Prikaz knjige: Barbi Marković, Mini-horor. Izdanje: Geopoetika, 2025. Prevod sa nemačkog: Tijana Tropin
Zbirka priča Mini-horor Barbi Marković predstavlja originalno i duhovito istraživanje savremenih, svakodnevnih strahova, za koje je autorka 2024. godine nagrađena prestižnom Nagradom Sajma knjiga u Lajpcigu za beletristiku. Zanimljivo je da je delo napisano na nemačkom jeziku. Zašto smo u naslovu rekli da je ovo groteska? Groteska je umetnički postupak koji spaja nespojivo: lepo i ružno, uzvišeno i banalno, smešno i zastrašujuće. Ona izobličava stvarnost, preuveličava crte lica, karaktera ili situacije, stvara svet koji je istovremeno poznat i neprijatno stran. Ovde se pretvara ozbiljno u karikaturalno, svakodnevno u apsurdno i upravo ta deformacija izaziva snažnu reakciju, ponekad nelagodu, ponekad smeh, a često oboje u isto vreme.
Mini-horor Barbi Marković (Geopoetika, prevod s nemačkog: Tijana Tropin) prožet je i humorom. Taj humor nije lagan i bezazlen; on je često crn, ironičan ili satiričan. Kada prikaže neku društvenu manu kroz preterivanje do apsurda, čitalac se smeje, ali istovremeno prepoznaje istinu koja ga pomalo pecka. Smeh tada postaje način suočavanja sa neprijatnim, ventil kroz koji izlazi napetost. Ova zbirka priča ipak sa humorom ima posebnu snagu jer razotkriva slabosti sveta bez patetike. Umesto moralizovanja, ona koristi karikaturu; umesto direktne osude, nudi iskrivljeno ogledalo. U tom ogledalu likovi imaju prenaglašene strahove ili nerealne ambicije, ali upravo kroz tu prenaglašenost postaju jasniji i stvarniji. Ovde groteska nije samo puka deformacija radi šoka. Prožeta humorom ona postaje sredstvo kritike i razumevanja, način da se kroz smeh dotaknemo onoga što nas inače plaši ili zbunjuje. U toj napetoj ravnoteži između smeha i nelagode leži njena umetnička snaga.
- Kafka na turski način: Apsurdom protiv ponovljivosti zla
- „Gvozdena zavesa“ ili Kako gubi se (i) Istok i Zapad
Sam naslov je igra rečima, na prvi pogled asocira na mali, mini horor, ali Mini je zapravo ime junakinje, pandan Mikiju. Iako su Mini i Miki centralni likovi, oni nisu tipični protagonisti žanrovskog horora. Reč je o mladom paru koji živi u Beču i pokušava da ispuni očekivanja srednjoklasnog života, nastojeći da „uradi sve kako treba“. Međutim, njihova svakodnevica postepeno poprima obrise noćne more, ispunjene apsurdnim i nadrealnim situacijama. Ne progoni ih samo spoljašnji svet, već i unutrašnje praznine, usamljenost, poslovni pritisci i strah od neuspeha. Zbirka priča pokazuje kako moderna svakodnevica i kapitalistički zahtevi postaju izvor teskobe. Motiv tela i kože, koji se provlači kroz više epizoda, naglašava ranjivost pojedinca u svetu koji deluje bezazleno, a zapravo skriva sitne i krupne monstruoznosti.
Barbi Marković pripoveda kroz niz fragmentarnih epizoda koje podsećaju na kratke zapise ili „mini-horore“, ali se postepeno povezuju u celinu. U središtu je Mini – junakinja koja ne pristaje na društvene obrasce, ne veruje u Boga, ne uklapa se u tradicionalne uloge, ali ipak deli univerzalne strahove savremenog čoveka. Struktura zbirke priča inspirisana je formom Mikijevog almanaha: poglavlja su kratka, ritmična i precizno vremenski određena („pet minuta kasnije“), što tekstu daje dinamiku i razigranost.
Autorka oblikuje ono što naziva „hororom svakodnevice“, smeštajući ga u okvir srednje klase. Strah se javlja u naizgled banalnim situacijama – tokom porodičnog doručka, на poslu, na odmoru ili u susretu sa komšijama. Monstrumi i katastrofe nisu izdvojeni događaji, već produžetak normalnosti. Tako nastaje ironična i potresna slika života obeleženog tihom, ali stalnom strepnjom.
Neka poglavlja – Mini živa sahranjena, Minina rutina, Kasno u kapitalizmu, Penzija, Red, Susedna kuća, Dijeta, Krastavac–avion, Gili/gili monstrum, Miki postaje guru, Zver, CO2, Supermoći na internetu, Nestanak minipingvina – već govore da se u njima prepliću humor i nelagoda, banalnost i groteska. Horor izvire iz pritiska da se živi „ispravno“: da se bude produktivan, autentičan, zdrav i društveno prihvatljiv. Mini se suočava sa protivrečnostima savremenog sveta – između želje za pripadanjem i potrebe za individualnošću, između klimatske anksioznosti i trivijalnosti digitalne kulture. Čak i bezazleni motivi poprimaju nadrealne obrise, čime se dodatno pojačava osećaj nesigurnosti. Stil Barbi Marković je fragmentaran, ironičan i eksperimentalno-poetičan, prožet apsurdom, crnim humorom i groteskom. Njeno književno stvaralaštvo odlikuje se inovativnošću, intertekstualnošću i hrabrim formalnim eksperimentima, čime se svrstava među najznačajnije autore savremene evropske književnosti.
Autorka: dr Slađana Milenković
