Predstavljanje edicije 100 slovenskih romana u Moskvi

Plakat Sto slovenskih romana Moskva

Edicija 100 slovenskih romana obuhvata najznačajnije romane napisane na nekom od slovenskih jezika posle pada Berlinskog zida. Osnovni cilj ove edicije jeste da poveća književnu i kulturnu razmenu između slovenskih zemalja, ali i da omogući veće prevođenje slovenskih književnosti na drugim evropskim jezicima. Projekat je pokrenuo Forum slovenskih kultura, a ostvaruju ga nacionalni izdavači edicije.

Edicija 100 slovenskih romana je najveći međunarodni projekat u koji je u poslednje dve decenije uključena srpska književnost.

Međunarodna edicija 100 slovenskih romana biće predstavljena na 26. Sajmu knjiga u Moskvi na posebnom štandu koji je u celini posvećen ovom projektu. Sajam knjiga u Moskvi počinje danas i traje do 9. septembra.

Pored predstavljanja na sajamskom štandu, edicija 100 slovenskih romana biće predstavljena i u posebnom programu koji će se održati 6. septembra u Centru za knjigu „Rudomino“. O ediciji 100 slovenskih romana govoriće poznati slovenački pisac Drago Jančar, jedan od autora edicije 100 slovenskih romana, Alen Novalija, izvršni direktor Foruma slovenskih kultura, Konstantin Nikiforov, direktor Instituta za slovenske studije Ruske akademije nauka, Aneta Marenčikova, direktorka Slovačkog instituta u Moskvi, i Julija Sozina, urednica ruskog izdanja edicije.

Arhipelag, kao nacionalni izdavač ovog projekta za Srbiju i koordinator međunarodnog projekta, pripremio je katalog edicije 100 slovenskih romana na ruskom jeziku u kome su predstavljeni knjige i pisci iz ove edicije. Romani koje je ova izdavačka kuća do sada objavila u okviru edicije su: „Razgovor sa Spinozom“ (Goce Smilevski), „Balerina, balerina“ (Marko Sosič), „Bunar“ (Dimitar Baševski), „Masiafucker“ (Ilja Stogoff), „Ornament“ (Vincent Šikula) i >> mnogi drugi.

U ovom trenutku Arhipelag je najaktivniji nacionalni izdavač edicije 100 slovenskih romana. Do Sajma knjiga u Beogradu Arhipelag će objaviti još tri romana iz ove edicije: „Zovem se Demijan“ slovenačke autorke Suzane Tratnik, „Vežbe za Ibn Pajka“ makedonske književnice Olivere Nikolove i „Poslednji konj Pompeja“ slovačkog pisca Pavela Vilikovskog.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *