Šest decenija NIN-ove nagrade

Knjige-u-biblioteci

NIN-ova nagrada kritike za najbolji roman godine (kako glasi pun naziv ove nagrade), koju dodeljuje beogradski nedeljnik NIN, svaki put unese pometnju u književni život Srbije, a književnost, inače krajnje marginalizovana u medijima, dolazi u žižu interesovanja. Dok postojanje ovakvog priznanja neki osporavaju dovodeći ga u vezu sa društveno-političkim uticajima kojima mogu biti podložni članovi žirija, drugi je predstavljaju kao glavni stožer u definisanju onoga što je vredno čitanja u književnoj produkciji prethodne godine.

Ove godine proglašen je šezdeseti dobitnik NIN-ove nagrade. U istoriji dugoj šest decenija smenjivali su se laureati sa svojim romanima: neki od njih su ušli u srednjoškolsku lektiru ili programe na katedrama za srpsku književnost, dok su drugi danas potpuno zaboravljeni. Kako god bilo, roman koji bude ovenčan ovim priznanjem, privlači pažnju čitalačke javnosti, i sigurno ulazi na listu najprodavanijih knjiga.

Počeci i statistika

Prvi put nagrada književne kritike za roman godine dodeljena je 1954. godine Dobrici Ćosiću za roman „Koreni“. Te godine žiri je radio u sastavu Milan Bogdanović, Velibor Gligorić, Steva Majstorović, Borislav Mihajlović, Zoran Mišić i Eli Finci.

Prvobitna namera redakcije nedeljnika NIN bila je da se ovom nagradom obuhvate dva književna roda – roman i drama, ali je žiri u svom prvom sastavu sugerisao redakciji da se dodeljivanje nagrade ograniči samo na roman.

Tokom 60 godina koliko traje dodeljivanje ovog književnog priznanja, trostruki dobitnik bio je Oskar Davičo koji je i dve godine zaredom dobio ovu nagradu za romane „Gladi“ (1963) i „Tajne“ (1964), a prvi put je nagrađen 1956. za roman „Beton i svici“.

Dvostruki dobitnici bili su Dobrica Ćosić koji je pored „Korena“ uzeo nagradu i za roman „Deobe“ (1961), kao i Živojin Pavlović za romane „Zid smrti“ (1985) i „Lapot“ (1992).

Najmlađi laureat ove nagrade bio je Vladimir Arsenijević, koji je sa 29 godina, 1994. nagrađen za roman „U potpalublju“.

1959. godine NIN-ova nagrada nije dodeljena. Iako je te godine objavljeno 36 romana, žiri je smatrao da „pored velikog broja nema tog kvaliteta koji bi bilo kom piscu mogao zaslužno doneti nagradu“. Kategorični u tom stavu bili su M. Bogdanović, V. Gligorić i B. Mihajlović, dok su Z. Mišić i E. Finci smatrali da je nagrada ipak mogla da bude dodeljena Miodragu Bulatoviću za roman „Crveni petao leti prema nebu“.

Šta su književni kritičari Milan Bogdanović, Velibor Gligorić i Borislav Mihajlović rekli u odbranu svog stava da ne dodele nagradu pročitajte >> ovde.

Žene i NIN-ova nagrada

Književnice-NIN

Do sada ova književna nagrada uglavnom je išla u ruke književnika, dok su književnice sa svojim delima marginalizovane. Otuda nije ni čudno što se u društvu potencira postojanje tzv. „ženskog pisma“ i književnih nagrada za koje mogu konkurisati isključivo žene. Poslednjih godina u najužem izboru nalaze se i romani koje su napisale žene, međutim, taj trend iako može da deluje ohrabrujuće, mnogi smatraju prividom kojim bi se dao veći kredibilitet samoj nagradi.

Od 1954. do 2014. godine nagrada je samo 4 puta dedeljena ženama, a dobitnice su bile Dubravka Ugrešić za roman „Forsiranje romana rijeke“ (1988), Svetlana Velmar Janković za „Bezdno“ (1995), Grozdana Olujić za „Glasove u vetru“ (2009) i Gordana Ćirjanić za roman „Ono što oduvek želiš“ (2010).

Ko je vratio nagradu?

NIN-ovu nagradu do sada vratila su dva pisca: Danilo Kiš 1972. za „Peščanik“ i Milisav Savić 1991. za roman „Hleb i strah“.

Pisci_danilo-kis

U razgovoru za NIN, marta 1973. Kiš o svom odnosu prema nagradi, koju je nekoliko godina kasnije vratio, kaže:

Naravno, jedna književna nagrada, sa ugledom koji uživa ova koja je meni dodeljena, može podići oko knjige i oko njenog pisca izvesnu, kako se to kaže, prašinu, prašinu koja će se kao sve prašine ovog sveta jednog dana slegnuti, a knjiga će živeti svoj život, usamljenički, slučajni, kao što ga žive sve knjige, a osama oko nje (i njenog pisca) biće tada još veća, tišina još stravičnija. Jer, uveren sam, Gutenbergova se galaksija nad našim nebom polako gasi, skoro vidljiva golim okom na zvezdanom nebu, a da se do nas njeno zračenje još nije čestito ni probilo. Na današnjem vašaru evropskog književnog tržišta knjige se nažalost još mogu najlakše valorizovati upravo nagradama, i tako izdvojiti iz bezimene mase goleme književne produkcije, a da se pri tom često zaboravlja na sudbine drugih knjiga, hiljade drugih knjiga, isto toliko dobrih (ili isto toliko loših, svejedno), kao i te nagrađene. Stoga je danas, pogotovo u nas, zbog te ravnodušnosti koju nosi mehanizam tržišta i indiferentnosti, pisati knjige stvar dostojna poštovanja i divljenja, utoliko pre što se danas u nas pišu dobre knjige, što na ovom jeziku imate čitavo bogatstvo prozne produkcije i žanrovske iznijansiranosti.

Oktobra 1978. Danilo Kiš je redakciji NIN-a uputio pismo u kojem se odriče nagrade koja mu je dodeljena 1972. Redakcija je Kišov gest razumela kao „protest protiv objavljivanja u NIN-u tekstova koji su osporavali njega i njegov Čas anatomije„.

Više o polemici koja je prethodila Kišovom vraćanju nagrade, ali i o drugim primerima kada su dovedeni u pitanje kriterijumi nagrađivanja i nepristrasnost žirija, čitajte >> ovde.

Milisav Savić je februara 1992. godine vratio nagradu zbog objavljivanja u NIN-u teksta „Strava“ Momčila Selića, u kojem je jedan od negativnih junaka pisac koji je upravo dobio NIN-ovu nagradu.

* * *

Polemički kontekst u kome se javlja NIN-ova nagrada doveo je i do toga da neki autori odluče da povuku svoje delo iz konkurencije. Prvi među njima je bio Radomir Konstantinović koji 1996. godine nije dozvolio da se njegov roman „Dekartova smrt“ nađe u konkurenciji. Konstantinović je inače jedan od prvih dobitnika ove nagrade: 1960. nagrađen je njegov roman „Izlazak“.

Sreten Ugričić je 2010. povukao svoj roman „Neznanom junaku“ iz konkurencije, a žiri je tada radio u sastavu: Vasa Pavković (predsednik), Ljiljana Šop, Aleksandar Ilić, Mileta Aćimović Ivkov i Mladen Šukalo. O razlozima zbog kojih nije želeo da se o njegovom romanu raspravlja, Ugričić je napisao u pismu upućenom redakciji NIN-a i izdavaču romana, a pismo možete pročitati >> ovde.

Romane iz konkurencije izuzeli su i Saša Ilić (Pad Kolumbije, 2010) i Miloš Živanović (Razbijanje, 2011).

Najbolji nagrađeni romani

Među dobitnicima NIN-ove nagrade za najbolji roman u ovih 60 godina našli su se između ostalih i: Ranko Marinković (Kiklop, 1965), Meša Selimović (Derviš i smrt, 1966), Bora Ćosić (Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji, 1969), Borislav Pekić (Hodočašće Arsenija Njegovana, 1970), Miloš Crnjanski (Roman o Londonu, 1971), Miodrag Bulatović (Ljudi sa četiri prsta, 1975), Aleksandar Tišma (Upotreba čoveka, 1976), Mirko Kovač (Vrata od utrobe, 1978), Slobodan Selenić (Prijatelji, 1980), Milorad Pavić (Hazarski rečnik, 1984), David Albahari (Mamac, 1996), Svetislav Basara (Uspon i pad Parkinsonove bolesti, 2006), Slobodan Tišma (Bernardijeva soba, 2011)…

radoznali čitalac
Foto: selcuk-demirel.com

Uoči pedesetogodišnjice dodeljivanja NIN-ove nagrade, 2003. godine kritičari koji su u različitim periodima učestvovali u žiriju glasali su za najbolje nagrađene romane. To su:

1. Meša Selimović – Derviš i smrt
2. Danilo Kiš – Peščanik
3. Miloš Crnjanski – Roman o Londonu
4. Milorad Pavić – Hazarski rečnik
5. Borislav Pekić – Hodočašće Arsenija NJegovana
6. Ranko Marinković – Kiklop
7. Aleksandar Tišma – Upotreba čoveka
8. Radoslav Petković – Sudbina i komentari
9. Dobrica Ćosić – Koreni
10. Slobodan Novak – Mirisi, zlato i tamjan

Kompletnu listu nagrađenih romana možete videti >> ovde.

* * *

NIN-ova nagrada nije uvek dodeljivana najboljim romanima. Isto tako, može se reći da nisu sve godine jednako uspešne, pa nagrađeni roman u lošoj godini bi možda bio nisko vrednovan da je objavljen u nekoj drugoj godini. U tome se, između ostalog, ogleda relativizacija svih nagrada, što su one rezultat sadašnjeg trenutka, a istorija će pokazati koliko će se neka knjiga uklopiti u vrednosne okvire književnosti.

Ono što svakako izdvaja roman nagrađen NIN-ovom nagradom jeste veliki publicitet koji prati svaku nagrađenu knjigu. Euforija koja se javlja početkom januara ima ulogu da, bar na neko vreme, popularizuje kulturu čitanja. Zahvaljujući ovoj nagradi, šira čitalačka publika otkriva pisce za koje pre nije čula. U tom smislu, NIN-ova nagrada ima ulogu da preporuči roman vredan čitanja iz tzv. visoke ili elitne književnosti.

Sinhro.rs

Share