Prikaz knjige: Jelena Čobrenović „Vila Dobrila i nežna Lana”, Institut za dečju književnost, Beograd, 2026.
Roman „Vila Dobrila i nežna Lana” Jelene Čobrenović pripada savremenoj srpskoj književnosti za decu i nastavlja tradiciju bajkovitog pripovedanja oslonjenog na prirodu i svet detinjstva. Autorka gradi narativ u kojem se fantastično i stvarno prožimaju, stvarajući prostor „obične neobičnosti” – svet koji je čudesan, ali emocionalno i iskustveno blizak mladom čitaocu.
Inspiraciju nalazi u prirodi, koju oživljava i personifikuje: biljke i šumski predeli dobijaju glas i karakter. Taj postupak nije samo stilska odlika, već i sredstvo estetskog i moralnog oblikovanja teksta. Priroda u romanu nije puka pozadina, već aktivni činilac radnje i prostor inicijacije, otkrivanja i sazrevanja. Imenovni su fanstastični prostori kao što je Vilinija. Fantastični elementi u romanu „Vila Dobrila i nežna Lana” grade se kroz postupak oživljavanja prirode, uvođenje vilinskog carstva i prisustvo magijskih predmeta i bića. Već u prvom poglavlju „Tajni vrt” jasno se uočavaju ključne poetičke odlike dela. Motiv starog hrasta, koji čuva ulaz u Vilinsko carstvo, gradi atmosferu tajanstvenosti i inicijacijskog iskustva. Tajni prolaz unutar starog hrasta, koji se otvara tek nakon izgovorene blage reči i određenog rituala, predstavlja tipičan motiv ulaska u paralelni svet, čime se uspostavlja granica između realnog i čudesnog. Put do skrivenih vrata uslovljen je pažnjom, blagom rečju i dodirom – činom empatije i poštovanja prema prirodi. Tako se fantastični element povezuje sa etičkom porukom: pristup čudesnom moguć je samo kroz dobrotu i osetljivost.
Roman je kompoziciono organizovan kao niz povezanih epizoda koje prate put junakinja od narušene ravnoteže do ponovnog uspostavljanja sklada. Od početne misterije u prvom poglavlju, preko pojave „Nezvanog gosta” koji unosi nemir u harmonični svet prirode, radnja se postepeno razvija kroz susrete i iskušenja („U Sovkinoj kući”, „Čajanka kod vile Dobrile”), da bi kulminirala na putovanju i suočavanju sa snažnim, simbolički imenovanim likom Kamenslava Gromoglasnog, a tu su i Gardalisa i Mrakulus koji žele da zalede i otmu Viliniju. Pozitivni likovi, sa kojima dete može lako da se poistoveti Vila Dobrila, mala Lana, ali i vila Ljubica, pa Narcisa, Ružica, patuljci itd.
U završnom poglavlju „Povratak kući” dramaturška napetost dostiže vrhunac: prostor koji je ranije bio obeležen toplinom i harmonijom sada je prekriven snegom i ledom, što simbolizuje prodor zla i narušavanje prirodnog poretka. Pojava Gardalise unosi element otvorene pretnje, dok prekid „signala” između vila dodatno pojačava osećaj izolovanosti i nesigurnosti. Ipak, uprkos strahu i očajanju, Dobrila i Lana ne odustaju: njihova odluka da same krenu u potragu za ostalima potvrđuje temeljnu etičku okosnicu romana – hrabrost, solidarnost i odgovornost prema zajednici. Snežni pejzaž tako postaje više od scenografije: on je metafora iskušenja kroz koje junakinje moraju proći da bi obnovile poremećeni sklad i zaslužile povratak domu kao simbolu sigurnosti i zajedništva.
Ovo poglavlje donosi razrešenje i potvrdu temeljne poruke dela: hrabrost, dobrota i zajedništvo omogućavaju prevazilaženje straha i povratak unutrašnjem miru. Ovakva struktura, bliska modelu bajkovitog putovanja i inicijacije, omogućava mladom čitaocu da prati proces sazrevanja junaka i da kroz njihovo iskustvo razvija sopstvene moralne i emocionalne uvide. Likovi vila, kao i personifikovane životinje i sile prirode, deluju u skladu sa zakonima fantastičnog poretka, dok pojava Gardalise i ledenog pokrova funkcioniše kao simbolizovana pretnja harmoniji sveta. Magijski štapić, čarobni prostori i imenovani fantastični protivnici dodatno učvršćuju bajkoviti model pripovedanja. Fantastika u ovom delu nije sama sebi svrha, već služi kao sredstvo za oblikovanje moralnih i emocionalnih poruka, približavajući mladom čitaocu složene teme kroz jezik čuda i igre mašte.
Kompozicija je čvrsta i dinamična, bez suvišnih retardacija; radnja se razvija postupno, sa jasno usmerenim tokom ka pobedi dobra. Uočljivi su elementi bajke – formulativni počeci, naglašena borba dobra i zla, srećan završetak – ali su oni integrisani u poetski oblikovan prozni izraz. Posebnu vrednost predstavlja jezik romana: slikovit, melodičan i prilagođen dečjoj recepciji, on podstiče maštu i obogaćuje rečnik mladih čitalaca.
Vaspitna vrednost romana ogleda se u afirmaciji humanosti, plemenitosti i saosećanja. Likovi svojim postupcima postaju uzori mladom čitaocu, a proces poistovećivanja omogućava razvoj moralnih i estetskih stavova. Roman podstiče dete da kroz maštu otkriva svet, ali i sebe same. „Vila Dobrila i nežna Lana” je delo koje neguje lepotu jezika, razvija maštu i istovremeno gradi temelje emocionalnog i moralnog sazrevanja mladog čitaoca.
Autorka: dr Slađana Milenković
