Samopronalaženje, egzistencijalni kod, moralni nihilizam, sudbina protagoniste, dubinsko razbijanje strukture, a da se time ne izgubi suština, ideja da snaga filma čini dvoznačnost neizbežnom – sve su to teme i ideje koje su morile dvojicu vrsnih stvaralaca 20. veka. Artur Šnicler, pisac i dramaturg, svojim književnim delom Novela o snu iz 1926. godine i Stenli Kjubrik svojim filmom Širom zatvorenih očiju iz 1999. teže istini koja i dalje ostaje enigma savremenom čoveku i društvu. U raspeću realizma, renesansnih motiva i modernističkih tehnika, pomenuta umetnička dela odišu elementima opšte metafizike.
Beč. Sećanje na jučerašnji bal pod maskama probudiće skrivene želje, ali i tajne koje Albertina već duži period potiskuje. U razgovoru sa Fridolinom, deskripcija postaje bogatija i preciznija, u njoj se javlja dah slobode, ali i opasnosti. Razgovor prerasta u ispovest žene koja je u određenom trenutku svoje slabosti, ali i duboke želje za promenom, poželela drugačiji, slobodniji život, poželela je muškarca kojeg sanja i pamti sa porodičnog putovanja. Ona je spremna na veliku promenu, spremna da se odrekne svoje svakodnevice (supruga i ćerke) koja je guši i opterećuje. U želji da ne ostane dužan, Fridolino opisuje svoj san o jednoj devojci sa plaže, ali se čini da Albertina ne mari za tu informaciju. Napetost koja vlada scenom prekida služavka. Ogorčen istinom i njenim snovima, doktor Fridolino nastavlja putovanje mračnim ulicama Beča.
Od sinoćnog razgovora sa Albertinom odmicao je sve dalje od kruga u kojem je obično živeo u neki drugi, dalek, tuđ svet.
U zagrljaju proleća koje dolazi, Fridolino je otpočeo svoje putovanje. Odlazi dvorskom savetniku, potom u stan noćne dame u čijem je zagrljaju bilo mnogo utešne nežnosti. Potom odlazi u kafanu gde će se susresti sa svojim prijateljem Nahtigalom. Priča postaje dramatična od trenutka kada se njihov razgovor pretvori u opisivanje nesvakidašnjeg okupljanja muškaraca i lepih žena u nepoznatoj kući, na nepoznatom mestu. Radoznao i još uvek ljut na gospodina iz Albertininog sna, insistira da veče/ jutro provede sa svojim prijateljem:
Oh, ti si u zabludi. Nije ono što ti misliš. Ja sam već video mnogo stvari u koje je teško poverovati, u takvim malim gradovima, naročito u Rumuniji – može se doživeti svašta. Ali ovde…
Pribavivši kostim i masku, lozinku za pristup samoj kući, Fridolino odlazi nepoznatim putem, izvan grada, odakle se isti mogao videti kako u pari svetluca hiljadama svetiljki. Uzbuđenje raste, prisutan je osećaj mladalačkog entuzijazma, želja za slobodom kretanja u nešto nepoznato. Misli su se i dalje vrzmale po njegovoj glavi:
Treba li uvek staviti život na kocku samo zbog dužnosti, zbog samopožrtvovanja, nekad zbog ćudljivosti, zbog strasti ili jednostavno, da bi se odmerio sa sudbinom?!
Maskarada, misteriozni događaj, obred, sekta, pornografija ili privid? Naš protagonista nije bio siguran šta je video i čemu je prisustvovao. Njegovo netipično ponašanje probudilo je sumnju mnogih, koji su ga na kraju udaljili sa maskembala. Radnja novele zadobija novi obrt, novo ruho. Glavni junak postaje objekat, onaj koji se posmatra – apsurdno, on je lekar, on je taj koji posmatra, uočava i donosi nekakve odluke. Pripovedač se ne osvrće toliko na prethodni događaj (maskenbal), već je fokus na Fridolinu i njegovoj unutrašnjoj borbi. U nastavku novele, čitalac će se susresti sa mnogim tezama koje mu se mogu učiniti poznatim (teorija Frojdove psihoanalize), ali i sa interesantnom lepezom simbola (maska, brojevi, žrtva, imena…). Još jedna ispovest na kraju novele, time autor formira cikličnu strukturu/ kompoziciju. Obrađujući večne motive i opšta mesta, autor nam je pružio potvrdu da i posle sto godina možemo težiti istim odgovorima, kako u komunikaciji sa svojim supružnikom, tako i u traženju sebe i svoje kulture.
Svoje traganje 1999. godine završava veliki američki filmski režiser, scenarista i fotograf Stenli Kjubrik. Sudbonosno, premijeru svog poslednjeg filma nije dočekao, ali je Širom zatvorenih očiju zasigurno pravo remek-delo.
- Reči koje leče: Bavljenje traumom u savremenoj evropskoj književnosti
- Izudin Ašćerić: Bademasta erebija (iz rukopisa)
Filmsku verziju književnog dela, Kjubrik je verno preneo na veliko platno sa nekoliko razlika koje ipak ne menjaju suštinu teksta. Svoje junake Kjubrik je smestio u elitni deo Njujorka, u period praznične euforije gde svetlost grada i novogodišnjih jelki sjaje neobičnom i šarenolikom svetlošću poput duge. Početak filma, koji je u vezi sa nagim telom gospođe Harford (Nikol Kidman), nagoveštava erotsku i toplu, realističnu i apstraktnu, racionalnu, ali i apsurdnu tematiku kojom se reditelj bavio poslednjih godina svoga života. Glumački milje satkan je od prefinjenih talenata tada bračnog para, Nikol Kidman i Toma Kruza, kao i Sidnija Polaka, Toda Filda, Radeta Šerbedžije i mnogih drugih.
Gospodin (T. Kruz) i gospođa Harford pozvani su na pretprazničnu igranku gospodina Ziglera (S. Polak), bankarskog tajkuna, gde će se susresti sa nepoznatim zvanicama koje utiču na razvoj dinamike samog uvodnog dela filma. Na Alisino pitanje: Da li poznaješ ovde nekoga?, Bil odgovara kratko: Nikoga!, što nam nagoveštava da, iako je na sceni bučno i raskošno, postoji i osećaj odsutnosti. Koliko je Šnicler vodio računa da ključne momente u noveli dočara bogatom deskripcijom, Kjubrik će uvek, bilo na sceni ili u samom tekstu/scenariju, postaviti objekte/replike u poziciju konstantnog kontrasta, kako bi dinamika scene imala jedan jedini zadatak, a to je apsolutni osećaj napetosti. Po dolasku sa zabave, stan porodice Harford je ušuškan, raskošan, a opet prazan, tenzija raste, fokus je na dimu marihuane i pogledima supružnika. Razgovor na temu ljubomore ubrzo prerasta u Alisino priznanje. Film od ovoga trenutka pomno prati redosled Bilovog/Fridolinovog traganja ulicama Njujorka/Beča. Sa minimalnim izmenama, a opet dodatim scenama, Bilova odiseja svakako ukazuje na poziciju subjekta u savremenom okruženju.
Čitajući književni tekst ili posmatrajući film, preispitivanje lične ili kolektivne nesigurnosti, kako u bračnoj zajednici ili van nje, čini se tako blisko. Iz prethodne rečenice ostaje nam da zaključimo da i posle sto godina od objavljivanja novele i dvadeset sedam godina od premijere filma, Artura Šniclera i Stenlija Kjubrika možemo nazvati savremenim umetnicima ili još bolje, njihova dela jesu preteče naše svakodnevice. Na samom kraju, možda je najbolje parafrazirati izjavu glumice Nikol Kidman, koja u jednom intervjuu kaže:
Imaćemo seks, sve je spremno za to veče, ali dovoljno je da kaže ili jednu stvar da spomene, a to je obično nešto pogrešno što proizvede u meni niz burnih reakcija.
To je realnost. To se svima dešava!
Autor: Ivan Jevtović
