Izdavačka kuća Heliks nedavno je predstavila roman Kvantna ljubav špansko-katalonske autorke i fizičarke Sonje Fernandez Vidal. Knjigu je sa španskog prevela Vesna Stamenković.
Naučnike, sve, pa i one mlade, možda njih i naročito, bije glas da su uštogljeni, izgubljeni u svom svetu ili u kosmosu, da nisu napadni, ali, isto tako, ni druželjubivi, da nisu dovoljno zainteresovani za uspostavljanje emotivnih i ljubavnih veza. Hoće li takva biti i slika koju će mlada Lajla izgraditi na neočekivan i neobičan način se približivši svakodnevici CERN-a, Evropskog centra za nuklearna istraživanja nedaleko od Ženeve? Ona u taj hram savremenog naučnog uzleta ne dolazi kao istaknuta studentkinja, studije tek treba da upiše, već kao konobarica koja je izdejstvovala sebi da u letnjim mesecima radi kao pomoćno osoblje u ovoj prestižnoj, tajanstvenoj, a živopisnoj instituciji smeštenoj u švajcarskom podzemlju, i to podzemlju u onom doslovnom, ne figurativnom smislu.
Potekla iz porodice koja se donekle nenadano, a odnekle i očekivano našla u teškim finansijskim problemima, Lajla ne može da se osloni na majku i oca kad dođe do plaćanja studija. Niti bilo kakvog ličnog okušavanja i prodora u sferi obrazovanja. Zato prihvata posao kao kelnerica, ali ne bilo gde. I za cimerku dobija razuzdanu Anđelinu, koja je, opet, jedan od najcenjenih naučnih umova svoje generacije.
Više će jedan mlad čitalac ili mlada čitateljka o kvantnoj mehanici i nuklearnoj fizici saznati od katalonsko-španske spisateljice Sonje Fernandes Vidal nego gledajući desetine kompetentnih emisija na Diskaveriju ili Histori čenelu. Možda i zato što krupna saznanja i bitne tajne CERN-a junakinja njenog romana „Kvantna ljubav“, mlada Lajla, koja se oseća kao ružno pače iako to nije, razotkriva kroz prizmu susreta s mladim naučnicima, mahom nerdovima uz ponekog zgodnog dasu što unosi intrigu i ugodan nemir u letnje dane koje protagonistkinja romana provodi kao konobarica u Restoranu 1 pri kompleksu Evropskog centra za nuklearna istraživanja, te, isprva, „odvratne rupčage pune frikova“, tog „najdosadnijeg mesta na planeti“ koje će u njenom životu, međutim, ubrzo postati sve samo ne asocijacija na odvratnost i dosadu.
„Kvantna ljubav“ jeste romaneskna pripovest namenjena prevashodno mladima. Ovo je knjiga o učenju, ali ne samo o onom institucionalno zacrtanom ili štreberskom učenju, već i knjiga o učenju života, o emocionalnom osamostaljivanju u svetu koji nam, kako to reče pesnik, „nije dom“, ali koji nam ipak može biti izvor neslućenih nadahnuća.
Kako će se Lajla izboriti s najednom nekom poplavom mladih muškaraca zainteresovanih za nju, saznaćete učeći štošta i o antimateriji i antičesticama, kao i o njihovom suživotu s materijom i česticama.
- Boje straha i boje bola: Prikaz romana „Ova rana puna riba”
- „Ovo nije Majami“: univerzalna slika naličja sveta
Autorka ovog šarmantnog dela za mlade, koje do nas stiže u lepom, razigranom prevodu Vesne Stamenković nije samo pisac, već i fizičarka, istraživačica, preduzetnica i popularizator nauke. Sonja Fernandes Vidal (rođena, kako naglašava, 8. marta 1978. u sedam časova ujutro u Barseloni) predaje na Nezavisnom univerzitetu u Barseloni, i na glasu je kao vrhunski ekspert u sferi kvantnih informacija. Magazin Forbs ju je 2017. proglasio za jednu od 100 najkreativnijih ličnosti u svetu – piše u recenziji ovog Heliksovog izdanja.
Knjiga je objavljena u okviru projekta Svet u kome živimo i svet koji ostavljamo za sobom: suočavanje sa antropocenom realizovanog u okviru programa Kreativna Evropa.
Projekat književnog prevoda Svet u kojem živimo i svet koji ostavljamo za sobom: suočavanje sa antropocenompredstavlja odraze nauke u savremenojevropskoj književnosti, s posebnim akcentom na antropocen – trenutnu epohu kojukarakteriše značajan uticaj ljudskih aktivnosti na okolinu. Ideja za ovakav konceptproističe iz prepoznavanja potrebe za širom komunikacijom nauke u različitim oblastima ljudskog delovanja – uključujući umetnost i književnost – posebno u klimi rastućih i štetnih antinaučnih sentimenata koji su kulminirali poslednjih godina. Projekat ima nekoliko važnih ciljeva: promovisanje naučnog načina razmišljanja u klimi pseudonauke, jačanje rodne ravnopravnosti i podjednake zastupljenosti žena i muškaraca, posebno u STEM oblastima, i unapređenje zelene agende odnosno osnaživanje svesti o važnosti ekoloških tema u izdavaštvu i drugim oblastima ljudskog delovanja.
