Razgovor o debitantskom romanu Senka vodenog žiga (Službeni glasnik, edicija Glasovi, uredila T. Čomić, 2025) Divne Popov, prevoditeljke iz Beograda, održaće se u ponedeljak, 22.decembra od 18 časova u Parobrodu.
O ovoj pripovesti o disfunkcionalnim porodicama u burnim vremenima političkih protesta i građanskog rata poslednje dekade nekadašnje SFRJ, govoriće: Emilija Ljutić, istraživačica pripravnica beogradskog Instituta za književnoct i umetnost, Nađa Petrović, književnica i scenaristkinja, Jelena Nidžović, radnica u kulturi, uz moderaciju Katarine Lazić, urednice književnih programa u Parobrodu.
Roman čini narativ od sedam celina, od kojih se svaki otvara citatima, od Tove Ditlevsen i En Karson, do Dimitrija Kantakuzina i ravaničkog monaha iz 14. veka. Kako bi se lakše pratio njegov ”intertekstualni rad” na kraju knjige, predloženi su autori i autorke koje bi trebalo konsultovati…
Prema rečima Divne Popov, Senka vodenog žiga pisana je s namerom da dopre do nekih dokumentarnih, a ne političkih vrednosti. Ipak, ovo delo uz mnoštvo epizodnih likova, scena, mail prepiske i grafički izdvojenih fusnota, koje sadrže dnevničke beleške jedne od junakinja, samo je naizgled realističko pripovedanje… Sećanje na nepostojeću zemlju iz savremene istorije, preplavljenju siromaštvom i stradanjem, čiji glavni grad nenadoknadivo gubi zgrade, ulice, parkove, pijace i trgove, uokvireno je citatom Simon Vej o bolu i patnji.
U tom svetu, čak i vodeni žig, reljefno utkan u strukturu papira, moguće je uništiti. Naziv romana sugeriše da iza njega ostaje samo njegova sopstvena senka. Rekonstukcija tog žiga, jedva vidljivog i opipljivog i njegove prepoznatljivosti, odigrava se u prostorima između sna i stvarnosti, sećanja i zaborava, realnog i fantastičnog, materijalnog i virtuelnog.
