Prikaz knjiga Sunčice Ćirković „Mali pas velikog srca” i „Superheroji iz IV-5”. Ilustracije: Katarina Vlahović. Izdanje: Kreativni centar, 2025.
U središtu oba romana nalazi se emocionalna veza između dečaka Marka i njegovog psa Vilija, koja se postepeno razvija iz potrebe, zatim prijateljstva, pa sve do uzajamne brige. U prvom romanu, „Mali pas velikog srca”, pas simbolizuje nadu i izlaz iz izolacije. Marko je usamljen, bez prijatelja, i emotivno ranjiv. Pojava psa ne samo da mu pruža utehu, već mu omogućava da razvije poverenje i izađe iz ljušture. U nastavku, „Superheroji iz IV-5”, pas je već deo njegove svakodnevice, ali kada nestane, Marko je spreman da preuzme odgovornost i inicijativu, što ukazuje na njegov rast kao ličnosti. Pas nije samo kućni ljubimac, već književni simbol ljubavi, lojalnosti i transformacije. On pokreće radnju, ali i unutrašnji razvoj glavnog junaka.
Marko kao književni lik se razvija, on je dečak koji se menja kroz iskustvo. U prvoj knjizi on je pasivan i nesiguran, podložan podsmehu vršnjaka. Kroz prijateljstvo sa Vilijem, Marko uči empatiju i hrabrost. U drugoj knjizi, već vidimo Marka kao aktivnog člana razreda, koji nije samo učesnik, već i vođa u potrazi za izgubljenim psom. Njegova transformacija je postepena, realistična i inspirativna za čitaoce tog uzrasta – pokazuje da prijateljstvo može promeniti nečiji unutrašnji svet i dati mu glas.
Autorka je prikazala i vršnjačke odnose i dinamiku u razredu (IV-5). Jedan od najzapaženijih aspekata serijala jeste živa i autentična slika osnovnoškolskog kolektiva: odeljenje IV-5 nije idealizovano – među učenicima ima zadirkivanja, nesporazuma, ali i potencijala za podršku i prijateljstvo. U drugoj knjizi vidimo pomak ka timskoj solidarnosti: nekadašnji zadirkivači sada postaju superheroji, tj. junaci koji se udružuju u potrazi za izgubljenim psom. Ovaj prikaz vršnjačke dinamike je realističan i podstiče decu da razmisle kako mogu biti bolji članovi svoje zajednice.
Obe knjige uključuju avanturističko-dramske elemente i elemente napetosti: U romanu „Mali pas velikog srca” tu je potraga za zlikovcem koji ugrožava pse – što dodaje trilersku dimenziju i jača osećaj misije. U „Superherojima iz IV-5”, misteriozni nestanak psa u okruženju rekreativne nastave pretvara knjigu u blagu detektivsku avanturu. Ovi elementi podižu tempo čitanja i stvaraju prostor za razvijanje logičkog razmišljanja, timskog rada i istrajnosti kod čitalaca.
Vili ima ulogu književnog simbola, iako je predstavljen realistično. On je katalizator promena: zahvaljujući njemu Marko se socijalizuje. Takođe je i veza između unutrašnjeg sveta deteta i spoljašnje realnosti: kad nestane, Marko mora sam da reaguje. I konačno, Vili je simbol bezuslovne ljubavi, često zanemarene teme u literaturi za decu.
Knjige iz serijala o Marku i Viliju uspešno kombinuju emotivnu dubinu, društvenu poruku i avanturističku radnju, pružajući deci ne samo uživanje, već i podsticaj na lični rast. Animalistički i realistički elementi su u savršenoj ravnoteži, dok teme prijateljstva, prihvatanja i samopouzdanja prirodno izviru iz radnje. U ovom serijalu psi ne govore, ali govore emocije, i to glasnije od reči. Vili je prikazan kao stvaran pas – žut, veran, razigran, nežan, dakle kao realistički pas sa emocionalnim slojevima. Ne ponaša se kao čovek, ali je povezan sa Markom dubokom emocionalnom vezom, koja ima elemente gotovo telepatskog razumevanja. On ne govori, ali Marko ga „razume”. On ne misli kao čovek, ali reaguje na emocije i događaje na način koji je prepoznatljiv i čitaocu i junaku. Njegovo ponašanje ima simboličku težinu – njegovo prisustvo ili nestanak pokreće emocionalne reakcije i promene kod ljudi. Dakle, Vili je pas koji ostaje pas, ali nosi funkciju književnog ogledala: u njegovim postupcima se reflektuje Markov unutrašnji svet.
- Prikaz knjige „Bili smo zmajevi“: Podmlađena epika
- „Komšija pod plafonom“: Priče koje prkose gravitaciji
U „Malom psu velikog srca”, Vili je instrument promene: Marko, usamljen i bez prijatelja, stiče samopouzdanje i osećaj pripadnosti upravo kroz prijateljstvo sa psom. Pas nije samo uteha – on pokreće zaplet (potraga za zlikovcem), ali i Markovu unutrašnju transformaciju. U „Superherojima iz IV-5”, Vili je već prihvaćen član Markovog sveta, a njegov nestanak izaziva lanac reakcija u grupi dece: deca koja su ranije zadirkivala Marka sada kreću u akciju, pas postaje zajednički cilj i tačka okupljanja, empatija prema životinji ujedinjuje razred. Vili ne govori, ne razmišlja kao čovek, ne ponaša se neprirodno. Ali postoji emocionalna projekcija: dete čita Vilijevo ponašanje kao izraz razumevanja, nežnosti, brige – i u tome se gradi nevidljiva antropomorfizacija kroz odnos, a ne kroz direktne osobine. To je suptilan, savremen animalizam, koji se više oslanja na psihološku i emocionalnu funkciju životinje, nego na fantastične elemente.
Simboličke funkcije psa Vilija bile bi: ljubav bez osude jer Vili prihvata Marka onakvog kakav jeste; most ka ljudima zato što preko psa, Marko uspostavlja odnose s drugima; poziv na akciju – Vili nestaje i cela grupa se mobiliše – on stimuliše zajedništvo; ogledalo empatije – način na koji deca reaguju na Vilija pokazuje njihov emocionalni razvoj. Poruka romana nije izrečena didaktički, već pokazana kroz vezu dečaka i psa, prikaz psa ne samo da gradi priču, već i omogućava čitaocu da uči o osećanjima, odanosti i brizi – kroz identifikaciju, a ne kroz pouku.
Marko kao dete koje stalno ispunjava tuđe potrebe, a nema podršku – idealan je za poetsku funkciju životinje u ovim romanima: pas će kasnije delovati kao balans tome, kao onaj koji „ne traži ništa osim prijateljstva”. I pre nego što se pas pojavi, tekst nas priprema da razumemo koliko mu je Marko potreban. Marko stalno nosi vanilin-šećer, margarin, čokoladu za kuvanje – to su simboli: domaćeg, toplog, ali i ponavljajućeg, skoro beživotnog rituala, uloge koju mu je odrasli svet nametnuo bez pitanja. U kontrastu s tim, pojava psa biće: spontana, neželjena od strane odraslih (pas se ušunja u njegov život), neizmerno značajna za Markov unutrašnji svet. U tom smislu, pas je protivteža „kesici vanilin šećera“: nije obaveza, već emocija. Nije breme, već uteha.
Marko je izgrađen kao tipični dečak iz savremenog grada, ali sa duboko individualizovanom unutrašnjom slikom. Fizički prostor romana je grad kao zatvor i izazov. On živi na 15. spratu solitera gde se stalno kvari lift – to nije samo doslovna prepreka, već i simbol izolacije i svakodnevne frustracije. Urbanost nije romantična – prikazana je kao haotična, iscrpljujuća, bezlična, gde dete mora da se snalazi samo. Grad ovde deluje hladno, mehanički, nedostupno emociji. On ne nudi prostor za igru ili bliskost – zato je pas (i kasnije, prijatelji) protivotrov toj atmosferi. Porodični kontekst dat je kao emocionalna oskudica, majku često boli glava, ona je zaboravna i koristi Marka više kao pomoćnika nego kao dete. Oca nema u fokusu, što dodatno pojačava osećaj samoće i preopterećenosti. Marko je jedno od one „nevidljive dece” – korektno, vredno, tiho, ali neprimećeno i nevoljeno na pravi način.
Emocionalni i narativni zaokret u prvom romanu dešava se kada mu pas Vili postaje prijatelj, on Marka vidi, prihvata i voli bezuslovno. Kroz to prijateljstvo Marko dobija glas – počinje da izražava šta želi, kako se oseća, dobija identitet – više nije samo „onaj iz poslednje klupe”, već dečko koji ima psa i hrabrost, ulazi u akciju – kroz zajedničku avanturu (potraga za zlikovcem, nestanak psa), uči kako da preuzme inicijativu. Pas nije zamena za ljude, već kapija ka njima – kroz Vilija, Marko uspeva da stupi u kontakt s vršnjacima i da razvije međuljudske odnose.
Marko je savremeni gradski dečak koji uči kako da pronađe svoje mesto. Kroz njega Sunčica Ćirković prikazuje koliko su deca često neprimećena u sistemu koji ih opterećuje obavezama, ali ne neguje emocionalno, pokazuje da prijateljstvo ne mora biti savršeno da bi bilo iskreno i sugeriše da svako dete ima pravo da bude viđeno, voljeno i važan deo zajednice. Marko je moderan arhetip „tihe dece”: onih koje grad gura u stranu, a koje uz podršku, ljubav i jednu iskrenu vezu uspevaju da procvetaju. Prijateljstvo sa psom nije samo motiv, već katalizator otkrivanja samopouzdanja i glasa.
Sunčica Ćirković piše jasno, toplo i emocionalno dostupno. Njene rečenice su prilagođene uzrastu, ali nikada ne podcenjuju čitaoca. Jezik je bogat emocijama, ali nenametljiv, dijalozi su prirodni i često duhoviti, čime autorka postiže vernost dečjem svetu. Koristi se pripovedanje u trećem licu, ali s bliskim uvidom u Markova osećanja – to omogućava identifikaciju čitaoca.
Ovaj roman, iako nežan i jednostavan, ima snažnu poruku o savremenom detinjstvu i mestu deteta u svetu koji ga često ignoriše. U tom smislu, njegovo poređenje sa drugim delima pokazuje koliko je važno čitati ovakve knjige – koje nežno, ali duboko, progovaraju o onome što deca zaista proživljavaju.
Autorka: Slađana Milenković
