Izdavačka kuća Arete je objavila četiri nova naslova u okviru projekta Reči koje leče: Bavljenje traumom u savremenoj evropskoj književnosti za žene i mlade čitaoce.
Crna vrana, Janja Vidmar
Sve osobe i događaji u ovoj knjizi su izmišljeni. Istina je mnogo bolnija i mnogo manje poetična.
„Crna vrana” je snažna kritika nasilja i ugnjetavanja u savremenom društvu i podsećanje na važnost empatije, saosećanja i solidarnosti. „Crna vrana” Janje Vidmar govori o stvarnom životu sa svim njegovim mračnim stranama. Ovaj roman nudi duboko dirljiv prikaz iskustva mladih ljudi u haosu savremenih geopolitičkih sukoba. Kroz međusobno povezane narative, Vidmar predstavlja priče o pojedincima iz različitih sredina, od kojih svaki pokušava da pronađe izlaz iz nasilja i očaja. Uprkos njihovom različitom poreklu, ovi likovi su povezani zajedničkom niti patnje i otpornosti. Proza Janje Vidmar je je lirska i nepokolebljiva, istovremeno mučna i duboko dirljiva. Kroz živopisne i evokativne slike, autorka poziva čitaoca da uroni u intenzitet doživljaja likova.
Janja Vidmar jedna je od najpriznatijih i najčitanijih slovenačkih književnica i dobitnica brojnih nagrada za književnost za mlade. Janjina dela za mlade spadaju u šest proznih književnih žanrova: piše socijalno-psihološke romane, socijalno-psihološke priče, avanturističke realističke priče, krimiće za decu i fantastične priče. Sama raznovrsnost književnih žanrova i vrsta svedoči o njenom izuzetnom poznavanju dece i tinejdžera, njihovog načina razmišljanja, izražavanja i življenja.
Pena, Ingrid Šaber
Pena je grafička novela koji se bavi složenim emocijama ljubavi, gubitka i ličnog isceljenja kroz umetnost i pisanje. Ingrid Šaber, nadahnuta sopstvenim iskustvima, gradi intimnu i potresnu priču o dve žene koje su se dugo nadale roditeljstvu. Nakon godina čekanja, nade i očaja, dolazi trenutak kada se čini da će njihova želja biti uslišena. Međutim, trudnoća se zakomplikuje i tragedija neizbežno pogađa njihove živote. One će morati da počnu iznova i da se bore protiv bola. Ljubav, beg u svet njihovog izgubljenog deteta i dnevnički zapisi pomoći će im da izrone na površinu, daleko od pene očaja.
Uznemirujuća tema je obrađena sa neophodnom osetljivošću, a Morelini snoliki crteži dobro se uklapaju u dirljiv ton narativa. Upotreba boja je posebno efikasna, jer funkcioniše kao vizuelni prikaz glavnih tema knjige. Ovaj jednostavan, ali moćan kreativni izbor savršeno prikazuje isceliteljsku moć umetnosti i književnosti.
Ingrid Šaber (1978) je francuska autorka i scenaristkinja. Piše priče još od detinjstva, a igra rečima kako bi objasnila život mladim čitaocima postala je njena strast. Njena prva knjiga objavljena je 2010. godine, a od tada je napisala skoro stotinu knjiga. Tokom poslednjih nekoliko godina sve više se okreće stripovima. Sa delom „Pena“ (Arhaja) zajedno sa Karol Morel osvojila je nagradu „Harvi” za najbolju evropsku knjigu.
Ti amo, Hane Eštavik
Volim te. To stalno govorimo jedno drugom. Kažemo to da ne bismo rekli nešto drugo. Šta drugo? Ti: Umreću. Mi: Nemoj da me ostaviš. Ja: Ne znam šta da radim. Ranije: Ne znam šta ću bez tebe. Kad te više ne bude. Sada: Ne znam šta da radim sa ovim danima, sa ovim vremenom u kojem se smrt vidi u svim stvarima.
Roman Ti Amo donosi novi, dubok lični pristup, budući da je zasnovan na iskustvu autorke i gubitku njenog supruga zbog raka. Suočavajući se sa gubitkom, ona uključuje čitaoce u iskustvo koje mnogi proživljavaju u samoći. Napisana i smeštena u prve mesece 2020. godine, knjiga svojim temama gubitka i patnje posebno odgovara vremenu globalne tuge.
Suočavajući se sa gubitkom koji je čeka, naratorka uključuje čitaoce u svoj bogat unutrašnji svet koji je predstavljen kao kolaž lepih uspomena i bolne sadašnjosti. Ono neizbežno se još nije desilo, ali sve vreme visi u vazduhu kao opomena i podsetnik da se svaki trenutak mora ispuniti životom. „Volim te” u ovoj knjizi nije samo izgovorena fraza. To je poziv na život, mantra koja nas za njega vezuje, zastava koja ne sme da padne, kojom uporno mašemo da bismo pokazali da nas još ima.
Hane Eštavik (rođena 28. novembra 1969) je norveška književnica. Objavila je šesnaest romana, a njena dela su prevedena na osamnaest jezika. Najpoznatija je po romanu „Kjærlighet“ (Ljubav), čiji je engleski prevod osvojio nagradu „Pen Translation Prize“ i bio je u užem izboru u kategoriji prevoda na Nacionalnim književnim nagradama SAD. Takođe je osvojila nagradu „Dobloug“, nagradu „Brage“, nagradu „Amalie Skram“ i nagradu „Gyldendal“.
Čista zver, Uršulja Kovaljik
Danas je sa mnom u dvesta šesticu ušla Smrt. Sela je naspram mene u štrikanim dokolenicama bordo boje i vunenom kardiganu. Odmah mi je bilo jasno ko je ta žena. Mada je napolju bilo trideset pet stepeni i topio se asfalt, nije se ni raskopčala. Prestravljeno sam joj zurila u lice. Smrt ne putuje javnim gradskim prevozom tek tako. Zvonce na vratima se oglasilo i trolejbus je napustio stanicu Kramare. Moram da priznam da je izgledala odlično. Crna moher kapa, lice kao ga da je naslikao Modiljani, a tek oči – hladne i plave, baš kao haski iz komšiluka. Osmehnula mi se. Misteriozno.
Zbirka priča Čista zver Uršulje Kovaljik reflektuje unutrašnje konflikte različitih žena, proizašle iz savremenog stresa, međuljudskih odnosa, društvenih stereotipa i starenja u velikom gradu. Devastacija prirode, odsustvo bliskosti, nasilje i neosetljivost prema socijalno isključenim osobama izazivaju u junakinjama priča paranoju, anksioznost, usamljenost, ali i pobunu i bes. One se nose sa drskošću investitora, menopauzom, sindromom sagorevanja ili idealizovanom predstavom o majčinstvu na svoj jedinstven način.
Zbirka je prepoznata kao značajan doprinos savremenoj slovačkoj književnosti. Uršulja uspešno kombinuje ekspresivan jezik sa dubokim i savremenim društvenim temama, stvarajući delo koje je istovremeno angažovano i umetnički snažno.
Uršulja Kovaljik je rođena 1969. godine u Košicama. Vanredno je diplomirala socijalni rad na Trnavskom univerzitetu. Napisala je knjige pripovedaka Neverné ženy neznášajú vajíčka, Travesty šou i romane Žena zo sekáča i Krasojazdkyňa. Knjige su joj prevedene na češki, mađarski, arapski, slovenački, francuski, engleski i srpski jezik. Uršulja živi u Bratislavi. Vodi Pozorište bez doma, u kom igraju beskućnici i osobe sa invaliditetom.
