AJNŠTAJN I JA – romansirana biografija Mileve Marić

Ajnštajn i ja

Ajnštajn i ja naziv je romansirane biografije Mileve Marić koju je napisala italijanska autorka Gabrijela Grejson, a srpsko izdanje je objavila Akademska knjiga iz Novog Sada.

„Mileva je bila naučnica i ne može se samo preći preko toga jednostavnim spominjanjem ove činjenice kako bismo se potom vratili na priču o njoj kao ženi koja je štrikala od jutra do mraka. Ne može se olako preći preko žene kao što je Mileva, s umom koji je imala. Nju nije zadovoljavalo da bude kao druge žene. Žene koje, pored ostalog, danas više ne postoje, ali koje su već onda mogle pronaći mesto gde će biti drugačije: na primer, upravo, univerzitetske ili istraživačke centre“ rekla je Gabrijela Grejson.

Ciriška Politehnika 1896. godine. Početak ljubavne priče Mileve i Alberta. Dvadeset godina braka i fizike. Mileva Marić je jedina žena primljena na studije matematike i fizike 1896. Tih godina, ženama koje su želele da studiraju, naročito naučne discipline, život nije bio lak, ali Mileva je inteligentna, uporna, pripremljena i uspela je. Među njenim kolegama nalazi se i osamnaestogodišnji Albert Ajnštajn. Njih dvoje se zaljubljuju u školskoj klupi i uprkos teškoćama počinju da se viđaju. Mileva i Albert su se venčali i bili zajedno dvadeset godina. A sve to uz muziku, izlete sa sinovima, mentalne oglede, diskusije u kafeu „Metropol“ i zajednička putovanja umom sve do nastanka specijalne teorije relativiteta. Potom sledi razvod koji će otvoriti novo poglavlje u Ajnštajnovom životu, poglavlje Nobelove nagrade i uspeha.

Pročitajte i: Pisci naučne fantastike postali deo FRANCUSKE VOJSKE

Gabrijela Grejson nam priča Milevinim glasom, kroz njen naučni mentalitet sačinjen od spiskova, klasifikacija, ljubavi ka brojevima, pravim uglovima, i sećanja na njihov porodični život, privatni život dva uma rođena za fiziku. U pozadini su društvo tog razdoblja i njihova želja da promene svet.

Gabrijela Grejson je naučnica – završila je studije nuklearne fizike u Milanu i neko vreme radila u Parizu na projektu ubrzanja čestica – ali i spisateljica, novinarka, rediteljka i glumica koja se proslavila knjigama i monodramama o životu poznatih fizičara (pre svega Kvantnim monologom, izvela ga je više od 450 puta i predstave su svaki put rasprodate) kao i naučnim emisijama na nacionalnom radiju i televiziji RAI i kolumnama u uticajnom dnevnom listu Republika. Italijanski mediji nazivaju je „rok starom fizike“ i „revolucionarkom u popularizaciji fizike“.

„Ja sam fizičar i usvojim romanima pripovedam o fizičarima 20. veka na način koji su italijanske novine nazvale Grejson metodom: počinjem obilaskom mesta gde se radnja događa, istražujem, vodim inervjue. Od priča koje smeštam u romane pravim i pozorišne performanse i sama ih izvodim na sceni.Tako sam pored knjige Ajnštajn zauvek, posvećene ovom čuvenom fizičaru, napisala knjigu Ajnštajn i ja i Milevi Marić pa zatim i istoimeni monolog. Desilo se nešto divno: širom sveta zvali su me da ga izvedem, od Italije, pa do Beča, Ciriha, San Franciska…“

Share