Temat posvećen Miloradu Paviću

Milorad Pavić. Foto: D. Tanasijević / khazars.com
Milorad Pavić. Foto: D. Tanasijević / khazars.com

Avant Art Magazin, časopis za umetnost i kulturu življenja, je u okviru svog portala objavio temat o Miloradu Paviću, jednom od najprevođenijih srpskih pisaca. Čitaocima su ponuđeni tekstovi koji otkrivaju detalje i zanimljivosti iz Pavićevog života. Takođe, opisani su i neki od književnih postupaka kojima se rukovodio ovaj pisac, poput onog o interaktivnosti knjige.

U tekstu „Živeti za književnost do poslednje strune svog DNK“ koji je nastao 2010. godine, devet meseci nakon piščeve smrti, Pavićeva supruga kroz sećanja govori o načinu na koji je Pavić pisao i kakav je bio odnos između njega i književnosti. Iz ove priče J. Mihajlović saznajemo da je Milorad Pavić, iako pobornik kompjutera i novih tehnologija, pisao svoje priče rukom u beležnicama bez linija i kocki, da je davao prednost grafitnim olovkama u odnosu na hemijske i nalivpera i da je često pisao noću.

Uvek je čitao nekoliko knjiga uporedo. Kada bi video neotvorenu (nikada pročitanu) knjigu, pisca bi obuzimao očaj, a za takvu knjigu bi govorio da je mrtvorođena. J. Mihajlović otkriva i koja je bila poslednja knjiga koju je Pavić pročitao.

Značajan deo priprema za pisanje, pored skupljanja građe i proučavanja, činili su – snovi, koje je pisac kasnije ugrađivao u tekst, što praktično potvrđuje tezu Milorada Pavića da je za novo vreme potreban novi tekst koji će funkcionisati po principu mišljenja i snova.

Jedan od najvažnijih književnih postupaka koje je M. Pavić ugrađivao u svoja dela bila je interaktivnost, koja podrazumeva aktivnu ulogu čitaoca u dijalogu sa delom. Ovom Pavićevom postupku posvećen je tekst „Interaktivni Milorad Pavić“.

Objašnjavajući suštinu svoje potrage za nelinearnim pismom i interaktivnom književnošću, Milorad Pavić je tvrdio da je danas u krizi naš način čitanja romana, roman – jednosmerna ulica je u krizi, kao što je to i grafički vid romana, tj. u krizi je knjiga. Njegovi pokušaji da promeni način čitanja romana idu u tom smislu što povećava ulogu i odgovornost čitaoca u stvaranju dela.

Treba stvoriti takvo delo koje pruža mogućnost čitaocu da ga koristi kao interaktivnu prozu. To zahteva sasvim drugačiju, novu tehniku pisanja romana ili priče, tehniku koja unapred predviđa različite tokove čitanja i omogućuje ih. To pomalo liči na napuštanje linearnosti pisanog jezika i vraća nas mehanizmu koji poznajemo iz snova i misaonog toka.

Shodno ulozi čitaoca, kakvu mu određuje Pavić, tradicionalni vid odnosa pisac – delo – čitalac, biva zamenjen jednim novim oblikom komunikacije koja čitaoca stavlja u prvi plan, čineći ga ravnopravnim učesnikom u stvaranju dela.

Prolazeći kroz najvažnija piščeva dela, Dragana Bedov, autorka teksta, skreće pažnju na načine na koje se interaktivnost definiše u različitim Pavićevim delima: od romana-leksikona („Hazarski rečnik“), preko ukreštenica („Predeo slikan čajem“), romana klepsidre („Unutrašnja strana vetra“) do romana tarota („Poslednja ljubav u Carigradu“), romana delte(„Unikat“) i drugih.

Stavljajući čitaoca u centar književnoumetničkog stvaranja, interaktivnost kao proces povlači sa sobom i druga pitanja na koja je autorka teksta pokušala da skrene pažnju, a koja su u ovo vreme dobila na aktuelnosti, s obzirom da je čovek sve više okrenut upotrebi nelinearnog čitanja. Neka od njih su npr. određivanje stvarnog učinka dela u recepciji čitaoca, ili prilaženje čitanju kao nekoj vrsti zabave i igre, kao i uvek otvoreno pitanje budućnosti književnog dela.

Naslovnica_Hazarski_rečnik

Temat o Miloradu Paviću je propraćen mnogobrojnim fotografijama iz piščevog života, a pripremili su ga Fond Olje Ivanjicki i Legat Milorada Pavića, o čijem radu možete pročitati u intervjuu koji je za časopis dala Jasmina Mihajlović.

Od smrti Milorada Pavića izašlo je 56 izdanja njegovih knjiga, od kojih je u Srbiji samo sedam. Jedno od njih je „Hazarski rečnik“ koji je u isto vreme dobio svoja reizdanja i u Kini, Americi, Rusiji, Mogoliji, Turskoj, Albaniji, Azerbejdžanu…

Kompletan temat posvećen Miloradu Paviću pročitajte na stranici >> Avant Art Magazin.

Share

One comment

Comments are closed.