„Na rubu večnosti“: finale trilogije „Stoleće“ Kena Foleta

pisci-Ken-Follett
Ken Folet

„Sunovrat divova“, bestseler Kena Foleta i prvi deo trilogije „Stoleće“ našao se 2010. godine na prvom mestu većine književnih top-lista. Priča o porodicama iz Amerike, Velsa, Engleske, Nemačke i Rusije čije se sudbine ukrštaju tokom Prvog svetskog rata dve godine kasnije dobila je nastavak – „Zima sveta“.

Ove jeseni stiže finale pod naslovom „Na rubu večnosti“ (Edge of eternity), koje će na srpskom jeziku biti objavljeno 2. oktobra u izdanju Izdavačke kuće Evro–Giunti.

Povodom objavljivanja trećeg dela trilogije „Stoleće“, Ken Folet dao je intervju u kome govori o serijalu napisanom na preko 3000 strana i prodatom u skoro 13 miliona primeraka.

Zašto ste odabrali naziv „Na rubu večnosti“ za finalni deo ove trilogije?

Kroz period Hladnog rata, o kome govori ova knjiga, svi smo znali da bi nuklearni rat mogao da eskalira u svakom trenutku i dovede do kraja ljudske rase. U tom smislu svi smo živeli na rubu večnosti.

Trilogija prati međusobno povezane sudbine pet porodica – američke, ruske, nemačke, engleske i velške. U „Sunovratu divova“ vodili ste ih kroz Prvi svetski rat i Oktobarsku revoluciju u Rusiji. U „Zimi sveta“ one su prošle kroz Veliku depresiju tridesetih i Drugi svetski rat, a u novoj knjizi vodićete ih kroz posleratni period i Hladni rat. Zbog čega ste odabrali porodice iz upravo ovih država, a ne iz Francuske, Italije i Španije?

Ovo je više tehničko pitanje. Morao sam da obuhvatim najpotresnije događaje veka sa što manje glavnih likova. Ljudi iz Francuske, Italije i Španije su naravno odigrali bitne uloge, ali su pripadnici nacija predstavljenih u romanu malo više pomerali svet. Na primer, prirodno je da u romanu imamo ljude iz Rusije, Amerike i Britanije uključene u Španski građanski rat, ali bi veštački izgledao opis Oktobarske revolucije od strane jednog španca.

Koji način istraživanja ste koristili prilikom pisanja „Na rubu večnosti“?

Radnja ove knjige se održava u doba televizije, pa sam mogao da pronađem video i audio zapise većine ključnih događaja. Sastanke u Beloj kući su snimali i Kenedi i Nikson, i ti snimci se danas mogu naći na internetu. Često sam mogao da koristim reči identične onim koje su izgovarali predsednici.

Da li ste posetili lokacije na kojima su se odigrali ključni događaji za knjigu?

– Većina gradova – Berlin,Moskva, London i Pariz su mi poznati, ali sam posetio i Kubu radi istraživanja, jer se jedan od likova nađe u Havani za vreme Kubanske raketne krize. Takođe sam posetio i gradove na dubokom jugu SAD, jer su se u njima zbili veoma bitni događaji u periodu Pokreta za građanska prava.

Kako je izgledalo pratiti korake koje su pravili borci za slobodu iz američkog Pokreta za građanska prava?

Bilo je to veoma duboko i emotivno iskustvo za mene, a biće i za svakoga ko ima bilo kakvu ličnu povezanost sa pitanjima slobode i diskriminacije. Ove ljude su šezdesetih razapinjali mediji i konzervativni političari, a kada su pričali da ih tuku i ubijaju, mnogo ljudi je odgovaralo da sa njima tako i treba postupati. Danas se statue tih ljudi nalaze širom gradova juga SAD.

Veliki broj istoričara je pisao o ovom periodu. Koga od njih posebno cenite?

Tejlor Brenč je neprevaziđen za period Pokreta za građanska prava. Robert Karo je fenomenalan kada se govori o predsedniku Lindonu Džonsonu. Odlično su mi poslužile i knjige „Gorbačov faktor“ Arčija Brauna i „Berlinski zid“ Frederika Tejlora.

Da li su neki od izmišljenih likova u ovoj trilogiji zasnovani na stvarnim osobama?

Ne, iako veoma često koristim delove života pravih ljudi. Na primer, lik Džordža Džejksa počinje kao borac Pokreta za građanska prava i završava kao kongresmen SAD, tako da je njegov životni put sličan putu kongresmena Džona Luisa, koga sam i intervjuisao tokom pisanja knjige, ali su njihove ličnosti potpuno različite.

Kada pogledate sa ove distance, kako vidite političku situaciju u svetu u tom periodu?

Shvatio sam da su se svi konflikti tokom 20. veka dešavali samo zbog jedne stvari – slobode. Od Istočne Nemačke do Alabame na jugu Amerike ljudi su se borili za istu stvar. Ispostavilo se da je sloboda glavna tema trilogije „Stoleće“, iako u početku nisam tako planirao.

Share