KOLUMBOVO JAJE: Predstavljanje knjige eseja Radoslava Petkovića

Kulturni centar Beograda i Akademska knjiga u četvrtak, 16. novembra u 19 časova, u Galeriji Artget, organizuju promociju nove knjige eseja Radoslava Petkovića Kolumbovo jaje (Akademska knjiga, Novi Sad, 2017).

U programu će učestvovati Mileta Prodanović, Tamara Krstić i autor.

Zašto dubina iskustva ne garantuje književnu vrednost? Da li je književnost dokument vremena kojim se bavi? Koliko traju spomenici, a koliko sećanja? O tome kakve je promene doneo Prvi svetski rat idejama i kulturama, o Trstu kao primeru „paradoksa granice“, o španskom duvanu i Svanovom kišobranu, o ohlađenoj kafi Zena Kosinija, o mistifikacijama Kolumbovog jajeta i još mnogo čemu, Radoslav Petković piše kompetentno i nadahnuto, ponovo otkrivajući čitaocima svoj nadaleko čuven pripovedački dar. Tekstovi pred nama su žive i vibrantne skice radosnih i žalosnih događaja, nekad zabavne a nekad bolno ozbiljne, ali sve vreme gusto premrežene gotovo nepoznatim istorijskim podacima i literarnim detaljima, uskladištenim ravnopravno u Petkovićevoj erudiciji i imaginaciji. Pored toga što obećava uzbudljivo putovanje prostorima proze koju pišu Zvevo, Prust i Montenj, Kolumbovo jaje postavlja važna pitanja o našem vremenu: pitanja postanka i opstanka, viškova i nedostataka, pitanja autentičnosti i krivotvorenja, stoji u saopštenju Akademske knjige.

Radoslav Petković (Beograd, 1953) objavio je sledeće romane: Put u Dvigrad (1979, Nagrada Miloš Crnjanski), Zapisi iz godine jagoda (1983), Senke na zidu (1985), Sudbina i komentari (1993, nagrade: Meša Selimović i Borbina nagrada za najbolju knjigu godine, NIN-ova nagrada za najbolji roman godine) i Savršeno sećanje na smrt (2008, nagrada Borisav Stanković); knjige priča: Izveštaj o kugi (1989, Andrićeva nagrada) i Čovek koji je živeo u snovima (1998, Vitalova nagrada za knjigu godine); i knjige esejističke proze Ogled o mački (1995), O Mikelanđelu govoreći (2006), Vizantijski internet (2007), Upotreba vilenjaka (2008) i Događaj godine (2010). Dela Radoslava Petkovića prevođena su na engleski, francuski, nemački, grčki, mađarski, bugarski, slovenački, slovački i makedonski jezik. Prevodio je sa engleskog Čestertona, Tolkina, Defoa i Stivensona. Priče Radoslava Petkovića nalaze se u više antologija objavljenih u zemlji i inostranstvu. Živi i radi u Novom Sadu.

 

Share