KNJIŽEVNOST I MATEMATIKA: novi pogled na strukturu književnih dela

pisci-džejms-džojs-1937
James Joyce in Paris in 1937. Photograph: Josef Breitenbach/PA/theguardian.com

Da književnost i matematika nisu udaljene kao što se obično misli, potvrdila je nedavno studija poljskih naučnika koji su analizirali književna dela i došli do novih zaključaka o matematičkoj strukturi u delima klasične književnosti.

Naučnici sa Instituta za nuklearnu fiziku u Poljskoj, pronašli su kompleksan fraktal koji pokazuje obrazac rečenica u književnosti koji liči na matematičke strukture viđene u prirodi. Džojsovo Fineganovo bdenje kroz najrazličitija tumačenja opisano je i kao remek delo, ali i kao krajnje nečitljiv tekst, međutim, prema naučnicima sa Instituta za nuklearnu fiziku u Poljskoj, ovo delo se gotovo ne razlikuje po svojoj strukturi od čistog matematičkog multifraktala.

Animirana izgradnja trougla Sjerpinjskog

FRAKTAL je izlomljeni geometrijski oblik koji može biti podeljen u delove, od kojih je svaki (barem približno) umanjena kopija celine – rekao je Benoa Mandelbrot, začetnik matamatičke oblasti koja se bavi fraktalima. Glavna osobina fraktala je samosličnost. Fraktali se u nauci koriste kao modeli struktura koje sadrže modele ponavljanja, uključujući pahulje, munje, oblake ili galaksije.

U studiji Quantifying Origin and Character of Long-range Correlations in Narrative Texts, objavljenoj u časopisu Information Sciences naučnici su izneli zaključke do kojih su došli detaljno statistički analizirajući više od 100 dela svetske književnosti među kojima su i knjge Čarlsa Dikensa, Aleksandra Dime, Tomasa Mana, Umberta Eka, Semjuela Beketa, Virdžinije Vulf… Posmatrajući dužinu rečenice i njene varijacije, otkrili su korelaciju između pojedinačnih delova teksta i celine. U većini ispitanih tekstova svaki fragment imao bi strukturu sličnu celini – svaka rečenica imala je strukturu koja podseća na celu knjigu.

„Sva ispitana dela pokazuju sličnost u organizaciji dužine rečenica. Kod nekih dela one su bile izraženije, dok su kod drugih bile manje ekstremne – međutim, korelacije su bile evidentne, te su ovi tekstovi pokazivali konstrukciju fraktala“ – rekao je između ostalog Paweł Oświęcimka, jedan od autora istraživanja.

„Ja sam jedan od najvećih inženjera, ako ne i najveći na svetu“. Džejms Džojs

Neka dela su matematički bila kompleksnija od drugih, dok su najsloženija bila ona sa narativom koji prati tok svesti, i oni su poređeni sa multifraktalima ili fraktalima fraktala. Tako je Džojsovo Fineganovo bdenje bilo najsloženije od svih dela. Rezultati analize ovog teksta se praktično ne razlikuju od idealnih čisto matematičkih multifraktala.

Džojsova izjava da je napisao Fineganovo bdenje kako bi kritičari bili zauzeti u narednih 300 godina, nakon ovog istraživanja deluje proročki. „Svi motori koje poznajem su pogrešni. Jednostavnost. Ja stvaram motor sa samo jednim točkom. Bez spica. Taj točak je savršeni kvadrat…“ – piše Džojs u jednom pismu.

fraktali-1
Sekvence dužina rečenica, merene brojem reči, u četiri knjige.

Proučavanje karakteristika dužine rečenica u velikom korpusu svetske književnosti pokazuje da privlačnost i estetski najpovoljniji utisak ostavljaju slične alternativne varijacije rečenica različitih dužina. Većina ispitanih tekstova koji su učestvovali u studiji pokazala je osobine fraktala, dok se naročito veličanstvenom pokazala analiza romana toka svesti. Pored toga, čini se da oni razvijaju strukturu karakterističnu za nesvodive, isprepletene skupove fraktala, poznate kao multifraktali.

MULTIFRAKTALI su fraktali koji se ne mogu opisati jedinstvenom fraktalnom dimenzijom, već je za to potreban kontinualni spektar takvih eksponenata kao što je dimenzija.

Među delima koja se takođe mogu porediti sa multifraktalima su Školice Hulia Kortazara, Talasi Virdžinije Vulf ili Uliks Džejmsa Džojsa.

Autori ove studije su svesni činjenice da fraktalnost književnog teksta u praksi nikada neće biti savršena kao u svetu matematike, jer matematički fraktal može biti uvećan za beskonačno, dok je broj rečenica u knjizi ograničen.

„Nije u potpunosti jasno da li pisanje po toku svesti otkriva dublje kvalitete naše svesti, tj. maštu pisca. Ne iznenađuje ni činjenica da je pripisivanje žanra određenom delu, iz nekog razloga, subjektivno“ – rekao je jedan od naučnika, sugerišući da jednog dana ovakvo proučavanje može da pomogne u objektivnom pripisivanju književnog dela jednom ili drugom žanru – čime bi se žanrovsko određenje dela znatno pojednostavilo.

Takođe jedan od zaključaka studije je i pretpostavka da pisci, možda pre nego naučnici, svojom intuicijom grade narative koji su u stanju da reflektuju načine po kojima priroda funkcioniše. Priroda evoluira kroz skokove i na taj način organizuje fraktale, a otiske ovoga nalazimo u varijabilnosti dužine rečenica u književnom delu, zaključak je istraživanja.

Linkovi:

Scientists find evidence of mathematical structures in classic books
The world’s greatest literature reveals multifractals and cascades of consciousnes
What are Fractals?
Information Sciences

Sinhro.rs

Share