Pravo čitaoca je da ne čita

„You can’t make someone read. Just as you can’t make them fall in love, or dream …“

– D. Pennac –

rights-of-reader2

Kada govorimo o književnosti, sigurno na prvom mestu govorimo o delu. Zatim se osvrćemo na pisca i tek na kraju, u poslednjem redu, postoji tamo neki čitalac: osoba, naizgled, nebitna za postojanje samog dela, ili potrebu pisca da stvara. Međutim, da li je to stvarno tako? Kolika je uloga čitaoca, i da li se on/ona pita bilo šta?

Ne zaboravimo, pisac delo piše usled svoje potrebe, ali on to svoje delo ne mora da objavi. Ipak, piscem se naziva čovek koji iza sebe ima objavljene knjige. A čemu objavljivanje? Zašto ono što je napisano, da bi se tretiralo kao umetničko delo, ne može da ostane u fioci, ili negde na polici majstora pisane reči? Zato što ne bi moglo da dođe do čitaoca. Onog poslednjeg, ali ne i nebitnog, faktora koji učestvuje u stvaranju književnog dela.

Na kraju od čitaoca sve zavisi: i da li će knjiga biti uspešna, i da li će biti čitana ili prodavana. Na kraju od samih čitalaca i njihovog istorijskog suda zavisi dužina života jedne knjige. Svi su klasici bili čitani, i uvek je postojala treš literatura, a ljudi su se utrkivali u tome da li su ili nisu pročitali neki hit bestseler.

Ipak, onih zainteresovanih, probirljivih čitaoca je sve manje. Sudeći po knjizi „Prava čitaoca“ („Rights of the Reader“) čiji je autor francuski pisac Daniel Pennac, pravo da ne čita, jeste jedno od osnovnih prava čitalaca, različitog obrazovanja i interesovanja. Tačnije, kao što je sve u životu stvar izbora, tako je i čitanje nešto što želimo ili ne želimo da praktikujemo.

Daniel Pennac na zanimljiv način razmatra u svojoj knjizi fenomen čitanja. Prvo i osnovno pravo: svako ponaosob ima pravo da ne čita, ukoliko to ne želi. Ako se ipak odluči na čitanje neke knjige, čitalac ima pravo da preskoči neke njene delove, kao i pravo da ne pročita knjigu do kraja. Takođe, čitalac ima pravo da ponovo pročita knjigu koja mu se dopala, kao i da sam odluči šta će čitati, odnosno, svako može da čita ŠTA hoće, KAD hoće i KAKO hoće.

Daniel Pennac je autor nekoliko popularnih romana kako za decu tako i za odrasle. Knjiga „Rights of the reader“ objavljena je u Francuskoj 1992. i prodavana u milionskom tiražu. Na engleski jezik je po drugi put prevedena 2006.

Prolazeći kroz četiri poglavlja u kojima razmatra „uspon i pad“ čitalačkih sposobnosti, Pennac knjigu završava spiskom od 10 prava čitalaca u obliku manifesta (The Guardian, 28. 10. 2006.). Engleski izdavač Walker Books je na svom sajtu postavio link ka slobodnom preuzimanju postera „The Rights of the Reader poster“ autora Kventina Blejka (Quentin Blake), čije ilustracije prate i sam sadržaj knjige.

Suština ove popularne knjige nalazi se u sledećem: niko neće čitati ukoliko to ne želi. Čitanje je rezultat namere i želje za uživanjem i uživljavanjem u tekstu. Ukoliko se ljudi opredeljuju da rade neke druge stvari i na taj način troše vreme, to je njihovo pravo. Pennac na takve pojedince ne gleda sa prezirom, već tugom, jer su na taj način sami sebi uskratili odgovore na mnoga pitanja, i osiromašili sopstveni život.

U zemlji u kojoj je sve drugo iznad kulture čitanja i umetnosti same, u zemlji u kojoj ima više pisaca nego čitalaca, prevod ove knjige bi mogao da utiče na, koliko toliko, proširenje skromne čitalačke publike i popularizaciju čitanja kao jednog od osnovnih pokretačkih mehanizama društva.

Sinhro.rs

Share