Vladimir D. Janković (Beograd, 1968), pesnik, esejista, pripovedač, književni prevodilac, objavio je pet knjiga pesama (Pesme, Drskost, Odbrana Danajaca, Dag i Sveta Jelena) i jednu knjigu kratkih priča i eseja (Beograd za upućene). Preveo je više od 300 književnih dela, od toga nekoliko knjiga poezije i oko 130 romana, što sa francuskog, što sa engleskog jezika. Nosilac je književnoprevodilačkih nagrada Branko Jelić i Miloš N. Đurić, kao i Nagrade grada Beograda Despot Stefan Lazarević u oblasti književnosti i prevodnog stvaralaštva.
KORACI
Da li zbog obdanice kratke,
Ili što zgazih u baru do gležnja,
Prizvah one trenutke slatke,
I sa zemljom sravni me čežnja.
Da li što severac pirnu,
Pa mi donese miris tvoj sneni,
Neka mi seta srce prosvirnu,
I suze pođoše na oči meni.
U grud se lupam, ispravljam kičmu
I kličem, dalek: ne brini, dušo!
Kunem se u svoju veru dičnu
Da neku tužnu sam pesmu slušô!
Al’ nije pesma to što me tišti,
Što me na travu tera da legnem,
No um mi pišti i telo vrišti:
Eh kad bih mogao sad da te stegnem!
Zagrljaj sledeći nek traje večno,
Ne obećavam, al’ nada stoji.
Pred tebe prostreh putište Mlečno,
Kratki su bez tebe koraci moji.
ŽIŠKA
U oku joj žiška,
Malo svitne pa nestane,
Obraz joj kô kriška,
Po njoj slasti namazane.
Gledaš kako hoda, misliš:
Gde bi ovaj miran svet
Pre no što smo mi iskisli,
Sunašce i suncokret.
Da me sečete na pola
Ja vam neću znati
Kako sa njom i sedmice
Prolete kô sati,
Kako sa njom večan biva
Neosetan tren,
I kakva je radost živa
Biti čovek njen.
OD PEČURKE NJOKI
Iz zoo je vrta
Zebeći od smrta
I jer bio down
Pobegao paun
Trgovi široki
Od pečurke njoki
Paun je sa sela
Nije za ta jela
O, tico šarena
Gde je tebi
Paunica žena
Suve gljive kljucaš
Posle si u
Rep pokisô pucaš.
LABUD I ŠARAN
Na mestima gde smo zajedno bili
Ne sviće novi, uvek je isti dan
Gde šaputô lahor, severac cvili
Na udici je šaran začaran
Kako se kaže „vrati se“
Postoji li povratni glagol
Nemušti sati prolaze
Zima je, a srce nago
Znaš li, grubo će brat, za tešku muku
Kad labudu hoćeš da pomaziš vrat
Labud je jak, polomiće ti ruku
Posle čim kožicu da prošetaš
Kako se kaže „vrati se“
Postoji li povratni glagol
Nemušti sati prolaze
Zima je, a srce nago.
TRILER
Od trilera dva putića,
Dva putića, možda tri,
U žarištu dva su bića,
U centru trilera – mi.
Interesi ljuljkaju se
Velikih i malih sila,
Ti me voliš gde god da sam,
Ja te volim ma gde bila.
Pod okriljem Jedinoga
Gađaju iz svakog pravca;
Pravoslavac katol’kinju,
Katol’kinja pravoslavca
Ne pušta iz zagrljaja.
Vreme leti, vreme stoji,
Nema tuge, nema kraja –
Stena vetra se ne boji.
VEČITA NEVESTA
Jednom sam te
I bio
Zaprosio
Pazio sam na reč svaku
Muljao u ustima dva-tri puta
Da se ne preplašiš
Da ne kidneš kô
Konektikatska košuta
Zamisli, rekoh tad, da te jednog dana
Pitam
Da li bi moja žena bila
E, da li bi mi na to
„Da“ odgovorila?
Tako sam ja izokola
A ti si ćutala
Tišina me sputala
Pomislih
Bostan sam obrô
A ti me onda pitala:
Jesi li ti dobro?
Potom su tekle godine
Prazne i pune
Neprirodnih katastrofa
Izgubljenih dana
Izgubljenih mesta
Al’ nova ideja grune
U svesti se ustali smesta
Budi mi samo nevesta!
Neće ni biti braka
Ni trajanja u mirnoj luci
Pa ni nade u muci
Neka venčanje naše traje
Dok smrt nas ne rastavi
Ako nas i ona rastavi
Snena
A kad znatiželjnik pita
To ti je, dakle, žena
Ja smerno ću reći
Ne
To mi je nevesta večita.
ANGELINA MILUTINOVIĆ
Bori Stankoviću
Angelina, Angelina
Šta se plašiš
Ženo divna
Ovo mi je
Uremija
Od bubrega
Nije to leukemija
Da krv smekša
Na teatar ja sam pošô
Na zorište
Tamo netom i to došlo
Odmorište
Angelina, sliko moja
Devojano
Majko sada
Dece moje
Nek nikada ne bude ti
Tužno lepo
Lice tvoje
Tašanu su odigrali
Kako bilo
Tako bilo
Glumci braća mi ostaju
S njima mi se
Žiće svilo
Ali ti si
Angelina
Meni ono
Što je nebu zračak sunca
Crkvi zvono
Jer za mene
Angelina
Ženo divna
Nema dana
Da s’ ne setim
Ja Ulice kralj-Milana
Gde sam sliku tvoju vidô
Sliku vidô
U izlogu gde fotograf
Ju uzidô
Angelina, ti ne tuguj
Decu čuvaj
Sahrani me bez muzike
Nek se duša
U tišini
Tad izuva
Ja sam tebe i tražio
I našao
Biće meni kao raj lep
I pakao.
