Međunarodni sajam knjiga u Beogradu, najprestižnija i najpoznatija manifestacija iz oblasti kulture, otvoren je 21. oktobra i trajaće do 29. oktobra 2023. godine.
66. Međunarodni beogradski sajam knjiga, najreprezentativnija književna manifestacija u ovom delu Evrope, počeo je sa radom u subotu 21. oktobra 2023. godine.
Pod sloganom „Živele knjige“, više od 400 domaćih i inostranih izdavača, pisci, posetioci i svi drugi poštovaoci književnosti i svih univerzalnih vrednosti književnog stvaralaštva, moći će da uživaju u lepoj reči i brojnim sajamskim programima sve do nedelje 29. oktobra.
Zemlja počasni gost ove godine je Republika Francuska. Počasni gost je u prilici da na Sajmu predstavi autore iz svoje zemlje, prevodioce, izdavače, distributere, kao i sve one koji su na različite načine povezani sa knjigom.
Svečano proglašavajući početak rada ove ugledne manifestacije, pisac i izdavač Vladislav Bajac nadahnuto je objasnio zbog čega je knjiga suma „samoće pisanja i samoće čitanja“.
„Izdavaštvo prikazano kroz sajmove knjiga važno je najpre zato što su to izložbe živih slika koje povezuju široko prostranstvo između pisanja i čitanja. Kroz taj začarani prostor ide jedan put koji spaja dve kuće. Valja se podsetiti šta je na početku i na kraju tog sveta“, rekao je na početku svoje besede Bajac.
“Tamo daleko, na samom začetku te magistrale masovnosti, buke i brojeva, u jednoj kući sedi pisac, sam i – piše. Njegova druga strana, krajnost, polovina… je čitalac, koji jednako tako nasuprot piscu sedi sam, i – čita. Uz svu razdaljinu, to je najintimnije jedinstvo pisca i čitaoca. I najlepše jedinstvo suprotnosti.
Nijedna knjiga nije zapravo napisana dok nije pročitana; nijednu nije završio pisac već – čitalac. Piščeva su slova, čitaočeva je tačka. Čitalac je odjek, eho, ogledalo pisca. Čitaočevo tumačenje, njegova/njena interpretacija, ma kako piščeve poruke bile jasne, poslednje je dopisivanje knjige. Tako u svakoj knjizi, pored imena pisca, stoji nevidljivo ime čitaoca koji u procesu čitanja prvo prepisuje sebi u svoj um ono što čita, a potom to isto interpretirajući – dopisuje. Otud možda poneka knjiga ima i po koju praznu stranu na svom kraju. Vidljivu ili nevidljivu.
Koliko čitalaca, toliko različitih tumačenja jedne iste knjige. Kakvo bogatstvo!
- NEPRILAGOĐENI – roman o Turskoj na razmeđi Istoka i Zapada
- Kroz prirodu do sebe: Optimistični aktivizam romana Hane Gold
Sudeći po iskustvu sveta, ispostavilo se da je i pisanje, a ne samo čitanje, jedan od najefikasnijih lekova protiv globalnih pošasti. Što više i jednog i drugog, to bolje po književnu demokratiju. Uostalom, knjige su se pisale i čitale u vremenima svih epidemija, loše vođenih politika i država, ratova i prirodnih nepogoda jer su pokazale da su odlična uteha, brza i pouzdana obmana, sigurna ispovedaonica, čvrsta podrška, pouzdani prijatelj, onaj na dohvat ruke… I ljubav za ceo život.
Ako postoji nešto što knjiga želi, to je da – traje. Najstroži sudija knjizi je vreme. Kada knjiga traje, znači da je „osuđena“ na kvalitet. Kada uspe za života pisca, on biva privilegovani svedok sopstvenog uspeha u vremenskoj sudnici. Kada knjiga preživi autora, ulazi u Čistilište. Kada ga nadživi, izborila se sa Utopijom. I možda ušla u Raj. Pisac tada, a zapravo od još mnogo ranije, više nije važan. Važna je knjiga. Ona je ostala.
Najveća radost budućeg čitanja je pomisao na Svetsku biblioteku već postojećih čarobnih knjiga koje još čekaju da budu otkrivene. Jedina radost koja joj eventualno konkuriše je pomisao na one još čarobnije koje još nisu napisane.
Knjige su živele, žive i živeće.
Živele knjige!“
U ime zemlje počasnog gosta učesnike Sajma je pozdravio Matijas Enar, jedan od najomiljenijih francuskih pisaca i jedan od najboljih poznavalaca istorije i kulture našeg regiona, i tom prilikom, između ostalog, rekao:
Da li nam, suočenim s političkim neizvesnostima, sukobima, krizama, knjige i dalje mogu biti od pomoći? Biti nam utočište? Šta ljudsko biće XXI veka, u trenutku u kome njegovom svetu preti propast, u kome njegovu kuću tek što nije uništio rat ili podelila nesloga, šta ljudsko biće uopšte danas može naći u romanu? Roman, govorio je Aleksandar Dima, razuzdava pustolovne konje – i zaista, roman vodi u nepoznato; roman vodi na putovanje. Roman nam omogućava da napustimo svet. Onom ko živi od fikcije, istina je odvratna, dodaje Viktor Igo. Mnogi danas žive od fikcije. Ali roman, književnost, to je nešto više od fikcije, više od razonode koja nas udaljava od surovosti sveta, koja između nas i stvarnosti stavlja veo iluzije. Roman, književnost, to je otvaranje prostora misli. U romanu možda ne nalazimo utehu filozofije, prostranstva metafizike, mada – raznovrsnost romanesknog prostora je bez premca.
Književnost svetu vraća njegovu složenost. Književnost, knjige, suprotstavljaju se neposrednosti televizije, neprekidnim informacijma, hipnotičkoj diktaturi aktuelnosti. Knjige nam otvaraju neko drugo vreme, neki drugi svet, u kome prestajemo da budemo anestezirani majmuni, u kome nam sadašnjost više ne zamagljuje pogled, već ponovo postajemo misleća bića, građani. Knjiga je znanje, misao, sloboda: drugi ritam, druga planeta. Književnost je i mogućnost prilaženja drugome, upoznavanja s raznovrsnošću ljudskih iskustava, drugačijih društava – a za to je prevođenje ključni adut. Prevođenje omogućava da izbegnemo da viziju sveta usredsredimo na nas same, na mali univerzum koji nas neposredno okružuje. Sen-Žermen de Pre, Pariz, Francuska – eto šta bi bio univerzum mog odrastanja, da nema prevođenja. Jedan zatvoreni svet, koga zanima isključivo ono što je njemu blisko.
Pored Francuske, zemlje počasnog gosta, i izdavača iz Srbije, na 66. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga učestvovaće izdavači iz Rumunije, Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine (Republike Srpske), Italije, Grčke, Turske, Nemačke, Belorusije, Ruske Federacije, Kine, Irana i Egipta.
Osim predstavljanja autora iz Francuske i programa na štandovima izlagača, tokom sajamskih dana biće organizovano na desetine tribinskih programa. U programu učestvuje niz naših pisaca, teoretičara, urednika, likovnih urednika, prevodilaca, izdavača, kritičara i bibliotekara. Gosti iz inostranstva, učesnici Programa Sajma knjiga, biće Kejt Mos (Velika Britanija), Žoao Tordo (Portugalija) i Sajmon Sibag Montefjore (Velika Britanija).
- Godišnja doba Ali Smit: Hronika klaustrofobičnog vremena (1. deo)
- Odrastanje i formiranje ličnosti u lirskom romanu MERILIN BEZ KOSTIJU Izabel Veri
Programske celine na Sajmu knjiga organizovane su tematski. Tako celina „Pisci i tumačenja“ podrazumeva predstavljanje naših pisaca različitih generacija i poetika kroz dijalog pisca sa teoretičarom ili kritičarom koji se bavi njegovim delom.
U celini „Dijalozi“ pisci će odgovarati na pitanja o književnosti i umetnosti.
Programska celina „Klasici“ podrazumeva i tribine povodom važnih jubileja, godišnjica rođenja Radoja Domanovića, Miloša Crnjanskog, Franca Kafke, Slobodana Selenića, Jovana Hristića, Aleksandra Ristovića, ali i programe posvećene delu Davida Albaharija i Milana Kundere.
„Književnost na sceni“ je celina koja će se baviti književnošću u vizuelnim i izvođačkim umetnostima i medijima.
Celina „Kako do dobre knjige“ sadrži celodnevni program koji organizuju Francuska, zemlja počasni gost, i Udruženje profesionalnih izdavača Srbije (UPIS). U istoj celini planirani su razgovori o likovnom uređivanju knjiga i o bibliotekarstvu.
„Misliti o knjizi“ je programska celina koja otvara niz tema – od modela popularizacije nauke i razgovora o odnosu veštačke inteligencije i knjige do pitanja jezika aktuelne književne kritike.
Program posvećen književnosti za decu sadrži omaž Jovanu Jovanoviću Zmaju. Pisci i tumači književnosti za decu će razgovarati o različitim temama, o tome kako se pišu omiljene knjige, kako se uz njih prevazilazi osećanje straha i budi saosećanje za druge kod najmlađih čitalaca.
Radno vreme Sajma knjiga:
21 – 22. oktobar: 10.00 – 21.00
23 – 26. oktobar: 10.00 – 20.00
27 – 29. oktobar: 10.00 – 21.00
Pojedinačna ulaznice koštaju 350 RSD, grupna ulaznica 250 RSD po osobi, porodična ulaznica 1.000 RSD, a parking za automobile (po satu) 150 RSD.
Beogradski sajam knjiga, kao regionalno najveća manifestacija posvećena knjizi, bavi se promocijom književnog stvaralaštva i obrazovanja, kulturnom razmenom sa inostranstvom i pokretanjem aktuelnih književnih i društvenih pitanja.
Prema statistici iz 2019. godine, kada je poslednji put odražana ova manifestacija, pre pandemije korona virusa, Sajam knjiga je obišlo 184.523 posetilaca, a svoja izdanja je predstavilo preko 990 izlagača.
