Roman „NGDL” autora Marinka Arsića Ivkova, dobitnika NIN-ove nagrade za 2024. godinu predstavljen je u Gradskoj biblioteci „Vladislav Petković Dis” u sredu 9. aprila.
Roman „NGDL”, koji je izašao u izdanju Niškog kulturnog centra, vodi nas kroz pitanja identiteta i smisla, na izuzetan način objedinjujući emocije, društvene teme i duboke uvide u ljudsku prirodu. Iza naslova romana krije se cinična poruka Ne daj golubu da leti. Autor već u svom neobičnom naslovu nagoveštava jednu zanimljivu poteru iz sasvim neobičnog ugla. Golub je simbol mira, a glavni junak traga za svojim izgubljenim golubom letačem kroz rat i besmisao, nošen strujama raznih događaja, predstavljajući nam svet devedesetih godina prošlog veka.
Autor se na početku večeri osvrnuo na proces pisanja ovog romana.
„Inspiracija je tužna, to se vidi iz romana. Svi ti ratni događaji bili su toliko burni, toliko krvavi, da čovek nije mogao odmah da sedne pa da piše, nego je moralo da prođe izvesno vreme pa da onda izađe neki ugao iz koga pisac treba da posmatra sve to. A moj ugao ispao je komičan jer sam ja u svim tim krvavim događajima nalazio mnogo gluposti i svega onoga što nam je iz ove perspektive smešno i nelogično. Tu sam locirao svoga junaka, koji se kreće kroz sva ta ratna područja, gleda ih i doživljava iz jednog drugačijeg ugla.”
Marinko Arsić Ivkov rođen je 1950. godine u Staparu kod Sombora. Diplomirao je Opštu književnost sa teorijom književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Piše romane, pripovetke, knjige ogleda, televizijske drame. Priredio je nekoliko knjiga. Prvi je priređivač knjiga Dragiše Vasića. Dobitnik je Nagrade „Miloš Crnjanski” i 71. laureat NIN-ove nagrade. Živi i stvara u Zemunu.
O nagrađenom romanu veoma pohvalno je govorio predsednik NIN-ovog žirija, prof. dr Aleksandar Jerkov, univerzitetski profesor, teoretičar, istoričar književnosti i upravnik Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković” u Beogradu.
„Postoje teme koje privlače, mnoštvo knjiga o ratovima, ali da imate ovakav komički odmak, to je retko. Ovde se naša kultura i književnost odvaja od te ratne traume, i to je žiriju bio jedan važan poetički razlog. Vidna je kulturološka dispozicija da se komički izrazi, a to je jedan od najređih izraza i u srpskoj književnosti i u književnosti Evrope.”
Dodao je da je ovo jedna zdrava, neostrašćena knjiga i koliko je duboko satirična proza, toliko je i komična.
Autor je podsetio na to da je čovekovo traganje urođeno i da je možda upravo lutanje i definicija nekog srećnog života, bez obzira na ishod tog traganja.
„Ja mislim da smo svi mi kako treba pročitali naše najbolje knjige, da bismo bili bolji ljudi, da bismo bolje živeli. Živim u uverenju da mi znamo Dositeja, Njegoša, Vuka, Andrića, Crnjanskog, da bismo sami sebe bolje razumeli i da bismo bolje izašli na kraj sa situacijama koje imamo oko sebe”, podsetio je profesor Jerkov u svom inspirativnom govoru na važnost čitanja i knjiga uopšte, što je publiku podstaklo da se uključi u razgovor i aktivno postavlja pitanja.
Program koji je vodila bibliotekar Marina Belić održan je u okviru 62. Disovog proleća.
