Novi roman Lasla Vegela: Balkanska lepotica ili Šlemilovo kopile

Akademska knjiga iz Novog Sada upravo je objavila novi roman Lasla Vegela Balkanska lepotica ili Šlemilovo kopile (Végel László Balkáni szépség, avagy Slemil fattyúja, Noran Libro Kiadó, Budapest, 2015), u prevodu Vicka Arpada.

Roman Lasla Vegela Balkanska lepotica ili Šlemilovo kopile govori o istoriji jedne novosadske porodice. Priča o njoj počinje krajem prve decenije 20. veka i završava se početkom 21. veka – ona pokazuje apsurdnost porodične priče jedne nacionalne manjine, pripovedajući o paralelnim životima dede (Janoš Šlemil) i njegovog unuka (Ferenc Šlemil). Prezime Šlemil ukazuje na glavnog junaka romana Schlemihl Adelberta von Chamissoa, međutim, dok je glavni problem Chamissoovog junaka gubitak sopstvene senke, protagoniste romana Lasla Vegela brine to što imaju više senki, u romanu imaju više imena (Janoš, Johan, Jovan, odnosno Ferenc, Franja, Franc), i nosioci su više identiteta (mađarskog, nemačkog, srpskog). Takvu sudbinu im nameću istorijske oluje koje generišu neprestane promene vlasti na tim etnički šarolikim prostorima.

Balkanska lepotica ili Šlemilovo kopile je drama ljudi kojima su identiteti bili nametnuti, ali je ujedno i istorijska freska jednog rubnog područja Evrope. Slika jedne epohe i anamneza jedne bolesti.

Laslo Vegel

Laslo Vegel (Végel László), prozni i dramski pisac, esejista, kritičar, rođen je u Srbobranu 1941. godine. Studirao je mađarski jezik i književnost na Univerzitetu u Novom Sadu i filozofiju na Univerzitetu u Beogradu. Bio je novinar, član redakcije novosadskih časopisa Új Symposion i Polja, zagrebačkog Prologa, glavni urednik novosadske Tribine mladih, urednik subotnjeg kulturnog dodatka lista Magyar Szó, dramaturg Televizije Novi Sad, stalni pozorišni kritičar lista Politika, koordinator novosadske kancelarije Fonda za otvoreno društvo. Od 2002. godine živi od književnog rada.

Član je Društva književnika Vojvodine, Društva lepe književnosti (Mađarska), Srpskog PEN centra i Saveza novinara Mađarske.

Dela prevedena na srpski jezik: Memoari jednog makroa (roman, preveo Aleksandar Tišma, 1969), Dupla ekspozicija (roman, preveo Radoslav Mirosavljev, 1983), Pareneza (roman, preveo Radoslav Mirosavljev, 1987), Odricanje i opstajanje (eseji, preveo Arpad Vicko, 1986), Abrahamov nož (pozorišni eseji, studije, preveo Arpad Vicko, 1987), Ekhartov prsten (roman, preveo Radoslav Mirosavljev, 1990); Život na rubu (eseji, preveo Arpad Vicko, 1992), Vitgenštajnov razboj (dnevnički eseji, preveo Arpad Vicko, 1994), Velika srednjeistočno- evropska gozba stupa u pikarski roman (roman, preveo Arpad Vicko, 1996), Bezdomni eseji (sabrani eseji, preveo Arpad Vicko, 2002), Exterritorium: scene s kraja milenijuma (roman, preveo Arpad Vicko, 2002), Ispisivanje vremena, u međuvremenu (dnevničke beleške 2000–2002, preveo Arpad Vicko, 2003), Judita i druge drame (drame, preveo Arpad Vicko, 2005), Neoplanta ili Obećana zemlja (roman, preveo Arpad Vicko, 2014), Ispaštanje ili priče iz donjih predela (eseji, preveo Arpad Vicko, 2016).

Share