* Prikaz knjige: Čarobnjakov šešir, Tuve Janson, izdanje: Odiseja, 2026. Orig. Trollkarlens hatt, 1948. Prevod sa švedskog: Marija Versen i Slavica Milosavljević
Već na prvu se, uvidom u biografiju i neka autopetička načela, primećuje izvesna paralela između stvaralaštva Tuve Janson i Tolkina. Na sličan način kao izmaštani Okrug u odnosu na stvarnosnu traumu Prvog svetskog rata, Muminova dolina osmišljena tokom Drugog predstavlja idealizovano, magično pribežište, svet koji karakterišu složna, raznovrsna stvorenja i fantazijske epizode u koja su uključena. Pored same pustolovno-anegdotske osnove i živopisnih likova (uglavnom obeleženih po jednom upadljivom odlikom, fizičkom i(li) psihološkom: recimo, šiške i naklonost gospođice Šmrc prema Muminu), za prozu Jansonove ključni su opisi okruženja, stvaranje doživljaja prostora koji diše, raste i menja se zajedno sa godišnjim ili dobom dana.
Priroda, naročito njeni ciklusi, predstavljaju graničnik zbivanja unutar priče, ne samo zbog značaja svezaustavljajućeg zimskog sna, već i efekta buđenja sa prolećem, koje dodatno naglašava čudesnu lepotu života sa svime što ga ispunjava. Mumini i njihovi prijatelji/ukućani gaje neuništivo oduševljenje svim aspektima postojanja i pojavama oko sebe. Zato je prvobitni okidač zapleta u ovom romanu tek jedan od impulsa, ali motivacija za bilo koju od radnji sama po sebi ne mora poticati drugde osim iz radoznalosti junaka.
Tako se, s proleća, u Muminovoj dolini iznenada našao čarobnjački, visoki crni šešir, koji preobražava stvari i bića dospeju li u njegovu unutrašnjost. Rečeno dovodi do niza zabavnih promena, zabuna i izazova, stvarajući ambijent avanturističkog uplovljavanja u leto sa svim dogodovštinama koje ono nosi, više nevezanih za dejstvo šešira. One su sukcesivne, iako ne nužno uzročno-posledično spojene sa pronađenim artefaktom magijskih svojstava, usled čega omogućuju da se junaci, njihove osobine, odnosi i želje ispolje na neposredan, upečatljiv način. Naravno, sve vreme se pozadinski odvija nastavak, do razrešenja, misterije čarobnjaka, uz konačni motiv trampe dragocenih predmeta (šešira za kofer, jednog crvenog kraljevskog rubina drugim), zaokružen velikom noćnom svetkovinom kao simboličnim opraštanjem od godišnjeg ciklusa uzbudljivih iskustava.
Vešto i neupadljivo, Tuve Janson kroz fantazijske epizode i neobične učesnike u priči provlači i razrešava pitanja nesigurnosti, prihvatanja sebe (naročito fizičkog izgleda), krivice i kazne (na primer, prisvajanja tuđeg), mrzovolje i osobenjaštva (bizamski pacov), avanturizma (Sofronije), velikodušnosti i solidarnosti (čitava kuća Mumin funkcioniše kao svratište, komuna otvorena za sve, do te mere da se najvećim delom ni ne zaključava).
U maniru onovremenih romana sličnog žanra, svako poglavlje prati najava u vidu sažetka radnje koju će izneti. Od izleta na usamljeno Ostrvo hatifnata – prilično razvijene priče unutar priče, do paralelnog zapleta sa rubinom koji su ukrale Tofili i Vifili (bića koja govore posebnim jezikom; pohvala prevodiocima ide za dočaravanje njegovih osobenosti), dešavanja ilustruju čuveni crteži Jansonove koji su Mumine učinili svetski prepoznatljivim, pretvorivši ih u brend. Ipak, ono što pored vizuelnog predstavlja vodeću vrednost njenog životnog dela jeste plemenitost sa kojom se ono obraća čitaocima i odnosi prema svojim stanovnicima.
Autorka: Isidora Đolović
