Prikaz knjige: Sara Peri, Prosvetljenje. Izdanje: Dereta, 2025. Naslov originala: Enlightement, 2024, prevod sa engleskog: Igor Solunac
Ako ste naučnik ili tek hobista-astronom zagledan u nebeske simetrije i šeme, velika je verovatnoća da verujete u periodična, kosmičkim promenama (pred)uslovljena životna pomeranja. Uzmemo li da se za deset godina stvari mogu tektonski poremetiti, istovremeno na neobičan način zadržavajući identičan poredak, kompozicija najnovije knjige Sare Peri (autorke zapažene i uspešno ekranizovane „Eseške zmije”) više od simbolike prati određenu egzaktno-spiritualnu logiku. Tokom tri obuhvaćene decenije, sa dužim razmacima ispunjenim tegobnim odsustvovanjem, grade se priče o prošlim čežnjama i misterijama, sadašnjim prijateljstvima i nesuglasicama, bezvremenskoj zagledanosti u neprozirno. Omiljena autorkina teritorija, Eseks, u neobičnoj sprezi produhovljenog i zastarelog, tvrdoglavo ukopana u istoriju i beskrajno anahronična, daje junake rastrzane između poriva za bekstvom i vezanosti za osobenjaštvo lokalnog. Njihovi životi, uvek opterećeni zabranama, teku podjednako tromo, protivrečnostima i apsurdnim detaljima odvojeni od svoje sredine koliko i od „modernosti” sveta napolju.
Svi su oni pomalo nestvarni, a čitava zajednica Oldlija kao iz vremenske kapsule (i to ne uvek u pozitivnom smislu), pa dok teku devedesete, potom i prve decenije ovog veka, do njih retko dopiru uticaji popularne kulture i aktuelnih zbivanja u politici. Pod okriljem ili stegom, kako se već uzme, crkve Vitezde i strogih verskih pravila, istrajavaju u odanosti nekome/nečemu, sanjajući bekstvo. Tomas Hart je pisac kolumni za ugledni „Eseks Kronikl”, u večitom iščekivanju prave teme, možda baš nagoveštene uranjanjem u misteriju iz 1889. Grejs Makoli, na samom početku romana tek tinejdžerka, njegova je duhovna usvojenica čiji kruti otac i tetka ne uspevaju sasvim da joj obuzdaju slutnju kako život nudi nešto mnogo, mnogo više. Očinsko-mentorski odnos Tomasa prema Grejs s jedne strane je uključuje u traganje za tajnom nestanka Marije Vaduve Bel, rumunske naučnice koja je krajem XIX veka živela u obližnjem napuštenom Loulandsu, a s druge osujećuje započetu ljubav devojke sa Nejtanom, uljezom iz spoljnje stvarnosti još od trenutka kada je kamenom razbio prozor na crkvi. Tomas, naravno, nije bez sopstvenih emocionalnih lomova, podvojene ličnosti homoseksualca (koji odlascima u London daje na slobodu željama) i savršeno pristojnog, tihog intelektualca iz Oldlija. Usled neuzvraćene naklonosti prema istoričaru, saradniku i porodičnom čoveku Džejmsu Baueru, poistovećivanje sa nesrećnom Marijom pojačava mu snagu namere da ispravi istorijsku nepravdu kao posledicu (tako dobro poznatog) prećutkivanja i obelodani njeno, po svemu sudeći pionirsko, otkriće.
U vezi sa tim, prolasci kometa obeležavaju vremenske skokove i evoluiranje ličnosti, introspekcija, međusobnih veza, tužnih nesporazuma ili tvrdoglavih fiksacija. Stilom koji je sklon meandriranju između poetičnog, filozofskog i hroničarskog, Sara Peri produbljuje temu, pružajući joj ne tako malu tragičnu notu. Pitanja sudbine i slobodne volje koja ipak oblikuje naše živote ukrštaju se sa motivacijom poteklom od drugoga, čiji je rezultat upravo napor da se ostvare postignuća za drugoga (i Marija i Tomas i Grejs čine isto), nažalost uglavnom neprimećeno, samim tim u datom kontekstu uzaludno. Nasuprot tome, prosvetljenje dolazi tek spoznajom zajedništva i čuda samog postojanja u trenutku, a čega nema bez prethodne svesti o našoj minijaturnosti, ako ne i potpunoj ništavnosti, u beskraju vremena i prostora.
Pored glavnih, živopisni su i, zahvaljujući sličnim jakim strastima koje ih potresaju, upečatljivi još neki likovi, na primer putujući sveštenik-prognanik Dimitru, zatim Grejsina tetka En, kao i jurodiva stanarka Loulandsa, druge središnje tačke radnje. Na tom mestu Džejms i Tomas gotovo neverovatnim sticajem okolnosti pronalaze Marijina pisma, beležnicu i ostale naizgled sablažnjive (samo zato što još uvek nisu pročitani u pravom ključu) preostale tragove. I dok neprekidno lutaju od čežnje i njome prouzrokovane usamljenosti do nedovoljnog, ali fiksirajućeg osećaja ukorenjenosti u zavičaju, junaci romana preispituju (kako je to Grejs izrazila) ostvarivost i usmerenje – srećom, ne i smisao – lične dobrote. Tomasova komunikacija sa utvarom u priču unosi faktor mističnog, proizašlog iz duševnog nemira i potrebe za odgovorima koje opipljivi svet ne pruža.
Jesmo li, kako se pitao Balašević, „samo tu zbog ravnoteže među zvezdama”? Za razliku od nauke ili religije, književnost (uključujući onu kojom se Hart u knjizi bavi) ne pruža jasne odgovore. Međutim, a to je mnogo važnije, podstiče na stalno traganje, usled koga se sve drugo oko nas i u nama razvija, transformiše i iznova osmišljava.
Autorka: Isidora Đolović
