Prostori slobode: 58. Međunarodni beogradski sajam knjiga

Clipboard-1

Predstojeći Sajam knjiga u Beogradu biće otvoren pod sloganom „Prostori slobode“, a trajaće od 20. do 27. oktobra. Ovaj „praznik knjige“ kako ga mnogi nazivaju, otvoriće pesnik Ljubivoje Ršumović, a u ime počasnog gosta, Poljske, publici će se obratiti Olga Tokačuk, dugogodišnja poljska kandidatkinja za Nobelovu nagradu. Na ovogodišnjem Sajmu knjiga učestvovaće više od 500 izlagača iz zemlje i sveta.

Program

Kao i svake godine, Sajam knjiga prati i raznovrstan program u vidu tribina, foruma ili predavanja. Glavne teme o kojima će se raspravljati tokom sajamskih dana tiču se knjige i njenog položaja u društvu, a neke od njih biće: Knjiga kao ekonomska kategorija – autorska prava, Medijski prostor slobode za knjigu, Politika Itake, program povodom 120 godina od rođenja Miloša Crnjanskog, Oblici savremene cenzure i sloboda pisca, O internacionalnim modelima predstavljanja i popularizacije književnosti, Digitalne knjige srpskih izdavača i svetski trendovi, Život u zrcalu Mirka Kovača, Humor kao prostor slobode, „Identitet i/ili sloboda“ u savremenoj prozi, Antologije poljske poezije 20. i 21. veka, Književna periodika – potreba ili balast?

sajam_panorama

U okviru programa učestvovaće mnogi pisci i teoretičari književnosti: Nina Živančević, Milivoj Nenin, Slobodan Vladušić, Olga Tokarčuk, David Albahari, Jelena Lengold, Vladislav Bajac, Zoran Hamović, Gojko Božović, Vida Ognjenović, Filip David, Božo Koprivica, Viktor Ivančić, Nenad Veličković, Ildiko Lovaš, Mirjana Đurđević, Svetislav Basara, Srđan Srdić, Slobodan Tišma, Ivančica Đerić, Vladislava Vojnović, Biserka Rajčić, Vasa Pavković i mnogi drugi domaći i strani autori i radnici u oblasti kulture.

Sa detaljan rasporedom programa u okviru Sajma knjiga posetioci se mogu upoznati >> ovde.

Izložbe

U okviru Sajma knjiga posetioci će moći i da pogledaju nekoliko izložbi koje u saglasju slike i teksta kazuju vizuelno-tekstualnu priču o književnosti, umetnosti, piscima, delima, podsećajući na značajne jubileje, datume i događaje. Izložbe rekonstruišu prošlost čuvajući je od zaborava, ali je istovremeno i preispituju smeštajući je u nov, savremen kontekst, kako je naglašeno u najavi Sajma.

Izložbu o životu i stvaralaštvu Desanke Maksimović Biblioteka grada Beograda priredila je povodom obeležavanja 20 godina od smrti i 115 godina od rođenja pesnikinje. Za realizaciju izložbe korišćena su dokumenta, fotografije, domaća i strana izdanja knjiga pre svega porodice Desanke Maksimović zatim Arhiva Jugoslavije, Arhiva SANU, Rukopisnog odeljenja Matice srpske, Arhiva Zmajevih dečjih igara, Vukovog Sabora…

Plakat_desanka_maksimovic_pamticu_sve_sajam_knjiga_2013_b

Izložba prvih i retkih izdanja knjiga Njegoša, Dučića i Crnjanskog upriličena je povodom godišnjica tri velikana srpske književnosti – Petra II Petrovića Njegoša (dvesta godina od rođenja), Jovana Dučića (70 godina od smrti) i Miloša Crnjanskog (120 godina od rođenja). U organizaciji Srpskog bibliofilskog društva i Beogradskog sajma posetioci će moći da vide prvo izdanje „Gorskog vijenca“ (1847), redak primerak Dučićeve „Lirike“ objavljene u Americi, „posmrtno, takoreći na dan njegove smrti, sa kojom je on i sahranjen“, kao i originalni primerak knjige „Lament nad Beogradom“ Miloša Crnjanskog, koji je izašao u Johanesburgu 1962. godine. Ovo izdanje štampano je u samo 75 primeraka, od kojih ovaj izloženi nosi broj 72, sa svojeručnim potpisom Miloša Crnjanskog.

Zanimljiva može biti i izložba u organizaciji Instituta za književnost i umetnost: Re/vizija: časopisi kao agensi književnosti i kulture. Prikazujući dinamiku časopisnog delovanja od 18. do početka 21. veka, kao i svojevrsnu kratku istoriju srpske periodike, autori izložbe žele da skrenu pažnju šire javnosti na to da časopisi nisu samo neutralno svedočanstvo književnog i kulturnog života već su i njegovi aktivni činioci, agensi i regulatori

„Volim da čitam“: dečji program

Program namenjen najmlađima biće održavan u Dečjem paviljonu (Beogradski sajam, hala 2b). Mnogi pisci dečje književnosti družiće se sa svojom publikom tokom sajamskih dana. Tako će deca moći da se upoznaju sa popularnim autorima dečje književnosti kao što su: Igor Kolarov i Branko Stevanović, Uglješa Šajtinac, Gordana Timotijević, Dejan Aleksić, Raša Popov, Dušan Pop Đurđev, Uroš Petrović, Ljubivoje Ršumović…

kidsreading2

Sa klasicima dečje književnosti (Đani Rodari, Astrid Lindgren, Duško Radović) posetioci će moći da se upoznaju u oviru „Krokodilove radionice“, a u četvrtak se očekuje i tribina pod nazivom „Kako književnost za decu učiniti vidljivom?“.

Praktični saveti

Stalni posetioci Sajma knjiga znaju da je za odlazak na ovaj događaj potrebna i određena priprema. Ukoliko nismo iz sveta izdavaštva ili pisanja, moguće je da smo prevideli objavljivanje neke knjige koja bi mogla da zauzme značajno mesto na našoj polici. Zato je potrebno prelistati sajtove izdavača, kojima je Sajam knjiga jedan od centralnih događaja godine. Mnoge knjige ugledaju svetlo dana upravo krajem septembra i početkom oktobra. S druge strane, prisetićemo se i preporuka prijatelja, i sve to zapisati, čime smo dobili listu knjiga koja će nam biti glavni putokaz.

sajamknjiga

Dok zapisujemo zanimljive naslove, ne treba da zaboravimo i činjenicu da cena knjige igra značajnu ulogu, a poznato je da se na Sajmu knjiga mogu naći popusti i do 50 odsto. Zato nije loše znati i realnu cenu knjige, kako ne bismo bespotrebno opteretili torbu knjigama koje možemo naći po istoj ceni u redovnoj prodaji.

Ono što nam može olakšati snalaženje u sajamskoj gužvi, jeste i upoznavanje sa rasporedom izlagača. Ako smo napravili spisak željenih naslova i znamo ko je njihov izdavač, potrebno je još naći štand na kome ćemo kupiti knjigu. Shema izložbenog prostora istaknuta je na sajtu Beogradskog sajma knjiga, a možete je videti >> ovde.

Clipboard-2

* * *

58. Beogradski sajam knjiga traje od 20. do 27. oktobra. Radno vreme Sajma je od 10:00 do 21:00, a cena pojedinačnih ulaznica je 250 dinara.

Share