Prikaz romana „Saveti Vere Vong za ubice (koje joj niko nije tražio)” Džesi K. Sutanto; izdanje: Odiseja, 2025. Orig. Vera Wong’s Unsolicited Advice for Murderers, 2023. Prevod sa engleskog: Sandra Bakić Topalović
Nije štamparska greška, nije vam se učinilo i to zaista nije ONA Vera Vang, čuvena modna kreatorka – ali, jeste dobar marketing, pa zašto da ne ostane? Barem se tom mišlju vodila kineska imigrantkinja Vera Vong prenoseći, nekada, u domovini, dosta uspešan posao na tlo San Franciska. Iako ni „mala” slovna razlika, a ni dosta veća logička u imenu „Svetski poznate čajdžinice Vere Vang” nije pomogla da se poveća poseta, upornost i entuzijazam vlasnice održavali su radnju u životu prilično dugo. Sada je, nažalost, možda došlo vreme da se, odavno udovica, Vera suoči sa činjenicama: jedina redovna mušterija joj je komšija Aleks i sredstava za očito neisplativ objekat uskoro neće imati dovoljno, sa čim se u potpunosti slaže njen pomalo (ali samo zahvaljujući Verinom upornom nastojanju da mu kontroliše život, posebno ljubavni) otuđeni sin jedinac.
Stereotipno istočnjački disciplinovana junakinja plaši se da prizna sebi kako sve preti da izmakne kontroli i ne zna hoće li uopšte umeti da funkcioniše kada se to desi. Sve dok, jednoga jutra, u čajdžinici ne osvane – leš. Aktivirajući detektivske sklonosti i veštine pokupljene iz televizijskih serija, nepoverenje u slabo zainteresovanu lokalnu policiju i, naravno, uživanje u komandovanju, Vongova se upušta u samostalnu istragu, pritom dajući sebi više nedozvoljenih sloboda (krađa mogućeg dokaza sa tela žrtve, iscrtavanje kredom još pre dolaska predstavnika zakona, itd.).
Na tom putu joj savršeno dolazi pojavljivanje jednog po jednog mogućeg počinioca u čajdžinici, koje odmah stavlja na listu osumnjičenih, ali čudnim spletom okolnosti dosta brzo i novih prijatelja. S obzirom na to da pokojni Maršal Čen nije bio baš uzorna osoba, nema mnogo iskreno ožalošćenih. Nasuprot tome, počev od supruge Džulije, preko (lažnih) medijskih radnika Rikija i Sane, pa do brata blizanca Olivera, svi imaju dosta dobre razloge da mu požele smrt. Dok rešava slučaj postepenim pronicanjem u deo po deo svake pojedinačne priče, Vera kao samoporoglašeni matrijarh (uloga u kojoj nesumnjivo uživa) ujedno dobija priliku da pomogne krpljenju ne jednog rasparanog života.
Nisu sižei poput ovog ništa novo, još od gospođice Marpl – da ne pominjemo mnogo, naročito savremenih, serija o sredovečnim detektivkama iz hobija, nastanjenim u provinciji i prilično dokonim. Ovde je, ipak, glavna junakinja, kao i većina ostalih likova, pripadnica druge etničke zajednice, tako da se radnja ubedljivo najvećim delom odigrava u kineskoj četvrti i među pripadnicima prve, eventualno druge generacije azijskih doseljenika. To znači da je uticaj zavičajne kulture u stalnom sudaru sa merilima novog, prostora i doba, ali nikad bez spremnosti na prilagođavanje. Iako detektivska priča ostaje dosledno sprovedena osnova, prednost ubrzo dobijaju ljudske drame oličene kroz slučajeve svakog od četvoro osumnjičenih čije se istorije postepeno razvijaju pred Verinim pronicljivim okom, dajući svemu novi smisao. I mada se autorka igra različitim klišeima, nekad na opasnoj ivici pada u potpunu banalnost (blizanci, jedan „krnji/za sirotinju”, a drugi zao, u sukobu oko iste žene), nekako uspeva da ih razreši na zadovoljavajući način i sačuva optimističan, ali ne (toliko) nerealističan ton.
Džulija je žrtva višegodišnjeg bračnog, mentalnog zlostavljanja koje posebno vidljivo biva na osnovu ponašanja i načina odgajanja ćerke Eme. Uvučena u izuzetno neravnopravnu vezu, toliko rano je potisnuta od Maršala da odavno više ne zna ko je i šta sve može. Riki iz dobre namere naseda na Maršalov poslovni plan, počinivši digitalni zločin kojim su ozbiljno oštećeni i autorskih prava lišeni mnogi mladi umetnici, uključujući Sanu. U njenom slučaju, šteta je više psihička od materijalne, kojoj zbog bogate majke (hiperproduktivne autorke besteselera) ne pridaje veliki značaj, ali, iz istog izvora oduvek i te kako crpi nesigurnosti i pritisak velikih očekivanja. Naposletku, Oliver je najmanje simpatičan lik uprkos možda najvećem broju razloga za saosećanje, s obzirom na tačku gledišta koja ga, lutajući od jednog do drugog učesnika priče, portretiše kao iskompleksiranog uhodu Džulije i bizarnog „dobrog tipa” koji se previše uživljava u maštarije o preotimanju bratovljevog, nezasluženo dobrog života. Ipak, kao što je već primećeno, pisac do kraja uspeva da izvede (ponekad iznenađujuće) obrte koji vraćaju stvari u ravnotežu, usput svakome pružajući, ako ne baš odgovarajuće mesto, onda barem smernice kako da do njega stigne. Negde u pozadini ostaje veština spravljanja čaja, obeležena pažnjom koja pruža autentičnost Verinom pozivu, sve ugroženija u nemilosrdnom korporacijskom svetu. Uz kulinarski pristup nepogrešivo prilagođavan procenjenim individualnim potrebama, to je junakinjina prava supermoć, zahvaljujući kojoj uspostavlja veze i pomaže „izgubljenim dušama”.
Hoće li od svega nastati serijal? Potencijala, kao i dovoljno osobenosti, svakako ima. Džesi K. Sutanto je otvorila žanr prema manjinskim kulturama i time mu dodala specifičnosti koje same po sebi izdvajaju Veru Vong u moru tipskih, simpatičnih starijih istražiteljki-amaterki.
Autorka: Isidora Đolović
