U petak, 31. oktobra od 18 sati, u prostoru M90 – Muzej devedesetih (Kneza Miloša 3, na spratu), biće predstavljena izdanja savremene rumunske književnosti – uz gostovanja spisateljice Joane-Marije Stančesku i pisca Bogdana-Aleksandrua Staneskua.
O romanu “Prvo dolazi ćutanje” Joane-Marije Stančesku, u okviru projekta CELA, pored autorke, govoriće prevoditeljka Mirela Belada i prevodilac Đura Miočinović, dok će o romanu Abraksas” (Polirom/Čigoja, Beograd, 2025) govoriti autor Bogdan-Aleksandru Stanesku i prevodilac Đura Miočinović.
Joana Marija Stančesku je rođena 1975. u Bukureštu. Studirala je francuski jezik i književnost na Univerzitetu u Bukureštu i radi kao realizatorka na Radiju Rumunija Internacional, na odseku za francuski jezik. Debituje 2020. romanom Sve što sam obećala svom ocu, u izdanju kuće Editura Trei, koji je nominovan za nagradu za književnost koju pišu žene (Premiile pentru literatură scrisă de femei), Sofija Nadežde, u kategoriji Debitovanje u prozi, i nagrađen 2021. na Festivalu prvog romana u Šamberiju, u Francuskoj. Godine 2024. objavljuje svoj drugi roman, Prvo dolazi ćutanje. Ova knjiga joj omogućava učešće u projektu CELA za 2024 – Connecting Emerging Literary Artists, programu za formiranje i razvoj pisaca i prevodilaca na početku karijere, kofinansiranom od strane programa Evropske Zajednice – Kreativna Evropa.
Bogdan-Aleksandru Stanesku (r. 1979) je prozaista, pesnik, esejista, prevodilac i urednik. Trenutno radi kao urednički direktor izdavačkog ogranka Anansi World Fiction izdavačke grupacije Grupul Editorial Trei. Godine 2010. je zajedno sa Vasileom Ernuom objavio knjigu epistolarnih eseja Ono što nas razdvaja. Epistolarijum iz Manukovog hana (Polirom), a 2012. je debitovao kao pesnik, knjigom Zatim, posle bitke, predahnuli smo (Cartea Românească), koja je nominovana za nagrade časopisa Observator cultural i nagrade Radija România Cultural za 2012. godinu. Godine 2013. je u izdavačkoj kući Editura Art objavio knjigu eseja Enter Ghost. Zamišljena pisma Osipu Mandeljštamu, a 2014. drugu knjigu pesama, anaBASis (Cartea Românească), koja je nominovana za nagrade radija Radio România Cultural. Godine 2017. je objavio roman Detinjstvo Kaspara Hauzera (izdavač Polirom), za koji je dobio Nagradu za prozu književnog kluba Toroov Nećak, Nagradu za prozu Radio România Cultural, Nagradu Festivala prvog romana u Šamberiju, Francuska, za 2018. godinu i ušao u najuži izbor za Nagradu Evropske Unije za Književnost za 2018. Godine 2019. objavio je biografski roman Karađale. Izgubljeno pismo, 2021. knjigu pesama Dražesni Etrurci (Editura Charmides), za koju je 2022. nominovan za Nagrade časopisa Observator cultural i za nagrade Premiile ARCA i osvojio Nacionalnu nagradu za poeziju „Đorđe Kožbuk“, a u proleće 2022. je za roman Abraksas (Editura Polirom) dobio nagradu časopisa Observator cultural za prozu, nagradu za prozu časopisa Ziarul de Iași, nagradu „Jon Kreanga” Rumunske Akademije i nominovan za nagrade časopisa Ficțiunea i nagrade Radio România Cultural. Godine 2023. je, zajedno sa Vasileom Ernuom, objavio knjigu epistolarnih eseja Centar se više ne drži. Ono što nas razdvaja (Editura Trei), 2024. roman Crno sunce (Editura Trei), za koji je osvojio nagradu Knjiga godine u okviru Gala Premiilor literare i Nagradu za prozu Saveza pisaca Rumunije.
Godine 2025. je objavio knjigu eseja Kubanske ribe (Editura Trei). Njegovi romani su prevedeni i objavljeni u prestižnim izdavačkim kućama u Poljskoj, Mađarskoj, Hrvatskoj, Francuskoj, Srbiji i Bugarskoj, kao i u Severnoj Makedoniji. Od 2012. je doktor nauka u oblasti književnosti, s tezom Delo Emila Bote: Ars moriendi. Preveo je na rumunski jezik dela Alberta Mangela, Džejmsa Džojsa, Tenesija Vilijamsa, Vilijama Foknera, Sandre Njuman, Su Prido, Edvarda Hirša, Danijela Mendelsona, Pola Ostera, Filipa Rota, Lujze Glik, Hane Arent, K. G. Junga, An Karson i Kaveha Akbara.
U Abraksasu Bogdan-Aleksandru Stanesku stvara duboko emotivnu i intelektualno izazovnu priču koja istražuje granice stvarnosti, identiteta i postojanja. Protagonista se suočava sa misterijama svog života i prošlosti, a autor nas vodi kroz lavirint unutrašnjih konflikata i filozofskih dilema. Knjiga se bavi pitanjima postojanja i nestajanja, istine i iluzije, otkrivajući kompleksne slojeve ljudske prirode i povezanosti s nepoznatim. Abraksas je roman koji se ne boji da postavi teška pitanja, izazivajući čitaoca da preispita vlastitu stvarnost i ulogu u svetu. Roman Abraksas je takođe bio nominovan za Nagradu Evropske unije za književnost.
