitav univerzum sveden je na kubaturu lobanje u kojoj se dešava svakodnevna muka borbe sa samim sobom, sa zlom u sebi, sa strastima i slabostima.
Mihail Bahtin: PROBLEMI POETIKE DOSTOJEVSKOG
Prevela s ruskog: Milica Nikolić
F. M. Dostojevski, po shvatanju M. M. Bahtina, jedan je od najvećih novatora u oblasti umetničke forme. On je stvorio potpuno nov tip umetničkog mišljenja, koji Bahtin uslovno naziva polifonijskim. U studiji „Problemi poetike Dostojevskog“ autor svojim junacima daje krajnju slobodu govora; ideja, izrečena od strane nekog od njih, nalazi odraza u govoru drugih likova, ovladavši njihovom svešću, ili biva odbačena. „Tuđa reč“, „reč s odstupnicom“, „dijaloška reč“ – svi ti pojmovi otkrivaju svojevrstan pristup Dostojevskog u slikanju čoveka, njegovo novatorstvo kao pisca koji je uspeo da proširi mogućnosti romaneskne reči.
Bojana Kovačević Petrović: KARLOS FUENTES U POTRAZI ZA IDENTITETOM
Knjiga Karlos Fuentes u potrazi za identitetom obuhvata temeljno kritičko razmatranje teme identiteta kao jednog od suštinskih pitanja latinoameričkog društva i pojedinca kroz opus Karlosa Fuentesa (Carlos Fuentes, 1928–2012). Za identitet latinoameričkog čoveka, po mišljenju meksičkog književnika, ključni je pojam mestizaje, mešanje rasa, do kojeg je došlo nakon otkrića Amerike 1492. godine, „sudarom“ Starog i Novog sveta. Otuda osnovu Fuentesovog dela čini dijalog sa prehispanskim kulturama, razmatranje značaja otkrića Amerike za latinoamerički identitet i uticaja Španije pri formiranju svesti hispanoameričkog čoveka. Fuentes ukazuje na unutrašnju borbu Latinoamerikanca da prihvati sopstveno biće, on ističe da njegovo multikulturno poreklo predstavlja jedinstveno bogatstvo i neprikosnovenu vrednost naroda i kontinenata objedinjenih španskim jezikom i uverava da je Hispanska Amerika u XXI veku pronašla svoj identitet, te da je pred njom novi izazov, a to je prepoznavanje i prihvatanje međusobnih različitosti odnosno raznolikosti – verske, ideološke, seksualne i svake druge.
Mirko Magarašević: PESNIČKI SVET EZRE PAUNDA
Metodom i duhom Paund je blizak idejnosti koju nalazimo u Danteovoj Božanstvenoj komediji (koja se oslanja na Vergilija koji se oslanja na Homera). To je idejnost koja se zasniva na inkluzivnosti. (Luis Zukovski, 1931.)
Paund je strogo posvećen preciznoj pesničkoj slici, jasnom uvidu u prizor, emociju i raspoloženje. Кo ne sluti i ne razume poetiku Ezre Paunda, neće moći da bude na tragu novog ni u poeziji svoga jezika, napisao je Mirko Magarašević.
Akademska knjiga – prevodi
Mari Darijesek: NAŠ ŽIVOT PO ŠUMAMA
Prevela s francuskog: Olja Petronić
Roman Mari Darijesek prava je poslastica, i to ne samo za ljubitelje distopija, budući da govori o svetu na čijem se pragu, čini nam se, nalazimo. Napisan maštovito, jednostavno i duhovito, od početka uvlači u priču zato što se bavi temama koje su nam bliske i više nego aktuelne (trgovina organima, identitet, klonovi, prava životinja, nadzor, ekologija, jaz između superbogatih i siromašnih…). Radnja se odigrava u budućnosti, ali priča govori o našoj sadašnjosti.
Emil Hakl: PRAVILA SMEŠNOG PONAŠANJA
Prevela sa češkog: Jelena Đorđević
Kroz tri događaja pripovedač ispisuje privatnu hroniku svog dosadašnjeg života. Najpre sa dvojicom mlađih prijatelja odlazi da proba paraglajding. Dok tako polubespomoćno visi, počinje da se približava sopstvenoj prošlosti. Najupečatljivija, apsolutna prekretnica ovog triptiha je opraštanje sa ocem, a završetak pripada putovanju na deltu Dunava, simboličkom pokušaju da pronađe samog sebe. I u najtužnijoj situaciji Haklov junak uspeva da zadrži distancu, i sa istom bravuroznošću kao Hrabalov Hanta koristi jezik i sopstveno sećanje. Aktuelne su i oštre samoironične opaske i metafore kada konstatuje šta je važno autsajderima i pobednicima: Da jedni drugima glume izanđale mehaničke kokoške svojih života. Naviješ ključ i posmatraš kako kljucaju…
Jasmina Reza: VAVILON
Prevela s francuskog: Svetlana Stojanović
U romanu Vavilon Jasmina Reza opisuje život francuske srednje klase – bračni partneri ne komuniciraju između sebe, ljude povezuje samoća, prolaze uskim putem pomoćnog stepeništa višespratnice u jednom pariskom predgrađu. Likovi ovog romana imaju iluziju da je sve pod kontrolom – a zapravo se nalaze u izgnanstvu. Glavna junakinja romana, Elizabet Žoz, posmatra život kao što ga je kroz objektiv svog foto-aparata video Robert Frank, čijim se fotografijama iz znamenite knjige The Americans ona divi. Elizabetin život je savršen. Ima dobrog muža, dobrog sina, dobar posao, ali priželjkuje neočekivano, avanturu, barem da joj srce zadrhti. Elizabet ne želi da bude samo posmatrač života, hoće da bude učesnik. Na proslavu svog šezdeset drugog rođendana, koji je nazvala „praznik proleća“, pozvala je najbliže prijatelje. Lepo su se provodili do kasno u noć.A onda se dogodilo ubistvo.
Roman Vavilon nagrađen je 2016. prestižnom književnom nagradom Renodo.
Kamel Daud: ZEBUR ILI PSALMI
Prevela s francuskog: Svetlana Stojanović
U selu stešnjenom između pustinje i zabrana svake vrste lične slobode, odrasta neobičan i usamljen mladić, Ismail. Niko u selu ne ume da čita i piše, ali su se po podrumima mogle naći raskupusane knjige, zaostale iza kolonizatora. Iz čuvenih dela svetske književnosti Ismail je naučio jezik kojim se može govoriti o slobodi koja nije zabranjena i seksualnosti koja nije greh. Zavoleo je Džemilu, mada joj je video samo glavu na prozoru. Žene nemaju pravo na svoje telo. Ismail je vremenom kod sebe otkrio neobičan dar – moć da otera smrt ako u roku od tri dana opiše ceo život samrtnika. Veliki posao je pred njim. Treba opisati živote svih u selu koji bi mogli umreti. Ismail sebe zove Zebur, i nikako drugačije, po knjizi božijeg otkrivenja pre Kurana, po knjizi psalama.
Zebur ili psalmi je knjiga o književnosti kao leku. Knjige leče onog koji piše i one koji ih čitaju, smatra Kamel Daud.
Jacek Denel: SATURN
Crne slike iz života muškaraca porodice Goja
Prevela s poljskog: Snežana Đukanović
Poljski pisac Jacek Denel napisao je roman o životu iza kulisa velikog španskog slikara Fransiska Goje. Ovaj roman zasnovan je na hipotezi da je Gojin zastrašujući enigmatični serijal, poznat pod imenom „Crne slike“, zapravo delo njegovog sina Havijera, koji je ovim slikama pokušao da izrazi šta oseća prema nasilnom i destruktivnom ocu. Kroz priču nas u obliku zasebnih monologa vode sam Goja, njegov sin Havijer i unuk Marijano. Narušen odnos između tri generacije ove slavne porodice stvara atmosferu psihološke tenzije.
Roman je bio u najužem izboru za Književnu nagradu Nike, a osim na srpski, preveden je na još deset jezika (engleski, nemački, francuski, italijanski, španski, ruski, mađarski, ukrajinski, slovački i holandski jezik).
Jacek Denel (Jacek Dehnel, 1980) poljski pesnik, pisac, slikar i prevodilac, rođen je u Gdanjsku. Dobitnik je mnogobrojnih nagrada za poeziju i prozu. Savet za poljski jezik mu je 2008. godine dodelio titulu Počasnog ambasadora poljskog jezika, a u maju 2011. titulu Mladog ambasadora poljskog jezika. Živi u Varšavi i radi kao televizijski voditelj kulturnog programa
Marina Cvetajeva: MORSKA SAM PENA
Izbor iz poezije
Preveo s ruskog: Radojica Nešović
Bila je od posebne vrste: ni „od kamena“ ni „od gline“ bila je sazdana. Pa čak – ni „od ploti“. Kao „varlјiva pena morska“. Od vazduha i vode – ne vazduh i ne voda. Od talasa i stene – ne talas i ne stena. Na granici stihija – u sudaru stihija. Sudar stihija. Tek što se popela na vrh talasa, razigrana i šumna – a već je poput čipke nestajala u pesak, pokorno i bez kreta. Ona, što umire u trenu rođenja i vaskrsava pri svakom novom udaru vala – „srebreći se i sjakteći“. Trenutna i večna, promenlјiva i nepromenjena – Psiha. Živa Duša.
Pavel Jevgenjevič Foki
Domaća književnost
Nebojša Milenković: NEŠTO ŠTO STRAŠNO PODSEĆA NA ŽIVOT
Glavni junak romana Nešto što strašno podseća na život je konceptualni umetnik, pesnik i bibliotekar Slavko Matković, jedna od mitskih ličnosti Subotice, koju Milenković uzima za svoj alter ego ispisujući pseudoistorije i fantastične povesti o gradu i njegovoj najslavnijoj građevini. Ovo je knjiga o čitanju i pisanju, o zamenama identiteta, o valpurgijskim noćima u subotičkoj Gradskoj kući kroz koju defiluju aveti pročitanih knjiga, pa tako čitalac sreće Bulgakova i Anu Ahmatovu, Alana Forda i Fanca Kafku, Vojislava Despotova i Vujicu Rešina Tucića… Stvarnost i fikcija, doživljeno i pročitano isprepleteni su u tolikoj meri da ih je ponekad nemoguće razlikovati, kao što sve vreme pisac, junak i čitalac zamenjuju mesta. Svi oni ispisuju poemu o Subotici kao prestonici čuda, jednom od središta Srednje Evrope, prostoru kojim najglasnije odjekuje tišina. „Ne mogu da se setim kada se to prvi put desilo ‒ tek likovi i događaji iz knjiga koje čitam počeli su da uskaču u moju svakodnevicu“, kaže na jednom mestu u romanu junak Slavko Matković ‒ baš kao što će i likovi koji nastanjuju ovaj roman zasigurno uskakati u svakodnevice njegovih čitalaca. (Dragan Velikić)
Milan Belegišanin: SOBA NA OBALI
Podvodeći pripovedanje pod tematski oreol smrti, pripovedač, čini se, nastavlja važnu liniju narativa moderne književnosti i postupak davno započete rekonstrukcije mita. Soba na obali sasvim nenametljivo, čak i toplo, vraća nas našoj prirodi, prirodi čoveka koji misli i oseća, spoznaje i iskustveno proživljava, obnavlja pokidane veze sa zajednicom od koje se otuđio. Jedina sigurnost u nesigurnom vremenu je smrt, koja za čoveka današnjice nije više intimna, već postaje javna, a samim tim i desakralizovana. Naš pripovedač i samoj smrti vraća onaj izgubljeni veo privatnosti i humanosti.
Ponajviše na nas deluje esencijalna Belegišaninova veština da nas pričom suoči sa nama samima i našim najvećim ograničenjima i strahovima, te da nas istih oslobodi i da nakon zatvaranja knjige osetimo lakoću koja nam stalno izmiče. Po tome je ova proza sasvim u službi čoveka, a njene vrednosti visoko na lestvici književnih dometa.
David Albahari: DIJASPORA I DRUGE STVARI
Useljenik se na kraju nalazi u prostoru koji nigde i nikome ne pripada, u vodi koja je dovoljno plitka da se ne udavi i dovoljno duboka da ne može da stoji na dnu, odnosno, u čardaku ni na nebu ni na zemlji.
***
U novoj, tuđoj zemlji, stari jezik postaje poslednja slamka, tanana nit koja je jedina u stanju, čini se, da sačuva useljenika od strahotnog osećaja propadanja. […] Jezik je naš ceo život, jezik je ono što smo i ukoliko ostanemo bez njega, ostajemo doista bez sebe. Nema nas više.
***
I sam tvrdoglavo nas tojim da ostanem ono što jesam, što sam do sada bio, premda moji pokušaji da zaronim u more tuđeg jezika podsećaju na pokušaje kupanja u Mrtvom moru u Izraelu. Ako probaš da zaroniš, voda te izbaci napolje; ako ostaneš predugo u njoj, izjedu te so i minerali.
***
Samo onaj ko se menja, onaj ko se prilagođava novom svetu u istoj meri u kojoj taj svet prilagođava sebi, može na kraju da ostane isti. Prividni poraz tako, u stvari, postaje pobeda. (David Albahari)
Vladimir Đurić: FRANCUSKA VEZA
Stvaralaštvo srpskih spisateljica prve polovine XX veka u kontekstu francuske književnosti i kulture
Ova monografija umnogome prati tradiciju učvršćivanja i produbljivanja francusko-srpskih književnih i kulturnih veza, ali iz jedne perspektive koja do danas nije bila u centru istraživačke pažnje. Reč je o srpskoj ženskoj književnosti koja je, razume se, paraleleno sa književnošću u javnosti dominantno prisutnih muških autora, vodila intertekstualni dijalog sa francuskom književnošću. Rezultati naših analiza pokazuju da su francuski jezik, književnost i kultura imali izrazito značajnu ulogu u stvaralaštvu srpskih spisateljica prve polovine 20. veka kao što su Jelena J. Dimitrijević, Isidora Sekulić, Ksenija Atanasijević i Julka Hlapec Đorđević. Odjeci te ženske frankofilije iz koje neretko izbija angažovani feminizam, manifestuju se, više ili manje očigledno ili prikriveno, u najrazličitijim vidovima intertekstualnih veza i imagoloških analogija, što svedoči o visokoj produktivnosti interkulturnih dodira i razmena na tradicionalno prijateljskoj, premda ponekad odveć idealizovanoj relaciji Francuska–Srbija.
Radojka Vukčević: RAZGOVOROM KROZ AMERIKU
Intervjui u knjizi Razgovorom kroz Ameriku predstavljaju Ameriku i njenu akademsku scenu iz različitih perspektiva, kao svojevrsno bojno polje gde se ukrštaju pogledi američkih istraživača, profesora i kritičara. Koplja se uglavnom lome na polju književne kritike, i u razgovorima Radojke Vukčević s istaknutim američkim teoretičarima mogu se pratiti kretanja od nove kritike, preko novog istorizma, do kolonijalne, ekološke, feminističke kritike… Mogu se čuti ispovijesti Klinta Bruksa, Braja B. Kačrua, Lorensa Bjuela, Stivena Grinblata, Linde Hačen, Nine Bejm, Homi Babe i drugih književnih teoretičara odnosno kritičara o njihovim potragama za novom kritičkom paradigmom u tumačenju jezika i književnosti – njihovoj potrebi da pomjere granice, pronađu do tada nepoznata značenja i unesu svježinu u tumačenje teksta. Neki od sagovornika ukazuju i na nesuglasice između anglo-američke kritike i kontinentalne filozofske kritike.
Razgovori u knjizi Razgovorom kroz Ameriku uvode čitaoce u skrivenu Ameriku, u naizgled nesavladiv svijet književnosti i književne teorije, pri čemu se problematizuje pitanje prirode i statusa književnosti i ukazuje na njihovu međuzavisnost. Odabrani sagovorniciposvećeno i strogo kritički osvjetljavaju Ameriku, uključujući osvrt i na razvitak studija književnosti na američkim univerzitetima, što može poslužiti kao polazište mnogima koje interesuje izučavanje književne umetnosti.
Bernard Sjuts: SKAKAVAC
Igre, život i Utopija
Preveo s engleskog: Goran Rujević
„Ova knjiga me je sasvim iznenadila, i u intelektualnom pogledu, ali i kao veličanstvena literarna gozba. Ne samo što Bernard Sjuts čini filozofiju ugodnom, kakva ona i treba da bude, on to čini bez ikakvog kompromisa oko stvarne temeljitosti. On se ne bavi samo Vitgenštajnom, već samim ljudskim životom na najvišem nivou, u knjizi koja u pitanje dovodi filozofske ortodoksije, a pri tom je pitka kao nektar.” (Sajmon Blekburn, Univerzitet Kembridž)
„Skakavac je zapanjujuća knjiga. Filozofski temeljna, a opet istinski zabavna. Iako je prvenstveno izričaj i odbrana veoma uverljive definicije igara, ona takođe uspeva da postavi neka od najdubljih i najizazovnijih pitanja o smislu života. A sve to u obliku dijaloga između jednog insekta i njegovih sledbenika! Naprosto ne postoji ništa nalik tome.” (Šeli Kejgan, Univerzitet Jejl)
Gerhard Gezeman: KULTURA JUŽNIH SLOVENA
Kulturno-antropološke studije i eseji
Preveo s nemačkog: Tomislav Bekić
Ova knjiga može biti višestruko privlačna i širokom krugu naučnika (etnolozima i izučavaocima karakterologije, folkloristima, književnim istoričarima, istoričarima), ali i „običnom” čitaocu. U svakoj studiji ponaosob i u celini knjige slute se motivi koji su Gezemana naveli da značajan deo svog životnog pregnuća posveti izučavanju srpske književnosti i kulture. On i sam o tome piše i govori, ističući, pored „čisto lične […] biografskeslabosti prema socijalnom režimu borbe neplemenske patrijarhalnosti”, suštinski razlog: „…Podstrek i dublja osnova moga truda leži u dubini moje duše, u ličnom dodiru sa vašim narodom i vašom zemljom, kroz više od dvadeset godina.” Iskustvo povlačenja preko Albanije, svakako jeste važan i uticajan deo tog dvodecenijskog saživota. Tako gledano, knjiga Kultura Južnih Slovena postaje višestruko važno svedočanstvo i dokument, bez kojeg nije moguće celovito sagledati ni Gezema nove najznačajnije doprinose izučavanju naše narodneknjiževnosti.
