Međunarodni dan dečje književnosti

Međunarodni dan dečje književnosti
Međunarodni dan dečje književnosti

U svetu se od 1967. godine 2. aprila proslavlja Međunarodni dan dečje knjige. Na taj dan je 1805. rođen Hans Kristijan Andersen, danski književnik i proslavljeni pisac za decu.

Međunarodni dan dečje književnosti se proslavlja sa ciljem da se promoviše dečja književnost i čitanje, kao i da se skrene pažnja javnosti na potrebe najmlađih čitalaca.

Svake godine određuje se država – domaćin koja će organizovati manifestaciju. Njoj je na taj način pružena prilika da promoviše svoje autore u svetu i na svojstven način pošalje poruku deci širom sveta o važnosti razvijanja ljubavi prema knjizi.

Aktivnosti koje se najčešće preduzimaju prilikom obeležavanja Svetskog dana dečje knjige su takmičenja pisaca, proglašenja nagrađenih autora dečje književnosti i ilustratora, kao i druženja u školama i bibliotekama sa piscima dečje književnosti.

Mesto koje dečja književnost zauzima u svetu razlikuje se od onog koje zauzima na kulturnoj mapi srpske i regionalne književnosti. Švedska vlada, na primer, dodeljuje međunarodnu nagradu „Astrid Lindgren“ dečjim piscima i ilustratorima, uz novčani iznos od 500.000 evra. Takođe, dečja književnost u Švedskoj ne poznaje tabu teme, za razliku od mnogih drugih država u kojima samo retki autori pokušavaju da pomere granice.

Na ovim prostorima kuća se oduvek gradila od krova, stubovi su joj slabi, pa nije ni čudo što je podložna rušenju. U izgradnji boljeg sveta, kojem deklarativno teže sve strukture društva, jedno od najznačajnijih mesta zauzimaju deca jer poznaju ovaj svet mnogo bolje od odraslih. Pisati i stvarati za njih je odgovoran posao.

Foto: flickr.com/jkunz

Kakvo je stanje dečje književnosti u Srbiji najbolje oslikava >> tribina koja je početkom 2013. organizovana u Kulturnom centru Grad, a čija je namera bila da se skrene pažnja na potcenjivački stav prema književnosti i kulturi za decu, nevidljivost u medijima i brojne poteškoće sa kojima se autori dečje književnosti sreću.

Jasminka Petrović, kao jedna od organizatora tribine, tim povodom napisala je pismo koje su >> mediji preneli, a pitanja kojima završava svoje obraćanje javnosti ostaju otvorena:

„Da li je kod nas kultura za decu na staklenim nogama zato što smo siromašni, ili smo siromašni zato što nam je kultura za decu na staklenim nogama? Ko će čitati knjige i gledati predstave? Ko će komponovati, slikati, pisati? Kakva će nam biti budućnost?“

Sinhro.rs / B. Ilić

Share