Roman PROSTORI: portret jedne individue i jednog bolesnog društva

Uvek je najteže pisati o temama koje su tako svakodnevne i opšte, kao što su ljubav, porodica, domovina, odnosi između ljubavnika i rodbine, a da to ne bude banalno, plagirano ili preterano filozofski kontemplativno. O rudimentarnim i arhetipskim temama o kojima se piše i razmišlja oduvek, islandska autorka i dobitnica Evropske nagrade za književnost, Odni Ejr, piše začuđujuće jednostavno, dirljivo i sugestivno.

Roman Prostori objavila je IK Heliks u okviru projekta Trans-Evropa: književno putovanje Kontinentom

Napisan u formi dnevničke strukture, delimično autobiografski, roman Prostori prati tridesetogodišnju neimenovanu junakinju koja se nalazi na svojevrsnoj prekretnici u životu. Dnevnička forma omogućila je autorki da načini autorefleksivni roman, sa fokusom na unutrašnje doživljaje više nego na zbivanja. Junakinja romana nakon raskida dugogodišnje veze pokušava da redefiniše svoj život, a ključne uloge u tom njenom traganju imaju njen novi partner, ornitolog kojeg zove Vrale i brat arheolog Uške. Vodilja na njenom putu spoznaje je idealizovana islandska heroina Gudrun, koja simbolizuje odnos naroda prema domovini Islandu, kao i odnos naratorke prema sopstvenom porodičnom nasleđu. Gudrun na hodočašću traga za večitom istinom, tako i naratorka pokušava da dođe do lične, mikroistine o sebi i društvu u kojem živi. Stoga, ovaj roman donekle predstavlja kontemplacije o degradaciji životnog kvaliteta, o finansijskoj krizi u kojoj se našao Island, o sitnim bolestima društva s kojima se mlad čovek neminovno suočava.

Svojevrsno hodočašće prolazi i naratorka u potrazi sa sopstvom. Rejkjavik, Pariz, Bazel, Kambrija, London, Mančester… sve su to mesta na kojima pokušava da osmisli i utvrdi svoje odnose prema svetu. I delom ih pronalazi u Jezerskoj četvrti, čuvenom okrugu engleskih romantičara Vordsvorta i Kolridža. Intertekstualne reference na engleski romantizam nalaze se i u neposrednim citatima, jer romantičarski duh naročito dobro odgovara senzibilitetu autorke.

Romantičarska ideja o povratku prirodi i potpunoj simbiozi s njom uočljiva je i u deskripcijama, u „ptičjim“ metaforama, kao i u meditacijama o porodičnom i nacionalnom nasleđu. Takođe, zanimljive su i „geometrijske“, matematičke analogije koje autorka neretko koristi.

„Da li je on osmougao, upitao je, taj novi porodični oblik, da li bi rekla da izgleda kao oktagon? Ne znam, odgovorila sam, možda je čak i devetougao… Neparne brojke nas zbunjuju, mi hoćemo da nam oblici predstavljaju izazov, ali da nam istovremeno budu i utočište.“

Romantičarsko nadahnuće u prozi Odni Ejr očitava se i u lutalačkom i dinamičnom karakteru same junakinje. Konstantna promena mesta, nemogućnost da se skrasi i pronađe konačno utočište junakinji daju gotovo mitski, sanjalački karakter. Ona traga za suštinskom povezanošću s drugim bićem, i u tim odnosima je uvek vrlo iskrena, toliko da preispituje svoj odnos s bratom u senci incesta. Priseća se Ozirisa i Izide, Doroti i Vilijama Vordsvorta, kao i pojedinih islandskih mitoloških bića – svih onih paradigmi date bliskosti između brata i sestre. Pitajući se šta konstituiše porodične odnose a šta odnose ljubavnika, autorka razmatranja podiže na viši nivo i promišlja odnose modernog i ekološki i socijalno neiskvarenog društva.

Roman Prostori, Odni Ejr
Roman Prostori, Odni Ejr

Ličnim, gotovo ispovednim tonom spisateljica beleži misli tokom nastajanja, oslikava portret jedne individue i jednog bolesnog društva, pa i sveta u celini. Ona angažovano i aktivistički upućuje kritiku i izazov svakom članu društva, da ponovo razmotri svoju ulogu u svetu, kao i sopstvenu ulogu u porodici kao najvažnijoj jedinici društva.

Filozofski, lirično i poetično autorka istražuje odnose između pojedinaca, različite relacije između likova i emotivne i psihičke posledice koje ti odnosi ostavljaju. Konačno, samostalnost s jedne i otuđenost s druge strane postaju sinonimi, a kako zaključuje naratorka „zavisiti od intimnosti i bliskosti samo je prečica do depresije“.