Izdavačka kuća Agora je osnovana pre više od dvadeset godina, a čitaocima na ovogodišnjem Sajmu knjiga će predstaviti knjige vrhunskog kvaliteta kako domaće, tako i inostrane savremene literature. Kroz nekoliko biblioteka koje predstavlja na Sajmu knjiga, ova izdavačka kuća upoznaće čitaoce sa istaknutim imenima savremene književnosti.
Biblioteka „Agora”
Posle više godina, kao Agorina izdanja, iz štampe su izašle dve prozne knjige Nobelovke Alis Manro – Šta umišljaš ko si ti (prev. Predrag Šaponja) i Znaci ljubavi (prev. Anđelka Cvijić), nagrađene najprestižnijim književnim priznanjem u Kanadi – nagradom Gavernor.
Alis Manro spada u vodeće kanadske pripovedače, a po ocenama kritike jedna je od najznačajnijih savremenih književnica. Godine 2009, za životno delo je odlikovana Međunarodnom Bukerovom nagradom, a 2013. Nobelovom nagradom. Alis Manro je književnica sa potvrđenim darom za fino pripovedanje, koje se odlikuje jasnošću i psihološkim realizmom. Njene priče su najčešće smeštene u male gradske sredine, gde se ljudi bore za opstanak, što često rezultira lošim vezama i moralnim konfliktima, problemima koji proizilaze iz generacijskih razlika i sudara životnih ambicija.
Šta umišljaš ko si ti četvrta je zbirka pripovedaka Alis Manro koja prati odrastanje i ključne životne trenutke glavne junakinje Rouz, kroz deset povezanih priča. Njeno odrastanje se odvija u kontekstu ratne oskudice, posleratnog prosperiteta i dva velika kulturna pokreta: modernizma pedesetih i bujanja kontrakulture u naredne dve decenije. Kroz svoje odrastanje i sazrevanje u umetnicu, Rouz je svedok preobražaja viktorijanske kolonijalne estetike u modernu i postmodernu kulturu. A. Manro ima skoro prustovsku moć da analizira senzacije i misli. Svakodnevni život je gotovo opipljiv, dok autorka istovremeno brižljivo brusi umetnost pripovedanja.
U knjizi Znaci ljubavi Alis Manro istražuje iskustva najintimnijih momenata preobražaja – momenata kada je život već oblikovan, momenata u kojima se shvataju teret, moć i priroda ljubavi. U ovim, i u drugim pričama Alis Manro se još jednom dokazuje kao senzibilni i plemeniti hroničar našeg vremena. Uvlačeći nas u najintimnije kutke običnog života, autorka otkriva mnogo o nama samima, o našim izborima, i našim iskustvima ljubavi. Alis Manro je rođeni pripovedač koji ume da anegdotsko ili vidno odudaranje preobrati u prebogatu parabolu života u našim prevrtljivim vremenima, stvarajući dijalektički odnos između sećanja i prošlosti.
Pisma turskih mačaka Oje Bajdar (prev. sa turskog Vesna Gazdić i Ana Lojanica) – roman je savremene turske spisateljice čije je književno stvaralaštvo nagrađeno sa više književnih priznanja, među kojima su i nagrade „Sait Faik“, „Orhan Kemal“ i „Dževdet Kudret“, a roman koji je pred nama 1993. godine ovenčan je nagradom „Junus Nadi“. Uzbudljiv narativ ovog romanesknog sveta ostvaren je pripovedanjem iz “mačje perspective”, u kojoj se iz stranice u stranicu sudaraju principi „biti mačka“ i „biti čovek“.„Mirisna pisma“ koja mačke-protagonisti međusobno razmenjuju na različitim geografskim tačkama, tako postaju posebni narativni pasaži u kojim se razotkrivaju saznanja velikog mačjeg projekta sprovedenog na ljudima – njihovim vlasnicima. Između one dobropoznate izreke „Radoznalost je ubila mačku“ i rezultata rada „Organizacije za otkrivanje vlasničkih tajni“ čitalac saznaje sudbinske niti ljudi koji su tokom vojnog udara 1980. godine u Turskoj morali da, kao izbeglice, svoj novi život započnu na nekom drugom mestu, da bi zatim potpuni krah sopstvenih nada i uverenja doživeli u periodu između 1989. i 1990. godine, kada postaju svedoci pada Berlinskog zida i socijalističkog sistema.
- Dečaci istočnog bloka: Novogeneracijski Mal du siècle
- Priče Zdravke Evtimove: lektira savremene književnosti
Zemlja-Vazduh-Nebo Germana Sadulajeva (prev. sa ruskom Radmila Mečanin) remek-delo je ovog ruskog autora čečenskog porekla, koji je popularnost i veliki broj čitalaca stekao nakon objavljivanja zbirke priča – Ja sam Čečen. Sadulajev na provokativan način dekonstruiše temu rata kao jednog od modusa muškog postojanja, i to spajajući prošlost i sadašnji trenutak u kartografiji uzbudljivih dijaloga i toka svesti glavnog protagoniste, na relaciji između Luganske Narodne Republike i Sirije. Kako i sam autor navodi, metaroman koji je pred nama, ne pruža pouzdane izvore verodostojnih biografskih, vojno-istorijskih, topografskih, antropoloških, ornitoloških i drugih informacija, stvarajući pritom efekat „verodostojnosti iluzije“, uspešni mehanizam istorijske metafikcije, u kojem su realni istorijski događaji i ličnosti zapravo u funkciji prototipa za stvaranje umetničkih slika – sve su to razgranata polja na kojima, negde otvoreno, negde vodeći dijalog sa savremenicima i klasicima, on usađuje slike i značenja direktno pod kožu čitaoca… jer Pripovedanje je Telo, a Telo Pripovedanje.
Časovničar i sačasnici Eliezera Pape „zbirka je postistorijskih priča“ koja se može čitati i u ključu „venčanja teologije i psihologije“, dok se autor ujedno bavi i složenim odnosom forme i sadržaja. Formalna rešenja koja preispituje, jezik koji dekonstruiše, sve su to simptomi potrage za oblikom koji neprekinutom učenju, baš kao što je i zapoveđeno, treba dati u naše vreme. Poetičke tendencije Papinog rukopisa, poigravanje graničnim okolnostima usmeno-pisano, kombinovanje proznog izraza i stiha, ispitivanje jezika i granica njegovog značenja… neodoljivo nas uvodi u uzbudljivi alternativni svet Priče u kojem saučestvujemo u plemenitom i nadasve neophodnom poslu oko čoveka i njegove duše.
Biblioteka “Kalendar”
Jedan od najznačajnijih i najprevođenijih srpskih pisaca današnjice, čiji su prethodni romani Tesla, Portret među maskama i Milenijum u Beogradu ostvarili veliki uspeh, kako u zemlji tako i u inostranstvu (Tesla je do sada preveden na 20 svetskih jezika, postavši bestseller knjiga u Turskoj, a Milenijum na 10), uprvo je obradovao svoje čitaoce objavivši kao Agorino izdanje roman Pesma o tri sveta, koji progovara ženskim glasom u vrtoglavom putešestviju kroz koje prolazi njegova protagonistkinja.
Pesmu o tri sveta vodi velika i hrabra mašta. Ona pravi širok kulturološki zahvat, od baroka – doba ranog prosvetiteljstva, masovnog ropstva i građenja svetskog sistema, pa sve do Napoleonovog osvajanja Perasta.
Vladimir Pištalo ima redak dar za razumevanje drugih kultura. On prepevava istoriju. Ovo je antikolonijalni roman i Priča o Evropi, Africi i Americi. “O Veneciji, Tunisu i Salemu. O vatrama i suknjama. O prolasku vremena. O muzici. O galiotima i galebovima. O gusarima pod zaštitom države. O ludilu, o vešticama. O divljacima i čipkanim kragnama. O imperiji. O gospodarima i učiteljima.” Na razmeđi istorije, kulturologije i fiktivnih alternativnih svetova romana, čitalac će sasvim sigurno uživati u ovoj uzbudljivoj književnoj kartografiji na koju smo navikli kada su u pitanju rukopisi Vlade Pištala..
Završavanje dvadesetog veka Vladana Matića hibridno je ostvarenje koje stereografski ujedinjuje prethodna prozna dela Vladana Matića, a u kojem se u fantazmagoriji i (anti)utopičnosti akumuliraju sva prethodna iskustva svojevrsnog nomadizma, psihogeografije i civilizacijskog hedonizma, a imaginacija i dalje nestrpljivo “žudi za osvajanjem prostora, za promenom prostranstava koja stvara i kojim se kreće” (V. Pavković). Ova hibridna proza, koja u piščevom protivžanrovskom izboru prednost daje fragmentu, fantazmi, zapisu, snu, belešci, fotografiji i montaži, ali i mnoštvu plutajućih glasova i svedočanstava, sasvim je apartan doživljaj izlaska iz jednog minulog veka svojstven Matićevoj poetici poigravanja sa pripovedačkim horizontom očekivanja.
Roman Curriculum Vitae Rajka Lukača oživljava jednu „totalnu“ sliku života tokom druge polovine prošlog i prvih decenija ovog veka. Često prožeta trilerskim potkama i seciranjima pojedinačnih sudbina u sveopštoj slici društva, u doživljaju čitalaca oživljava se gotovo filmska predstava o radu Službe državne bezbednosti, nadziranjima stranih ambasada, kao i o špijuniranju hrvatske emigracije u Štutgartu i albanske u Cirihu devedesetih godina prošlog veka. Iako ispisana u poetičnim slikama, njegova fikcija tako poprima uverljivost „dokumenta“. Čitaocima preostaje da se sami uvere u kojoj je meri uspešna mimikrija fikcionalnih rakursa u fingiranu faktografiju, a i obrnuto, kako je to autor nastojao pišući svoj „sveobuhvatan“ roman-zagrljaj.
Dozvola za bicikl Jovice Aćina jeste roman nastao kao plod višedecenijskog druženja Aćina s Kafkom. U njemu je reč, na okolišan i pripovedački način, o stvarnoj, ali i imaginarnoj recepciji Kafkine proze kod nas, počevši od nekadašnje Jugoslavije, pa sve do današnje Srbije. Ovo roman o čitanju i pisanju, ali i o krađama, podmetanjima, nameštenim samoubistvima, udvajanjima likova, roman koji nam, iz ličnog ugla i iskustva izvesnog Bicikla, junaka i pripovedačkog glasa, evocira ogromnu meru prisustva kafkijanske mračne materije u našem duhu i životu. U neku ruku to je romanopiščev narativni dnevnik, u kojem se suočavamo ne samo sa istinitim događajima, posebno onim iz Kafkinog života, već i sa Aćinovim fantazijama.
Pogled pod suknju sveta, treća knjiga priča Tatjane Janković, otkriva nam jedinstvenog pisca, ali i moć fragmenta u kreiranju kompleksnog alternativnog univerzuma Priče. “Njen manir podseća na Fleneri O’ Konor, samo je drugačiji. Kao kod Alis Manro, kod Jankovićeve postoji osećaj prigušene opasnosti… a da bismo videli svet, moramo biti neustrašivi. Kada pročitamo naslov knjige, pada nam na pamet vašarska ballerina sa ukočenim očima. Takav naslov sugeriše da je reč o ženskoj priči. Duhovitost, poezija i empatija je čine univerzalnom” (V.P.).
Antikvar Gospodnji Slobodana Mandića završni je roman ciklusa iz kojeg su prethodno objavljeni Panonski palimpsesti, Duh priče i druga imena i Regina Panonija naišli na pozitivnu recepciju i nagrađeni sa četiri značajna književna priznanja. Tematski okviri ovog romana su ljudsko zrenje i rodoslovno stablo koje protagonista mora da sačini, a na tom putu slede neočekivana otkrića, iskrsavaju srodnici i preteče iz dubina vremena.
- HELIKS na Sajmu knjiga u Beogradu
- Zastrašujući raj i literatura bez kompromisa: Arhipelag na Sajmu knjiga
- DERETA između dva Sajma knjiga
RomanRevers za nebesku prugu Gorana Labudovića Šarla segmentiran je na 24 poglavlja koja vode posve interaktivni dijalog – sa jedne strane uočljiva je fragmentarnost teksta, dok sa druge roman teži jasnom jedinstvu i vraća se klasičnijim oblicima pripovedanja. G. L. Šarlo čitaoce vodi na neobično lirsko putovanje, u kojem se vešto, i na već prepoznatljiv način poigrava vremenom i tokovima pripovedanja. Dva železničara Limun i Božur, promenili su više država, pogleda na svet i ljude, dešavanja u čoveku i oko njega, kao da istovremeno nadgledaju sam svet romana proveravajući na stanicama – budućnost. Kao i u ranijim knjigama, tako i sada, Labudović vodi svojevrsni zapisnik. Likovi su razigrani, slobodni i beskrajni, istovremeno igrajući katenaćo.
Nova Agorina biblioteka “Akademija za pisce” ove godine je obogaćena za još dva naslova, i ovaj put u priređivačkom podvigu našeg značajnog postmodernog pisca – Đorđa Pisareva. Nakon knjiga Mašina za čitanje i O stanovnicima biblioteke, u saradnji sa Narodnom bibliotekom Kruševac, ove godine ciklus nastavljamo naslovima Majstor koji gradi svetove i gospodari pričama i Od radionice čitanja do kursa kreativnog pisanja. Dok se u prvoj knjizi akcenat stavlja na multiplikovane identitete Autora/Pisca/Stvaraoca, drugi je svojevrstan spoj tekstova u kojim profesori (i pisci-profesori) svedoče o sponama kreativnog čitanja i kreativnog pisanja kao dva posebna i međusobno prepletena modusa stvaranja – Kreacije (V. Pištalo, S. Damjanov, V. Gvozden, M. Pantić, G. Raičević, V. Gordić Petković, Zoran Đerić i dr).
Iz Biblioteke “Link” izdvajamo Entropija i stvaralaštvo Nikole Kajteza iscrpna filozofska studija koja povezuje dve značajne zone naučnog interesovanja Nikole Kajteza, jednog od značajnijih savremenih srpskih filozofa, a koje pronalazimo i u njegovim prethodnim knjigama, a to su entropija i stvaralaštvo – temelj na kojem tek postaje smisleno graditi održivu filozofsko-kategorijalnu konstrukciju. U ovoj knjizi autor pokazuje u čemu je suština i priroda entropije i stvaralaštva, zašto one čine komplementarno jedinstvo suprotnosti iz kojeg je moguće izvesti celokupno postojanje, tj. rekonstruisati prošlost i anticipirati budućnost onim nivoom preciznosti i dubine koje je moguće dosegnuti na osnovu dostignutog znanja i mudrosti.
Biblioteka „Hyperlink”
Stories from around the world Vladimira Pištala – prevod na engleski jezik (prev. Nada Petković) uzbudljive knjige „emigrantskih priča (Priče iz celog sveta). Čitajući ove priče, čitalac privremeno prestaje da bude „on.” Okrećući stranice on postaje neko drugi i tako živi mnoge živote. Čitanje postaje prvo i najvažnije od svih putovanja. Sa ruba anegdote, katkad nagnuti nad samom provalijom sveta, Pištalovi junaci (’ti uobličeni delovi ništavila’) pričaju o onim ličnim istinama koje ’greju krv’. Pripovedaju, zapravo, svaki, o najbitnijim tačkama vlastite emotivnosti. Smisao se, tako, otkriva u doživljenom, koje se predstavlja kao najfundamentalniji sloj stvarnosti. Kroz jedan američki prozor, čitalac upoznaje različite nacionalne mentalne enterijere, ’iz celog sveta’, u koje su, kao u različita odela, obučene priče.
Knjiga Justification of Creativity Nikole Kajteza (prev. sa engleskog Nikola M. Kajtez) sastoji se iz tri dela: Priroda koja stvara, Stvaralaštvo samosvesnih posmatrača i Vrednost i smisao stvaralaštva. U knjizi se fenomen stvaralaštva istražuje na sveobuhvatan i kritički način, jedinstven u filozofskoj literaturi. Sudu čitaoca prezentuje se integralna, holistička, višeslojna, sukcesivna definicija stvaralaštva, u preko pedeset detektovanih oblasti, u okviru deset širih celina u kojima stvaralaštvo deluje, a pozicioniraju se dva fizička fenomena — stvaralaštva i urušavanja — kao zajednički imenitelji svih opservabilnih i neopservabilnih tvorevina. Iz odnosa entropija-negentropija, ekstrapolira se nužnost opozicije prirodno-natprirodno, i iz te opozicije autor izvodi filozofsko opravdanje stvaralaštva.
Na samom kraju ovog teksta Agora najavljuje nešto sasvim drugačije, za sve ljubitelje “dnevničke literature”: Nulta egzistencija: Dnevnik 1946-1972. Pavla Ugrinova, značajnog književnika, osnivača Kamerne scene Ateljea 212 i urednika dramskog i serijskog programa Televizije Beograd, koji je vodio u periodu 1946–1972. godine. Nakon ostvarenja koja poslednjih godina privlače čitalačku publiku, poput novela Ljubav i dobrota i Van sveta, kao i knjige dokumentarističke, autobiografsko-imaginativne proze Egzistencija i Antiegzistencija, ovaj put pred čitaocima je knjiga visokih literarnih, estetskih i idejno-filozofskih vrednosti, koja je značajan doprinos dnevničko-memoarskoj prozi i svedočanstvo o vremenu raznovrsnih turbulencija, ali i posve intimistička kartografija jedne značajne i nezaobilazne ličnosti srpske kulture i umetničke tradicije, često na granici između proznog, esejističkog, dnevničkog i dokumentarnog diskursa.
