Gradska biblioteka Vladislav Petković Dis iz Čačka objavila je rezultate konkursa za Nagradu Mladi Dis i Esej o Disovom stvaralaštvu.
Na ovogodišnji konkurs za nagradu „Mladi Dis” pristiglo je 15 rukopisa pesničkih knjiga.
Stručni žiri u sastavu Nadija Rebronja (predsednica), Damir Jocić i Bojan Marković (članovi), u širi izbor uvrstio je rukopise:
- Nebo kojem nedostaje kičma (šifra „Ojlerov identitet”) autora Simeona Cerovine iz Beograda
- Okean u brdima (šifra „Glosator sa Tasosa’’) autora Milana Todorovića iz Smedereva
- Teletekst (šifra „Čips’’) autora Emilije Vučićević iz Gornjeg Milanovca
- Na obalama vremena (šifra „Krakovljevi romani’’) autorke Anje Davidović iz Beograda
- Naša Matka (šifra „Axis Mundi’’) autorke Angeline Životić iz Petrovca na Mlavi
Nakon pažljivijeg razmatranja, u užem izboru za nagradu našla su se tri rukopisa: Okean u brdima („Glosator sa Tasosa’’), Teletekst („Čips’’), Na obalama vremena („Krakovljevi romani’’).
Žiri je zaključio da treba pohvaliti sva tri rukopisa jer ukazuju na kvalitet i izraziti talenat, ali otkrivaju i neke nedostatke uobičajene za prve knjige mladih pesnika. Nakon usaglašavanja, jednoglasna odluka žirija je da nagradu Mladi Dis za 2025. godinu dobije pesnička zbirka Na obalama vremena pod šifrom „Krakovljevi romani”, autorke Anje Davidović.
Nagrađeni rukopis izdvaja se kao zreliji od ostalih pesničkih zbirki pristiglih na konkurs. Autor pokazuje talenat, inovativnost i pesničku lucidnost. Iako je građen na čitalačkom iskustvu, rukopis Na obalama vremena ne aludira direktno na svoje uzore, već nastoji da istražuje nove pesničke svetove, preispitujući stvarnost i savremeni trenutak, često i kroz suptilni društveni angažman, što je bitna osobenost ovih pesama. U vezi sa ovim je kritika stvarnosti, koja nije prenaglašena, već je, uglavnom, građena empatijski i proističe iz značenjskih nijansi likova sa margina, na kojima pesme počivaju – stoji u saopštenju žirija.
Anja Davidović rođena je 2000. godine u Beogradu. Završila je smer Srpska književnost i jezik sa komparatistikom na Filološkom fakultetu u Beogradu. Nakon osnovnih studija, na istom fakultetu, upisala je master akademske studije na smeru Srpska književnost. Uređuje književne časopise. Piše prozu i poeziju. Živi i stvara u Beogradu.
Sedam eseja pristiglo je na ovogodišnji Konkurs za najbolji esej o pesniku Vladislavu Petkoviću Disu.
Žiri u sastavu: Milan Aleksić (predsednik), Isidora Đolović i Nikola Marinković izdvojio je tri eseja.
Prva nagrada pripada eseju pod naslovom „Pogled melanholika: Politizacija mističkog u Utopljenim dušama Vladislava Petkovića Disa” (šifra: arlekino) autora Pavla Zeljića iz Lipničkog Šora.
Druga nagrada se dodeljuje eseju pod naslovom „U tuđini: Egzil u ratnoj lirici Vladislava Petkovića Disa” (šifra: Aurelijano) autora Lazara Bukumirovića iz Bresnice kod Čačka.
Treću nagradu je osvojio esej pod naslovom „Apologija pesničkom devičanstvu: Marijanski impuls Disovog motiva Oči izvan svakog zla” (šifra: 13649) autora Đorđa Đurđevića iz Kragujevca.
Žiri jednoglasno smatra da esej „Pogled melanholika: Politizacija mističkog u Utopljenim dušama Vladislava Petkovića Disa” zaslužuje prvu nagradu jer svojim pristupom odabranoj temi daje širi kontekst i pokazuje sopstveno tumačenje pojedinih osobenosti Disove poetike. Autor svoju pažnju usmerava na Disovo stvaralačko oslanjanje na melanholično iskustvo i specifičan osvrt na egzistencijalnu tematiku, veoma važnu u njegovom pesništvu. Melanholično iskustvo pesnika utiče i na poimanje jezika i ono biva više okrenuto muzičkom, odnosno melodija zadobija znatno veću ulogu u stvaranju pesama. Autor u eseju iznosi stav o dubini konflikta između društvene uloge umetnika i njegovog samotumačenja, ili između onog što je umetnik po sebi i onog što je za sebe zaključujući kako se u Disovom pesništvu odvija dezintegracija predmetnosti i pojavljuje interes za pevanjem o ogoljenoj materiji koja privlači ali i sladostrasno užasava.
Drugoplasirani esej „U tuđini: Egzil u ratnoj lirici Vladislava Petkovića Disa” donosi pogled na Disove pesme nastale tokom Velikog rata i pokazuje specifičnosti doživljaja izgnanstva u kojem se identitet pesničkog subjekta stalno iznova preispituje i redefiniše. U isto vreme autor naglašava promene Disovog pesničkog postupka i ocrtava izmene njegove poetike koje su jasno vidljive uprkos relativno malom broju pesama nastalim u ratnim godinama.
Treća nagrada se dodeljuje eseju „Apologija pesničkom devičanstvu: Marijanski impuls Disovog motiva Oči izvan svakog zla” u kojem autor analizira Disovo pesništvo, na prvom mestu pesme „Prva zvezda” i „Možda spava” polazeći od pretpostavke da se motivi povezani sa Bogorodicom mogu naći i u pesmama koje ne pevaju o njoj.
I ovogodišnji konkurs za najbolji esej o Disovom stvaralaštvu pokazuje da je mladi proučavaoci srpske književnosti pesništvo Vladislava Petkovića Disa prepoznaju kao veoma važno za savremeno srpsko pesništvo, kao i da se velikim književnim delima tumačenje uvek može iznova vraćati i pronaći novu potvrdu njihove klasičnosti.
Pavle Zeljić rođen je 14. oktobra 2000. godine u Lipničkom Šoru. Student je doktorskih studija književnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Piše poeziju i prozu na srpskom i engleskom jeziku. Dobitnik je više nagrada za poeziju i prozu. Pesnički i prozni radovi su mu objavljeni u brojnim časopisima, letopisima i zbornicima. Kao dobitniku prve nagrade na konkursu „Limske večeri poezije” objavljena mu je zbirka pesama Ikar i Mesija 2019. godine, a na konkursu „Spasoje Pajo Blagojević” (Plužani), kao prvonagrađenom, objavljena mu je druga zbirka pod naslovom Spina Mundi. Takođe se bavi književnom kritikom i prevođenjem poezije i proze sa engleskog i na engleski jezik.
