„Trijumvirat – orfičke povesti”, novi roman Čačanina Sava Stijepovića, predstavljen je u sredu 23. aprila u Gradskoj biblioteci u Čačku u okviru programa 62. Disovog proleća.
O romanu koji je dobio Nagradu „Dimitrije Mitrinović”, prestižno priznanje za najbolja umetnička ostvarenja u prethodnoj godini, osim autora govorili su i prof. srpske književnosti i jezika Slobodan Nikolić, klasični filolog Dejan Acović i bibliotekar Isidora Đolović. Roman je objavila Izdavačka kuća „Dereta” 2024. godine, uoči 67. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga.
Dejan Acović je u svom osvrtu istakao da ovo delo predstavlja pravi čitalački izazov. On je kazao da je „Trijumvirat” knjiga koja ima dosta vrata, izlaza, ulaza, hodnika i podzemnih prostorija, čiji jezik je čist standardni novoštokavski na kome su generacije rasle i otkrivale svet. „Ono što je fantastično u čitanju ovog romana su male, sitne epizode. To je majstorstvo i stil, jezik kao književni junak.”
Slobodan Nikolić je naglasio da je svaka stranica ovog romana natopljena ljudskim stradanjem i patnjom svakoga od nas, te je preporučio da se knjiga pročita, pre svega zbog izuzetnog jezika. „Jezik je ovde jedan nov roman, ili jedan od glavnih junaka. Onaj starinski, markantni jezik, gde imate višeslojnost svake reči a ne samo ponekih”, kazao je Nikolić. Prema njegovom mišljenju, „Trijumvirat” se bavi jednim univerzalnim pitanjem stalne premetačine između života i smrti, gde možda i nema neke suštinske razlike.
Isidora Đolović je istakla stil pisanja Sava Stijepovića, pripovedanje i jezik kao niz vrlina koje čine njegova dela privlačnim.
„Trijumvirat iz naslova ima mnogo značenja, i njegova značenja se ovde usložnjavaju. Može da bude u doslovnom značenju, kao rečnička odrednica, zatim u antičkom, starorimskom smislu, kao i trojstvo anarhističkih tajnih službi koje upravljaju svetom, a može da bude i Sveto trojstvo u hrišćanstvu. Sam jezik kojim je ovaj roman ispisan je toliko bogat, fluidan, to je jedna bujica sa mnogo simbola. Savo Stijepović se svojim stilom i pisanjem bori protiv svedenosti izraza kojoj smo mi sve više izloženi”, naglasila je Đolović.
Autor Savo Stijepović je pročitao odabrane odlomke i naglasio da je hteo da napiše politički roman. Poigravajući se sa žanrovskim odrednicama i određujući „Trijumvirat” kao istorijski roman, objasnio je da je ovo štivo korespondencija sa ovim vremenom jer „svako ko piše istorijski roman, on zapravo piše o ovom sada što se događa. Svaki dobar, čestit roman je stvar onoga što se događa sada ili slutnja onoga što će se dogoditi. U osnovi ovog romana jeste politička priča, ali uz ubačene narative putovanja, fantastike. Nisam pisao sa namerom da zaprepastim čitaoca, već samo da mu kažem i opomenem šta može da se dogodi ako se ne osvrne oko sebe… Uvek je borba za slobodu, u osnovi je pitanje slobode, koje je očigledno.”
Tokom večeri, priča o ovom romanu ostavila je dubok utisak na sve prisutne ljubitelje kvalitetne pisane reči. Moglo se zaključiti kako ova širina stilova i značenja „Trijumvirata” potvrđuje da književnost i dalje živi, pružajući nam nove poglede na svet i inspirišući nas da razmišljamo dublje i dalje.
Pripremila: Marina Belić
