Izdavačka kuća Dereta upravo je objavila knjigu eseja Džonatana Frenzena Kraj kraja zemlje, koju je sa engleskog preveo Danko Ješić.
Na početku kolekcije esejiziranih pripovesti simpatičnim, samodramatizujućim i iskrenim rečima, Frenzen priznaje: „Odgajen sam uz provincijski strah od preteranog blebetanja o sebi…” Taj strah je prevazišao zahvaljujući Henriju Fajnderu, uredniku u Njujorkeru. Lična istina i iskrenost oblikovale su tekstove u ovoj knjizi u sudarima nebeskih otajstava sveta ptica i „realnosti” simulakruma svakodnevnice. Prostor između ispunjava civilizacija, skup navika i „vrednosti” koje jedino realno uporište imaju u konzumerizmu i odstupanju od ontoloških vrednosti života. Čovek je napustio sebe i potrebno je vreme i razboritost da bi sebe ponovo sreo, na neobičnim mestima i u nekom drugom. Nekada su to knjige, nekada fotografije, svet ptica najčešće. Samo iskustvena hobotnica tema, motiva i slojeva značenja velikog pisca, može da objasni i stvori koliko-toliko uverljivu sliku o uporištima smisla koja smo napustili i životu od koga smo odustali.
Ne postoji evolutivniji književni žanr od eseja, koji bolje i uspešnije zauzima oblik svoga doba, obuhvatajući mnoštvo mikronarativnih i neuralgičnih tačaka svakodnevnog iskustva i civilizacijskog pamćenja. Lična iskrenost i otvorenost stvaraju sinkretistički identitet tekstova u ovoj knjizi. Džonatan Frenzen nalazi originalan način da objasni stvarnost esejistički objektivizovanim istinama i gorkim iskustvima autodestruktivnih procesa uništavanja identiteta prirode i suštine života jer: „Pisanje ili čitanje eseja nije jedini način da zastanete i zapitate sebe ko ste u stvari i šta vaš život znači, ali jeste dobar način.”
„Delo vrhunskog pisca u njegovom najboljem izdanju – lepršavo i skladno, nežno i elegantno donosi duboke uvide.“ ―Sara Kraun, The Guardian
„Frenzen, za razliku od mnogih, ume da sluša. Upravo ga to čini jednim od najboljih savremenih pisaca dijaloga u fikciji i zato su njegove tvrdnje plodonosno provokativne.“
Čarls Arousmit, The Washington Post
Džonatan Frenzen (1959) – posle prva dva romana, 27. grad (1988) i Strong Motion (1992), stekao je svetsku slavu Korekcijama (2001), koje neki kritičari nazivaju i najznačajnijim romanom XXI veka. Narednom knjigom, Sloboda (2010), koju je publika iščekivala devet godina, samo je potvrdio svoj veliki talenat. Oba dela su ponela titulu „Velikog američkog romana”. Pjuriti (2015) je postigao podjednako veliki uspeh, ali izazvao i podeljena mišljenja: neki su skloni kritici, dok ga drugi smatraju možda i najboljim Frenzenovim romanom, ne ustručavajući se da ga nazovu i remek-delom. Raskršće (2021) je poslednji Frenzenov roman.
Knjige How to Be Alone (2002), Discomfort Zone (2006) i Kraj kraja zemljen (2018) čine paralelni književni opus ovog pisca i najsažetiji izraz njegove lične ispovesti — kako sam priznaje: „Za pisca, esej je ogledalo, a nije mi se svidelo ono što sam video u njemu.”
Dobitnik je brojnih književnih priznanja: National Book Award, James Tait Black Memorial Award, Heartland Prize, Die Welt Literature Prize, Budapest Grand Prize i drugih.
„Zbirka Kraj kraja zemlje pažljivo je oblikovana oko središnjeg pitanja: Kako da pronađemo značaj u svom delovanju kad se svet naizgled bliži kraju?… Frenzen pokazuje da je dorastao izazovu eseja kao forme – da se pisac odvažio na nešto, da to nešto nije definitivno, nije autoritativno – i teme toliko velike i važne da se tiče svih nas. Zanemarite tvitove, pročitajte knjigu.“
Karl Vilkinson, Financial Times
