Razgovor o knjizi Katarine Roringer Vešović Prizivanje mira u buci sveta održaće se 8. aprila u Čitaonici Odeljenja umetnosti Biblioteke grada Beograda (Knez Mihailova 56) s početkom u 19 časova.
Pored autorke Katarine Roringer Vešović, o knjizi će govoriti prof. dr Zorica Bečanović Nikolić, Nebojša Grujičić i Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga.
Objavljena pre nekoliko meseci u izdanju Arhipelaga, knjiga Katarine Roringer Vešović Prizivanje mira u buci sveta posvećena je celokupnom umetničkom delu nobelovca Petera Handkea.
Pošavši od okolnosti da „svi znaju ko je Peter Handke, ali malo ko poznaje njegovo delo“, Katarina Roringer Vešović u ovoj prvoj studiji o Handkeu na srpskom jeziku pruža panoramski pogled na celokupan opus nobelovca, na njegove glavne teme, misaone preokupacije i stvaralačke avanture. U prvom planu je Handkeovo prozno delo, a obuhvaćene su i drame, ogledi, teorijski spisi, eseji tematski povezani sa Jugoslavijom, takođe njegovi filmovi i crteži. Po analogiji sa piščevim stavom „Ko kaže da je svet već otkriven?“, autorka studije poziva čitaoca na otkrivanje slike sveta i tipova ljudi u piščevom fikcionalnom delu, uključujući njihovu biografsku podlogu.
Pogled na celinu omogućava uvid u veliki broj značenjskih konstanti, kao i praćenje kontinuiteta istih motiva, srodnih situacija, tipova prostora i egzistencijalnih problema, pri čemu se ukazuje njihova stalnost, ali i varijacije. Monografija Prizivanje mira u buci sveta kombinuje prikaz, analizu i tumačenje sa esejističkom refleksijom. Tumačeći znake epohe izvedene iz piščevog stvaralaštva, autorka ih mestimično dovodi u vezu sa savremenom društvenom situacijom.
– U Handkeovom životu, kao i životu njegovih junaka, osnovu čini avantura hodanja, odnosno otkrivanje sveta na putu, pa i osnovu dela čini oblikovanje doživljaja i saznanja stečenih na putu u reči i slike. U drugom delu knjige, pod nazivom „Podzemlje“, govorim o njemu u dvostrukom smislu. Ono je oličenje životne energije libida; s jedne strane je izvorište plodotvornih formi života, poput stvaralaštva ili stanja mira, a s druge razarajućih formi života, poput nasilja i rata. U odeljku o „nebu“ se argumentuje da je sveto u Handkeovom delu značajno na dva plana: najpre za oživljavanje unutrašnjeg čovekovog života, za ukidanje osećanja izolovanosti i doživljaj zajedništva; takođe za uzvisivanje stvaralaštva, posebno reči, u službu duhu, čiji plodovi čuvaju prošlo, snaže u sadašnjosti i projektuju mir u budućnost – kaže Katarina Roringer Vešović.
Književnica, esejistkinja, književna kritičarka i prevodilac Katarina Roringer Vešović od 1991. živi u Beču, gde je kao pozorišna kritičarka pratila postavke Handkeovih drama tokom tri decenije. Poznavanje konteksta zemlje u kojoj je Handke rođen doprinelo je širini interpretativnog pogleda ove studije. Objavila je studije Ljubav bez svojstava. O odnosu ljubavi i metafore u delu Roberta Muzila i Zemaljsko i nebesko u ljubavi. O delu Dragana Stojanovića, kao i knjigu drama Gladijatorske igre.
