Prikaz knjige: Julija Marjanović Jovičić Dama Lama i JuJu Bubamara kroz Južnu Ameriku Putopis. Izdanje: Alma i Institut za dečju književnost, Beograd, 2026.
Dama Lama i JuJu Bubamara kroz Južnu Ameriku autorke Julije Marjanović Jovičić predstavlja pravo osveženje u domaćoj književnosti za decu, jer donosi žanr koji je u srpskoj književnosti veoma redak, putopis za decu. Elementi putopisne proze prisutni su u delima poznatih autora, ali u savremenoj književnosti za decu, može se reći da je ovo nešto novo, originalno, a to je baš putopis kao žanr namenjen deci. Upravo u tome leži posebna vrednost ove knjige, mališani kroz avanturističku i maštovitu priču, upoznaju daleke zemlje, kulturu, prirodu i ljude Južne Amerike, ali istovremeno otkrivaju i svet u sebi.
Kao moto knjige spisateljica je uzela citat Marsela Prusta: „Stvarnost se oblikuje u našoj svesti, a umetnost joj daje trajanje.” što ukazuje na njenu potrebu da svoje putovanje oplemeni i na ovaj, umetnički način. Sve što je videla, kuda god da je putovala, sve to bledi, ali ostaju utisci i njeno pamćenje gradi putopis, umetnički ih oblikuje u zanimljive priče razigranim i poetičnim stilom, prilagođenim mladim čitaocima. Glavni junaci vode decu kroz Kolumbiju, Čile i Peru kao kroz jednu veliku čarobnu mapu sveta. Od Kartahene i Karipskog mora, preko magičnih Anda i šarenih ulica Valparaisa, do tajanstvenog Maču Pikčua, pripovedanje je grupisano po poglavljima, tako da svako predstavlja priču o jednom gradu, mestu ili krajoliku i može se čitati i posebno, ali sve pripovesti zajedno, ulanačane su u romaneskno štivo ili putopisnu prozu. U početnim poglavljima knjige Dama Lama i JuJu Bubamara kroz Južnu Ameriku autorka Julija Marjanović Jovičić gradi dva pomalo simbolična ali prijatna lika: JuJu Bubamaru i Damu Lamu, kao nosioce važnih poruka o odrastanju, prijateljstvu, radoznalosti i otkrivanju sveta. Sadržaj knjige pokazuje koliko je putovanje bogato i pažljivo osmišljeno, one su mnogo putovale, neka od mesta koje su posetile i opisale u knjizi su: Bogota, Kartahena grad među palminim krošnjama i Karipsko more plavo kao san, Medeljin grad večnog proleća, Santijago – pogled koji oduzima dah, Vinogradi Čilea, Valparaiso – grad boja i poezije, Lima – grad na obali Pacifika, Kusko – grad duha Inka, Maču Pikču i tajne Anda i prašume, od likova, pored glavnih, tu su Orhideja i Ruža, zaštitnice prijateljstva, Pablo Neruda i njegov pesnički šapat, kondor Sombra, čuvar Anda, Leptir Diego vodi ih ka Maču Pikčuu. Poseban kvalitet knjige je što ona nije samo geografsko putovanje, već i putovanje kroz prijateljstvo, prirodu, poeziju i odrastanje. Deca kroz priču upoznaju orhideje, kondore, leptire, legende Inka, pesnika Pabla Nerudu, ali i važne vrednosti: radoznalost, hrabrost, dobrotu i ljubav prema različitostima. Putopis se završava povratakom JuJu Bubamare u Beograd i zaključkom da je put, konkretno i realno putovanje u stvari put do same sebe.
Ako se osvrenmo na teoriju književnosti, uočićemo pojam karnevalizacije koji se ovde može analizirati. Bahtin taj pojam u književnosti povezuje sa uticajem karnevala i narodne smehovne kulture na književna dela, u kojima se ruše uobičajene hijerarhije, a svet prikazuje kao prostor preokreta, slobode i mešanja suprotnosti. Karnevalsko osećanje sveta zasniva se na ideji da ništa nije trajno ni strogo određeno, pa se u takvoj književnosti spajaju ozbiljno i smešno, uzvišeno i prizemno, stvarno i fantastično. Bahtin ističe da su ovakva dela okrenuta živoj savremenosti i neposrednom iskustvu, a ne krutom oslanjanju na tradiciju i autoritet. U Julijinom delu karnevalizacija se ne pojavljuje u klasičnom smislu maskarade ili narodne svetkovine, već kao slobodna igra različitih svetova, glasova i značenja, što je blisko Bahtinovom shvatanju karnevala kao prostora ukidanja čvrstih granica i hijerarhija. Životinje poput JuJu Bubamare, Dame Lame i leptira Diega preuzimaju uloge putnika, vodiča i tumača kulture, čime se ukida uobičajena podela između ljudskog i životinjskog sveta. Tako mitsko, istorijsko i savremeno postoje istovremeno u istom prostoru pripovedanja. Bahtin je isticao da se u karnevalizovanoj književnosti mitske figure osavremenjuju i deluju u kontaktu sa živom sadašnjicom, a upravo to vidimo u liku npr. leptira Diega koji nije samo fantastično biće već savremeni turistički vodič kroz prostor Maču Pikčua. On govori neformalno, blisko deci, sa uzvicima i ushićenjem, dok drevnu kulturu Inka približava kroz igru, razgovor i neposredan doživljaj. Istovremeno, delo se udaljava od strogog oslanjanja na istorijsko predanje i naučnu distancu, jer se znanje o civilizaciji Inka prenosi kroz maštu, putovanje i slikanje emocija. Karnevalski elementi vidljivi su i u mešanju različitih stilova: putopisnog, edukativnog, avanturističkog i fantastičnog, kao i u stalnom prožimanju ozbiljnog i razigranog tona. Prostor prašume, voza, drevnog grada i životinjskih likova postaje dinamičan svet u kome se prošlost i sadašnjost spajaju, a čitaocu se omogućava da kroz igru i čudesno doživi istoriju, prirodu i kulturu Južne Amerike.
JuJu Bubamara je glavni lik kroz čije oči čitalac upoznaje Južnu Ameriku. Nije slučajno što se zove JuJu, to je neka vrsta igre rečima, od autorkiong imena Julija, Julijana, ona predstavlja dete ili dete u odraslom, večito dete, u svetu avanture, radoznalo, nežno, pomalo zbunjeno, ali otvoreno za nova iskustva. Već na početku vidimo da je njeno putovanje magično i simbolično: vetar je nosi preko okeana, reka i džungli, što ukazuje da JuJu nije obična bubamara, već simbol mašte, sna i dečje slobode. Njen let može se tumačiti i kao ulazak u novi svet znanja i sazrevanja. JuJu je emotivna i iskrena, ne se plaši nepoznatog, već ga prihvata sa oduševljenjem, a njena radost pred novim predelima pokazuje važnu osobinu, sposobnost divljenja svetu. Upravo zato deca lako mogu da se poistovete sa njom. Ona postavlja pitanja, sluša, uči i postepeno duhovno raste kroz putovanje. S druge strane, Dama Lama je lik vodiča, zaštitnice i mudre prijateljice. Njen opis „krzno mekano kao oblak i osmeh topao kao sunce“ odmah stvara osećaj sigurnosti i topline. Ona deluje kao neko ko poznaje tajne sveta i prirode. Nije slučajno što upravo ona uvodi JuJu u prostor Anda i drevnih tajni Južne Amerike. Dama Lama ima i simboličku ulogu i predstavlja mudrost, smirenost i povezanost sa prirodom i duhovnim svetom. Njene reči nisu samo objašnjenja geografije, već životne poruke. Kada kaže JuJu da je „tu zato što je ideja i želja da se očuva blistavo svetlo Anda“, čitalac shvata da putovanje ima dublji smisao: očuvanje lepote, prirode, svetlosti i dobrote u svetu. Odnos JuJu i Dame Lame zasnovan je na poverenju i prijateljstvu. One od prvog susreta grade bliskost koja nije nametnuta, već prirodna i topla. Dama Lama postaje vodič kroz nepoznato, ali nikada ne oduzima JuJu slobodu da sama doživi svet. To je važna vaspitna poruka da pravo vođstvo ne znači kontrolu, već podršku i ohrabrenje. Posebna vrednost likova leži u njihovoj bajkovitosti. Autorka koristi personifikaciju i poetske opise kako bi životinje dobile ljudske osobine, ali zadržale čar prirode. Zbog toga čitalac lako ulazi u svet priče u kojem su putovanje, mašta i učenje nerazdvojni. JuJu Bubamara i Dama Lama zajedno simbolizuju dve važne strane odrastanja: JuJu predstavlja radoznalost, dečju maštu i potrebu za otkrivanjem; Dama Lama predstavlja mudrost, sigurnost i duhovno vođstvo. Njihovo zajedničko putovanje zato nije samo put kroz Južnu Ameriku, već put ka upoznavanju sveta, prirode i samoga sebe.
Ona kroz ovu knjigu uči decu i tome šta je umetnost, estetski ih obrazuje, uči ih da prepoznaju estetski uspela dela. To je istaknuto u poglavlju o Pablu Nerudi koje ima snažnu vaspitnu, estetsku i simboličku vrednost, jer kroz jednostavan i deci blizak jezik povezuje poeziju, prirodu, prijateljstvo i unutrašnji razvoj. Ovo nije samo priča o susretu sa velikim pesnikom, već priča o tome kako umetnost uči čoveka da oseća svet dublje i lepše. Centralna ideja teksta jeste da se prava lepota života nalazi u malim stvarima: u prirodi, osmehu, prijateljstvu i sposobnosti da čovek sačuva radoznalost i dobrotu. Neruda u priči nije predstavljen kao nedostižni veliki pesnik, već kao mudar prijatelj dece, koji poeziju objašnjava jednostavnim slikama: „poezija je kao vetar među palmama“. Takva metafora približava deci suštinu poezije, da ona nije nešto nerazumljivo i daleko, već nešto blisko, što je svuda oko nas. Posebno je važno što autorka kroz lik Nerude razvija ekološku i humanističku poruku. Rečenice o ljubavi prema prirodi, deljenju radosti i brizi o svetu imaju snažan vaspitni karakter, ali nisu nametljive. One su utkane u atmosferu priče, u razgovore, u opise mirisa, boja i doživljaja. Deca tako uče da su priroda, poezija i ljudska dobrota povezani.
Simbolika prostora takođe ima važnu ulogu. Kuća La Sebastiana nije samo mesto radnje, već simbol umetnosti, mašte i slobode duha. Šareni prozori, more, terasa i talasi stvaraju atmosferu inspiracije, pa čitalac shvata zašto pesnici stvaraju lepe stihove. Prostor postaje produžetak unutrašnjeg sveta likova. Posebna vrednost ove priče je što deci približava književnost i velike pesnike bez školske strogosti. Federiko Garsija Lorka i Neruda pojavljuju se kao živi ljudi, prijatelji umetnosti i prirode, a ne samo kao imena iz udžbenika. Tako knjiga uspešno spaja putopis, poeziju, emociju i obrazovanje. I ova priča nosi snažnu poruku: čovek ostaje istinski bogat onda kada ume da se raduje, da voli prirodu, deli dobrotu i zadrži dečju sposobnost divljenja svetu.
Likovi JuJu Bubamare i Dame Lame predstavljaju dečju radoznalost i otvorenost prema svetu. Njihovo putovanje nije samo geografsko, već i duhovno. One postepeno otkrivaju da je „prava magija“ u načinu na koji doživljavamo život. Zato je završna poruka veoma važna: nije dovoljno samo putovati i videti svet, važno je naučiti kako da osetimo lepotu trenutka i kako da živimo ispunjeno i sa ljubavlju.
Estetske vrednosti knjige ogledaju se u njenom poetskom jeziku, bogatim opisima prirode i nežnoj atmosferi koja prožima čitavo delo. Autorka koristi pesničke slike i muzikalnost rečenica kako bi svet predstavila kao čarobno mesto puno tajni i lepote. Umetnički, tekst je bogat stilskim sredstvima koja su bliska deci: metafore („poezija je kao vetar među palmama“), personifikacije („talasi šapuću“, „cvetovi govore“), simboli prirode i svetlosti itd. Treba posebno istaći poetičan ton pripovedanja koji pravi pomalo lirsku atmosferu.
Ovo delo ima i snažnu obrazovnu dimenziju, jer deci približava svetsku kulturu i geografiju na topao i maštovit način, bez suvoparnog nabrajanja činjenica. Zato „Dama Lama i JuJu Bubamara kroz Južnu Ameriku“ može biti dragocena knjiga i za porodično čitanje, ali i za školske biblioteke, jer podstiče decu da sanjaju, putuju i otkrivaju svet. Izuzetno je vredan i redak primer putopisa za decu u savremenoj domaćoj književnosti. Dok su putopisi uglavnom namenjeni odraslima, ova knjiga uspeva da na topao, maštovit i deci blizak način približi daleke zemlje, kulture i prirodne lepote Južne Amerike. Poseban kvalitet dela leži u tome što spaja avanturu, geografiju, umetnost i poeziju, pa deca kroz priču prirodno uče o Kolumbiji, Čileu, Peruu, Andima, Maču Pikčuu, moru, prašumi i tradicijama naroda. Putovanje nije predstavljeno kao suvo nabrajanje činjenica, već kao živo iskustvo ispunjeno bojama, mirisima, emocijama i susretima sa zanimljivim ljudima i simboličnim likovima.
Deca iz ove knjige mogu da nauče koliko su važni prijateljstvo, radoznalost, ljubav prema prirodi, poštovanje različitih kultura i sposobnost da se svet posmatra otvorenim srcem. Knjiga ih podstiče da maštaju, istražuju i veruju da pravo bogatstvo nije samo u dalekim predelima, već u načinu na koji doživljavamo život, ljude i prirodu oko sebe.
Autorka: Slađana Milenković
