Sudbina strašila

Stevan Raičković

… Opisujući susret sa pesnikom Cijanom Jun Juanom u Kini, Stevan Raičković navodi da ga je pitao kako je prošao za vreme kulturne revolucije. Kineski pesnik mu je objasnio da su ga, kao starijeg čoveka malo poštedeli, jer nije bio za teže fizičke radove, te da su mu dali zadatak da bambusovom trskom, na čijem je vrhu bila neka krpica, rasteruje vrapce iz pirinčanih polja.

Šetao se tako tim poljima i mahao motkom, pa kad se umori, onda, stoji sa tom motkom i učini mu se da stoji, zapravo, kao živo strašilo za vrapce. I to je, za mene, na neki način, postao simbol same pesničke sudbine – da su pesnici, u nekim svojim periodima, u stvari, tretirani kao strašila, da smo tako nakićeni nekim krpama da se svet malo, najblaže rečeno, šali sa nama i da nas ne shvata ozbiljno – piše Raičković u priči „Kineski pesnik“.

Iz knjige „Stevan Raičković“, Službeni glasnik, Beograd, 2012.

Izvor: Večernje novosti

Share