Izdavačka kuća Heliks predstavlja novi roman iz edicije Svet u kojem živimo i svet koji ostavljamo za sobom: suočavanje sa antropocenom realizovanom u okviru programa Kreativna Evropa. U pitanju je roman norveške autorke Klare Veberg Nasloni svoju usamljenost, polako, na moju u odličnom prevodu Radoša Kosovića.
Roman Nasloni svoju usamljenost, polako, na moju norveške autorke Klare Veberg deluje tiho, gotovo neprimetno, ali ostavlja dubok trag. U njemu se svet matematike, književnosti i muzike nežno prepliću sa svetom intime, čežnje, bolesti i ljubavi. Ovo je pripovedanje o devojčici i ženi, o nadarenosti i ranjivosti, o vezi između učenice i mentora, između stvarnog i zamišljenog, između onoga što jeste i onoga što je moglo da bude.
Glavna junakinja, Rakel, od detinjstva pokazuje izuzetan dar za matematiku. Njene misli oblikuju se kroz brojeve, simetriju, tonove i strukture. Kroz slojevito i fragilno pripovedanje, u kojem se prošlost i sadašnjost spajaju kao u muzici ili fraktalu, autorka prati Rakelin život – od detinjstva obeleženog majčinom nestabilnošću, preko studentskih dana i odnosa sa harizmatičnim profesorom Jakobom, do suočavanja sa bolešću i egzistencijalnim pitanjima.
Veberg koristi jezik koji je istovremeno precizan i poetski, jezik koji sa lakoćom prelazi iz naučnog u metafizičko. U tekstu se mogu pronaći reference na matematičke teorije i probleme, istorijske ličnosti poput Sonje Kovaljevske, ali i bogat unutrašnji svet protagonistkinje koji je više nalik dnevniku ili lirskom eseju nego tradicionalnoj naraciji. Kroz Rakelin pogled svet dobija osoben oblik: brojevi, slova i muzičke skale nisu apstraktni pojmovi, već duboko lična sredstva izražavanja i preživljavanja.
Posebno upečatljiv sloj romana čini odnos između Rakel i Jakoba, koji balansira između intelektualne bliskosti i emocionalne zavisnosti. Taj odnos, koji u početku deluje kao inspirativna mentorska veza, postepeno poprima složenije, pa i problematične nijanse, naročito kada se razotkriju emotivne asimetrije i granice moći. Ova dinamika postavlja važna pitanja o etici, ranjivosti i (ne)uzvraćenoj ljubavi.
Jedna od ključnih vrednosti romana je u tome što uspeva da govori o intelektualnosti bez nadmenosti, o bolesti bez patetike, o ljubavi bez klišea. Rakel je lik koji se pamti po svojoj lucidnosti, ali i po svojoj tihoj boli. Veberg piše o izolaciji, ali i o traženju svetlosti – bilo da se ona nalazi u prelazu iz mola u dur, u zlatnom preseku proporcija, ili u mogućnosti da se neko nasloni na našu usamljenost.
U pitanju je roman koji traži strpljenje i pažnju, ali čitaoca nagrađuje retkom lepotom i dubinom. Nasloni svoju usamljenost, polako, na moju je tihi roman velike snage – posveta stvaralaštvu, intelektu i ranjivosti.
