Odgovor Srpskog PEN centra na kritike UIKS-a

Sajam-knjiga-Moskva
Foto: Ministarstvo kulture i informisanja

Srpski PEN centar okarakterisao je saopštenje Udruženja izdavača i knjižara Srbije (UIKS) kao neosnovanu kritiku upućenu organizacijama koje je Ministarstvo kulture i informisanja odredilo da predstavljaju srpsku književnost na sajmovima knjiga u svetu.

„Sredstva za organizovanje nastupa srpskih pisaca na sajmovima knjiga u inostranstvu 2015. godine Srpskom PEN centru dodeljena su na osnovu konkursa koje je Ministarstvo kulture raspisalo početkom godine. Na konkursu su učestvovali, između ostalih, Srpsko književno društvo (koje je dobilo deo sredstava za učešće na Sajmu knjiga u Moskvi), a i Udruženje izdavača i knjižara Srbije, koje nije dostavilo program za nastup srpskih pisaca, što je i bio cilj konkursa, pa mu nije ukazano poverenje. Udruženje književnika Srbije se, nažalost, nije ni javilo na konkurs„, navedeno je na početku pisma.

Govoreći o materijalnim sredstvima odobrenim za realizaciju nastupa na sajmovima u Lajpcigu, Pekingu, Moskvi i Frankfurtu, u pismu se navodi da je Srpski PEN centar dobio 2.400.000,00 dinara od čega je odbijeno oko 150.000,00 za pisce koji su išli u Lajpcig ali ne u organizaciji Srpskog PEN-a jer se sajam održao pre završetka konkursa.

„Sredstva za organizaciju nastupa na tri sajma svakako nisu enormna, kako sugeriše UIKS, ali su bila dovoljna da se planski i racionalno raspodele srazmerno broju pisaca koji imaju u poslednjih godinu-dve, prevedenu knjigu ili priču u antologiji na jezik zemlje u koju se ide. Tako je na sajam knjiga u Peking išao Vladislav Bajac, kome je objavljen prevod knjige „Hamam Balkanija“ na kineski, a u Moskvu je putovalo deset pisaca i tri prevodioca. Učesnici Sajma knjiga u Moskvi za četiri dana dobili su od SKD i Srpskog PEN centra upola manje dnevnice od propisanih zakonom“.

Predstavnik UIKS-a, Vuk Vukićević, je u ime Udruženja izdavača i knjižara Srbije naveo kako je na upravo završenim sajmovima knjiga u Pekingu i Moskvi predstavljanje naše književnosti proteklo u znaku mnogih manjkavosti.
„Žalostan je utisak da je pored toliko važnih i uspešnih institucija, ustanova, fakulteta, udruženja autora i izdavača, našu zemlju u Pekingu u Moskvi predstavio samo uzak krug odabranih, po svoj prilici na osnovu članstva u jednom udruženju. Da li smo propustili priliku da prisustvujemo nastupima Republike Srbije u Rusiji i Kini, a umesto toga samo videli predstavljanje određenih članova PEN centra i njihovih prijatelja koji su značajan deo budžetskih višemilionskih sredstava uložili u sopstvene dnevnice i putovanja? Tako smo, umesto blagovremeno i kvalitetno organizovanog nastupa u Moskvi, na našem bledom štandu mogli samo da vidimo senku onoga što je moglo biti urađeno – ističe se u saopštenju, a prenose Večernje novosti.

U pismu se negira da su učesnici programa u Moskvi bili članovi jednog udruženja ili „uzan krug odabranih i njihovih prijatelja“, već su srpsku književnost predstavljali pisci koji su istovremeno i članovi tri reprezentativna udruženja: Srpskog književnog društva, Srpskog PEN centra i Udruženja književnih prevodilaca Srbije. Tako su u Moskvu putovali: Ljubica Arsić, Ana Ristović, Alen Bešić, Vasa Pavković, Milovan Marčetić, Gojko Božović, Miodrag Raičević, Gordana Ćirjanić, Vladislav Bajac, Laslo Blašković, Neda Nikolić Bobić, Zorislav Paunković i Radmila Mečanin. Pisac Goran Petrović je bio gost Tjumenskog izdavačkog doma, a učesnicima su se pridružili Ljubinka Milinčić, autor „Antologije srpske priče“, i Ana Rostokina, prevodilac, kao moderatori razgovora.

„Književni program na štandu Srbije odvijao se svakog dana od 11 do 18 časova. Osim pojedinačnog predstavljanja srpskih pisaca koji imaju prevedene knjige ili su zastupljeni u „Almanahu srpske književnosti“ i „Antologiji srpske priče“, posebnu pažnju je izazvalo predstavljanje same antologije srpske priče „Uhvati zvezdu padalicu“, koja je trećeg dana sajma proglašena za knjigu dana! Projekat 100 slovenskih romana i Okrugli sto o prevođenju ruske i srpske književnosti održani su u sajamskoj Sali za konferencije. Učesnici su bili i prevodioci na ruski Larisa Saveljeva i Vasilij Sokolov, a naši prevodioci dogovarali su se za nove prevode s piscima Ljudmilom Ulickom, Jurijem Poljakovim i za priloge za nove brojeve Ruskog almanaha„.

U pismu Srpskog PEN centra se prenosi i da je u Moskvi veliko interesovanje publike izazvalo predsavljanje prevedenih knjiga Gorana Petrovića („Ispod tavanice koja se ljuspa“) i Gordane Ćirjanić („Poljubac“), u izdanju Tjumenskog izdavačkog doma. Knjige su predstavljene i na štandu Srbije i u Gogoljevoj kući u centru Moskve. O knjigama su, pored izdavača i autora govorili i poznati ruski pisci Vladimir Šarov, prošlogodišnji dobitnik ruskog Bukera i Jurij Poljakov. Rusku publiku je zanimalo šta njihovi poznati pisci govore o srpskim piscima.

Filološki fakultet je predstavio projekat Srpski i ruski jezik i književnost i ruska emigracija, višetomno izdanje na ruskom jeziku, o kom su govorile dekan Filološkog fakulteta u Beogradu prof. dr Aleksandra Vraneš i prof. dr Vesna Polovina. O knjizi Mileta Bjelajca „Sto godina posle Prvog svetskog rata: Zašto revizija?“ govorili su dr Slavenko Terzić, dr Andrej Šemjakin, prof. dr Milan Ristović i autor.

„Organizatori našeg nastupa na Sajmu knjiga u Moskvi žale što predstavnik Udruženja izdavača i knjižara Srbije Vuk Vukićević nije malo duže boravio na štandu Srbije. On je na štandu proveo u dva maha nekoliko minuta, jer je koristio tehničke usluge Ministarstva kulture i informisanja za prevoz knjiga. Da je boravio malo duže, uverio bi se da je predstavljanje naše kulture bilo i na književnom, prevodilačkom i naučnom, filološkom i istorijskom planu. I da su upravo učestvovale ugledne institucije, Narodna biblioteka Srbije, Filološki i Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Institut za noviju istoriju Srbije i predstavnici reprezentativnih udruženja koje on pominje“, ističe se u saopštenju Srpskog PEN centra.

S obzirom na to da Srpski PEN centar priprema i nastup na Sajmu knjiga u Frankfurtu u završetku pisma upućenog javnosti ističe se da će organizatore veoma radovati svi korisni predlozi i inicijative i od drugih kulturnih institucija.

Nezadovoljstvo izborom pisaca koji su predstavljali srpsku književnost u Moskvi, izrazilo je i Udruženje književnika Srbije, jer na tom spisku nije bilo ni jednog pisca koji je njihov član, objavile su Večernje novosti.

Povodom ovog teksta oglasilo se i Ministarstvo kulture i informisanja koje je u svom saopštenju istaklo da strukovna udruženja treba da „uspostave direktnu međusobnu komunikaciju, umesto da komuniciraju putem medija, i predložilo ovom udruženju da se direktno obrati Srpskom PEN centru i Srpskom književnom društvu, kojima je putem otvorenog poziva poverena organizacija nastupa Srbije i izbor autora, kako bi kroz kolegijalni dijalog usaglasili svoje statove i razrešili eventualne nesuglasice“.

 

Share