Supruge ruskih pisaca: Tolstoj, Dostojevski, Nabokov

Žene_Tolstoj_Sofija
Sofija i Lav Tolstoj. Foto: humweb.ucsc.edu

Prateći izreku koja kaže da iza svakog uspešnog muškarca stoji uspešna žena, možemo reći da se u slučaju velikih pisaca, to potvrđuje kao istina. Te velike žene su pored tradicionalne uloge koju im je nametalo patrijarhalno društvo, uloge supruge i majke, na sebe preuzimale i posao književnog agenta, urednika, prevodioca, stenografkinje, vozača… Sofija Tolstoj, Ana Dostojevski, Vera Nabokov podržavale su rad svojih muževa u najtežim vremenima, zanemarujući važnost uloge koju su na sebe preuzele.

Sofija Tolstoj

Žene_Sofija_Tolstoj
Sofija Tolstoj. Foto: humweb.ucsc.edu

Kada su se venčali Lav i Sofija, on je imao 34 a ona 18 godina. U neidiličnom braku koji je trajao 48 godina, Sofija je 13 puta rađala. Rastrgnuta između domaćinstva, dece i prohteva muža, ona je živela neispunjenim životom, osećajući se često, kako kaže, „kao komad nameštaja“. Ipak, zahvaljujući ljubavi i upornosti, održala je brak sa poznatim piscem, koji je upravo zahvaljujući njenoj podršci, napisao „Rat i mir“ i „Anu Karenjinu“.

Istaknuti pisac bio je kockar, ženskaroš i pijanica, a Sofija ga je ohrabrila da krene drugim putem i zaboravi na mladalačke poroke. U Jasnoj Poljani Sofija se, pored poslova koji su je čakali kao suprugu i majku, predala i obnavljanju i održavanju imanja, ali ono što joj je unosilo najviše radosti bilo je učestvovanje u procesu pisanja.

Sofija je postala Tolstojev agent, istraživač i sekretar. Ceo tekst ogromnog „Rata i mira“ prepisala je sedam puta. Takođe je organizovala promovisanje dela svog muža (a savete je tražila od Ane Dostojevski). Tokom tih srećnih dana Tolstoj je zabeležio da se nikada nije osećao snažnijim, slobodnijim i sposobnijim za rad – svakako zahvaljujući tome što je svu svoju intelektualnu i kreativnu snagu mogao da usmeri na pisanje, dok se Sofija bavila „sporednim“ stvarima koje prate pisanje i domaćinstvo.

Poteškoće su nastupile pred kraj Tolstojevog života, kada je pisac razvio svoju novu filozofiju koja je negirala koncept porodice i imovine. Sofija nije znala kada su pošli različitim putevima, ali je znala da ne može više da prati Tolstojev način života.

Depresivan i u rasulu, Tolstoj je napustio imanje, bežeći od sopstvenog života. Sofija ga je sustigla u Astapovu, 80 km od Jasne Poljane, gde je bila svedok poslednjeg daha svoga muža.Rad na završavanju kompletnog izdanja Tolstojevih dela, na koja su joj pripala autorska prava, pomogla su joj da prevaziđe tugu i posveti se onome što ju je tokom života najviše ispunjavalo.

Ana Dostojevski

Žene_Ana_Dostojevski
Ana Dostojevski. Foto: en.wikipedia.org

Ana je imala 20 godina kada je počela da radi kod Dostojevskog kao stenografkinja. Mesec dana od prvog susreta Dostojevski je zaprosio Anu i drugi brak velikog pisca je ubrzo bio sklopljen. U svojim memoarima Ana piše da je sažaljevala Dostojevskog koji je preživeo pakao izgnanstva, kao i da je sanjala o tome kako pomaže čoveku čije je romane obožavala. U njoj je, tada četrdesetpetogodišnji pisac našao ženu koja je potpuno posvećena njemu i njegovom radu.

Dostojevski je bio beznadežan kockar. Nakon venčanja porodica je bila primorana da napusti Rusiju zbog dugova u koje je upao pisac. Ipak, i u Evropi je nastavio da se kocka, a zbog dugova prodavao je ženin nakit i haljine. Piščevu strast Ana je tretirala kao bolest, a ne porok. Kada je dala poslednji novac koji joj je ostao, a Dostojevski i to izgubio, pisac je obećao da se više neće kockati i da će je usrećiti.

Dostojevski je svoja najveća dela pisao uz pomoć svoje supruge. Ona mu je bila sekretarica, i prvi čitalac: uživljavala se u priču i saosećala sa likovima, ponekad plačući dok joj je pisac diktirao.

Tokom poslednjih godina piščevog života, porodica je prebrodila finansijsku krizu, umnogome zahvaljujući Ani. Nakon smrti Dostojevskog Ana se posvetila objavljivanju njegovih dela i vođenju piščevog muzeja. Posle njene smrti objavljene su dve knjige memoarske proze 1923. i 1926.

Vera Nabokov

Žene_Vera_Nabokov
Vera Nabokov. Foto: fb2.booksgid.com

1925. godine u Berlinu venčali su se Vera i Vladimir Nabokov. Zajednica u kojoj su živeli bila je čvrsta i jaka. Bezrezervno poverenje koje je Vladimir imao prema Veri, smetalo je Nabokovljevim rođacima. Vera je komunicirala sa izdavačima u Vladimirovo ime, odgovarala na njegove pozive… Čak su vodili zajednički dnevnik u jednoj svesci.

Nabokovi su se u javnosti uvek pojavljivali zajedno. Dok je Nabokov držao predavanja o ruskoj književnosti na Univerzitetu Kornel, Vera je bila pored njega. Toliko su bili nerazdvojni da su počele da kruže glasine da je Vera pravi pisac, a ne muza, kako su je predstavljali. Za pisaćom mašinom je uvek sedela Vera, dok je Vladimir pisao svuda osim za svojim stolom – u kadi, krevetu, na zadnjem sedištu automobila (koji je takođe vozila Vera).

Jednom prilikom Nabokov je izjavio da bez svoje supruge ne bi napisao nijednu knjigu. Za „Lolitu“ niko ne bi čuo da rukopis romana nije spasila upravo supruga poznatog pisca. U pismima svojim prijateljima, Vera je pisala o posvećenosti koju je gajio Nabookov prema pisanju, žaleći se kako joj je teško da ubedi Vladimira da napravi pauzu u poslu.

Nakon suprugove smrti Vera Nabokov je svoje vreme posvetila prevođenju i uređivanju dela koja su ostala iza velikog pisca.

O Ani, Sofiji i Veri, ali i o Eleni Bulgakov, Nataliji Solženjicin i Nadeždi Mandeljštam pisala je Aleksandra Popov (Alexandra Popoff) u knjizi „The Wives: The Women Behind Russia’s Literary Giants“ (Pegasus Books, 2012).

Biografije, autobiografije, memoari i dnevnici koje su iza sebe ostavile ove žene govore u prilog tome da one nisu bile samo saputnice poznatih pisaca, majke i supruge, već su sa njima učestvovale u kreativnom procesu koji je iznedrio neka od najvećih dela svetske književnosti.

Žene_Nabokov_Vera
Vera i Vladimir Nabokov. 1967. Foto: theguardian.com / Photograph: Horst Tappe/Getty Images

Pogledati i:

  1. Alexandra Popoff: „Sophia Tolstoy: A Biography“
  2. The Autobiography of Countess Sophie Tolstoi (PDF >>)
  3. The Diaries of Sofia Tolstoy, translated by Cathy Porter (+ odlomci)
  4. Leah Bendavid-Val: „Song Without Words: The Photographs and Diaries of Countess Sophia Tolstoy“ (odlomci)
  5. Ana Dostojevski: „Uspomene I – II“, Prosveta, Beograd, 1977.

 

Share