Izdavačka kuća Arhipelag je nedavno objavila najnovija dela domaćih pisaca u svojoj poznatoj ediciji Zlatno runo. Reč je o novim romanima Nine Savčić, Ratka Dangubića i Mladena Vurune.
Novi roman Nine Savčić Istina o Mariji, posvećen žrtvama korupcije, kroz priču o jednoj savremenoj beogradskoj porodici daje uzbudljivu i lucidnu sliku savremenog društva.
Priča romana počinje kada njegov glavni junak, filmski reditelj iz Beograda, iznenada biva teško ranjen na ulici. U prvo vreme njegovo ranjavanje je gradska i društvena misterija koja postepeno počinje da se razmotava. Dok leži u bolnici, između života i smrti, između kome i nedefinisanog stanja „zaključanosti“, glavni junak romana osluškuje glasove oko sebe i tako polako sklapa istinu o sebi i svojoj porodici, o svom životu i društvu u kome živi.
Drugi likovi romana Istina o Mariji ne znaju da ih glavni junak romana čuje, što ga pretvara u nesvakidašnjeg svedoka koji o sebi, bližnjima i svom društvu saznaje mnogo više nego što je saznao u čitavom dotadašnjem životu. Junak romana zna sve o svetu, ali ne zna skoro ništa o svom životu. Nalazeći se između dva sveta, ovaj junak ne pripada do kraja nijednom.
Otuda je novi roman Nine Savčić Istina o Mariji snažna slika otuđenosti: od sebe i od bližnjih, od drugih i od društva u kome se živi, ali s kojim se ne živi.
– Nismo živeli kao što je trebalo, ali smo živeli najbolje što smo umeli – kaže se na jednom mestu u romanu, da bi nešto kasnije glavni junak zaključio:
– Bolje da nisam preživeo, da se nisam vucarao po bolnicama i slušao kako ceo svet oko mene živi, a ja umirem. Dok sam imao volje i vere, želeo sam da ovako upakovan i prikačen na aparate smislim film o čoveku koji greši, da ga snimim kad odavde ustanem i odšetam u svoj dom, odšetam u svoj ostavljeni život.
Pre romana Istina o Mariji, Arhipelag je objavio dva romana Nine Savčić. Najpre njen roman Vlasnik svega našeg (2019), za koji je dobila Nagradu „Isidora Sekulić“, a potom i roman U lancima (2021). Nina Savčić je književnica, likovna umetnica, teoretičarka kulture i medija, dizajnerka i kolumnistkinja.
Druga knjiga objavljena u ediciji Zlatno runo je novi roman Ratka Dangubića Grad bez čitalaca. Jedna kuća na Arbatu postala je u kratkom romanu Ratka Dangubića Grad bez čitalaca stecište neobičnih junaka u čijim se sudbinama i zanimanjima prelama slika nekoliko epoha. Pre svega, reč je o slici moderne epohe u kojoj pesnici ostaju bez glasa, umetnici bez pozvanja, matematičari bez brojeva, gradovi bez čitalaca, govornici bez reči, a političari bez mase.
Jedino iznenadna pojava Gosta unosi tajanstvo i dramu u taj svet koji prekrivaju sneg i depresija, slutnja novog doba i spoznaja da je staro doba okončano, intenzivno osećanje straha i jednako intenzivno osećanje uskraćenog smisla.
Gost je stigao i svet više nije isti. Nisu više isti ni stanovnici kuće na Arbatu i junaci ovog romana.
– Grad je izgledao kao stranica prekrivena belilom: spremna da primi nove reči. Na tom snežnom listu pojavio se čovek – pripoveda se u romanu Grad bez čitalaca o pojavi Gosta u modernom svetu koji taj svet iz temelja dovodi u pitanje.
Dangubić vešto vodi pripovedanje između prve polovine XX veka i savremenog trenutka, između kulturne i društvene istorije, između dobro prepoznatljive stvarnosti i utopijskog grada koji odjednom ostaje bez čitalaca, dok sva njegova zanimanja, potvrđena u dugom trajanju moderne istorije, odjednom postaju dovedena u pitanje.
– Gradovi se ne rađaju da bi imali čitaoce. Oni se rađaju da bi ih izgubili, i sada je to sve što imamo – kaže se na jednom mestu u romanu, da bi se na drugom mestu ova sugestivna slika grada zaokružila rečima: „Grad je knjiga koju zatvaramo svaki put kada se probudimo.“
Poslednjih godina Arhipelag je objavio nekoliko knjiga Ratka Dangubića, među njima romane Portret Mao Cedunga, Dobošarski dnevnik, Pepeljuga umire i Srebrni medved, kao i knjigu priča Dosije Maslačak.
Novi roman Mladena Vurune Ukleti brod koristeći elemente krimi romana, proze tajanstva i fanatastike, vodi čitaoca ne samo na jednu neobičnu morsku pustolovinu već i u prostore između stvarnog i mogućeg, iskustvenog i intuitivnog, prošlosti i budućnosti, onoga što je sada i onoga što se samo sluti, stvarnosti i enciklopedije, lakomislenih putnika i vrhovnog majstora Igre.
Detektiv Poaro Petrov, junak koji se pojavljuje i u ranijim romanima Mladena Vurune, ukrcava se, vođen intuicijom i nagonima svog posla, na brod na kome zatiče galeriju upečatljivih junakinja i junaka, od kojih neki prevazilaze i najsmelija očekivanja ovog detektiva. Tako ovaj roman postaje živopisna slika modernih karaktera i mentaliteta, ali i slika moderne situacije uopšte.
– Dabome, svet je podeljen, nije novost. I nema škole koja bi tu tvrdnju opovrgla. Istorija našeg roda je satkana od podela. Oduvek je bilo onih koji srljaju napred i onih koji koče, dušebrižnika koji identitet ljubomorno čuvaju i dušerasipnika koji ga se lako odriču. Nejednakosti su nas održale, ali sada su se pojavile nove opasnosti. Zapretile su sličnosti. Dogodilo se neočekivano: zaoštravanje sličnosti, a ne razlika – kaže se na jednom mestu u romanu.
Pre romana Ukleti brod, Arhipelag je objavio četiri romana Mladena Vurune. Najpre njegov roman Kutija s fotografijama, a potom i romane Sedam jezivih dana, Košulja sa likom Če Gevare i Otrov, banka i treće pismo.
