Milena Šović: autorka prvog portala na dijalektu

INTERVJU – Milena Šović, autorka prvog portala na dijalektu: Četbot čuva jezik i kulturu

U medijima s nacionalnom frekvencijom retko se ko usuđuje da govori na prizrensko-timočkom dijalektu, kaže Milena Šović, glavna i odgovorna urednica portala „Južna pruga“.

Piše: Vladimir D. Janković

Nemala se prašina digla oko portala „Južna pruga“, informativno-analitičkog sajta koji sve svoje sadržaje objavljuje na prizrensko-timočkom dijalektu. Nije to sve: jug Srbije, na kojem živi oko milion i po ljudi, zaslužio je i lokalpatriotsko uvažavanje: redakcija „Južne pruge“ radi sa tri, da tako kažemo, jezičke ispostave, sa svim uvažavanjem dijalekatskih razlika između niškog, leskovačkog, pirotskog, vranjskog kraja i ostalih džepova koji neguju osobene izražajne potencijale srpskog juga.

Spiritus movens i glavni i odgovorni urednik „Južne pruge“, Milena Šović, rođena je i odrasla u Nišu, gde je završila osnovnu i srednju školu, i osnovne studije građevine i master studije na Mašinskom fakultetu. Trenutno je na putu da doktorira u Novom Sadu. Neko vreme radila je kao građevinski inženjer, a zatim držala privatnu školu matematike i tehničkih predmeta. Ima devet godina kako se sa porodicom odselila u Čikago.

– Veštačkom inteligencijom počela sam da se bavim pre nekoliko godina, na američkim koledžima na kojima sam radila. Tada sam se i privatno posvetila projektima vezanim za veštačku inteligenciju i njenu primenu u matematici, istoriji i književnosti. Kako sam po struci inženjer i matematičar, moji prvi projekti bili su usmereni na matematiku, pa sam tako napravila prvi matematički srpsko-engleski onlajn rečnik. Iskustva stečena na tim projektima pretočila sam u knjigu „Veštačka inteligencija i prompt inženjering u nastavi matematike“, koju sam napisala prošle godine – čujemo od Milene Šović.

Pažnju šire javnosti prvo ste privukli četbotovima Nikole Tesle i Branislava Nušića? Mnogi su bili skeptični, mnogi zaintrigirani?

– Rad na tim četbotovima podstakao me je i nadahnuo da istražujem kako veštačka inteligencija može da pomogne u očuvanju jezičke i kulturne baštine, srpskog jezika i njihovih dijalekata. Leskovački četbot, predstavljen na konferenciji „Veštačka inteligencija“ u Matematičkom institutu SANU, jeste pilot projekat – četbot koji komunicira na prizrensko-južnomoravskoj varijanti prizrensko-timočkog dijalekta, tačnije na govoru Leskovca i okoline, i jedan je od prvih dijalekatskih četbotova u svetu.

Posle je došla ideja za „Južnu prugu“?

– Ideju za portal dobila sam prilikom gostovanja u Jutarnjem programu RTS-a, kad sam predstavljala leskovačkog četbota. U jednom trenutku rekla sam da južnjaci nemaju svoj glas niti svoje mesto u medijima i javnom životu. Nemamo knjige, filmove, a ni medije, osim retkih, časnih izuzetaka. Na medijima sa nacionalnom frekvencijom retko se ko usuđuje da govori na prizrensko-timočkom dijalektu, iz straha da ne bude ismejan.

A zaista, dok se u Beogradu, recimo, došljaci iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine nimalo ne stide izvornog govora i sačuvaju ga do kraja života, srpski jug kao da ne može da se ugleda na taj valjan primer, nego se manje-više upinje da se što pre beogradizuje i akcenatski?

– Južnjaci su u filmovima i serijama najčešće prikazani kao prosti, niske inteligencije, sumnjivog morala, neobrazovani i nepismeni. Naš dijalekt nije „simpatičan“, kao, na primer, kad pomenuste, govor Crnogoraca ili Bošnjaka. Naš način govora u medijima gotovo isključivo služi za humor i zbijanje šala, sve što izgovaramo proglašava se „smešnim“.

Da li je „Južna pruga“ zaista prvi i, zasad, jedini dijalekatski portal-medij u svetu koji svakodnevno objavljuje vesti u tom formatu, a sve to isključivo na dijalektu?

– Od ideje do realizacije prošlo je tačno mesec dana. Za to vreme uspela sam da okupim izvanredan tim, da napravim sajt i da se registrujem kao medij. Ovo je prvi zvanični medij na prizrensko-timočkom dijalektu. Prvi do sada. Prema podacima kojima raspolažem, ovo ujedno i u svetu jeste prvi i jedini dijalekatski portal, uopšte medij, koji svakodnevno objavljuje vesti, radi kao pravi informativni program, i to isključivo na određenom narečju. S obzirom na to da prizrensko-timočki dijalekt ima tri varijante, vesti objavljujemo na sve tri. Na svriljško-zaplanjskoj varijanti radi Nišlijka Milica Gocić, na prizrensko-južnomoravskoj Aleksandra Stošić iz Vranja i Aleksandra Miljković i Milan Živković iz Leskovca. Timočko-lužničku varijantu pokriva Jelena Vidanović iz Pirota. Sve su to stručni, merodavni ljudi, a uskoro očekujemo pojačanja iz Knjaževca i Svrljiga.

Vi svojim interesentima ne nudite samo tekstualni, već i auditivni sadržaj? Sve vesti napisane na prizrensko-timočkom dijalektu mogu se i poslušati?

– Na samom portalu, tako je, vesti se mogu i preslušati, što čitaocima omogućava da čuju kako izvorni govornici zaista izgovaraju reči na svakoj od varijanti dijalekta. Želela bih da dodam da i leskovački četbot i „Južna pruga“ predstavljaju tek prvu fazu šireg jednog poduhvata sa ciljem da se sačuva prizrensko-timočki dijalekt. U planu je razvoj onlajn rečnika koji će prvi put objediniti sve tri varijante dijalekta, tako da će, unošenjem reči na standardnom srpskom, korisnik dobiti i ekvivalente u sve tri dijalekatski varijante. Planiramo i izradu gramatike, kao i razvoj novih četbotova koji će komunicirati i na drugim varijantama ovog dijalekta – kaže za Sinhro Milena Šović, glavni i odgovorni urednik portala „Južna pruga“.

Podelite sa prijateljima: