Gradska knjižnica: „Da li je pisati o muzici isto kao i plesati o arhitekturi?“

Tribina u okviru književnog programa Kulturnog centra Grad, pod nazivom „Da li je pisati o muzici isto kao i plesati o arhitekturi?“ baviće se pitanjima odnosa između rokenrola i književnosti, a biće održana 18. 2. u 20h. U razgovoru će učestvovati rok kritičar Žikica Simić, publicista i književni kritičar Teofil Pančić, muzički kritičar i jedan od urednika portala „Popboks“ Nebojša Marić, a moderatori su Bojan Marjanović i Tijana Spasić.

Rokenrol i knjizevnost - ilustracija

Da li je rokenrol umetnost danas je još samo dilema gluvih, pisao je još pre tri decenije Branko Vukojević, jedan od najvažnijih jugoslovenskih rok novinara. No, budući da je rokenrol u dobroj meri nastao iz specifičnog sudara više „klasičnih“ umetničkih disciplina (pre svega, muzike, a zatim poezije i pozorišta), ovom tribinom ćemo bar donekle pokušati da odgovorimo na pitanje u kakvom odnosu stoje rokenrol i reči. Taj odnos je, svakako, višestruk – o rokenrolu se može pisati u novinarsko/publicističkom smislu; rokenrol pesme mogu biti primer vrhunske poezije; rokenrol kao specifičan – prvenstvno društveni, a potom i umetnički – fenomen dobrano je uticao na čitave generacije književnika i neophodan je činilac u razumevanju njihove poetike; te, naposletku, mnogi rok muzičari su, posle svojih muzičkih vrhunaca ili čak i uporedo sa njima, objavljivali vrlo interesantna književna dela.

Da li je pisati o rokenrolu tek samo još jedan vid pisanja o „zabavnim“ sadržajima koji služe za popunjavanje rupa u efemernoj svakodnevici ili pisanje o rokenrolu nužno sa sobom nosi i pisanje o važnim političko/društveno/estetskim problemima? Da li je u dnevnoj ili nedeljnoj štampi važno rokenrolu posvetiti onoliko mesto koliko posvećujemo i konvencionalnim – da ne kažemo konverzvativnim – umetničkim formama? Da li je pisanje o životima velikih rok muzičara tek u reči uobličen pogled kroz voajersku ključaonicu u život slavnih i bestidnih ili su ta svedočenja važne slike epohe? Da li su pesme koje su na svojim pločama otpevali Bob Dilan ili Leonard Koen samo pop muzika ili govorimo o pevanoj poeziji na način na koji poezijom smatramo i, recimo, pesme Ezre Paunda ili Volta Vitmana – možemo li te otpevane pesme lišiti prezira i staviti ih u kanon ili zauvek moramo da ih, svesno ili nesvesno, diskreditujemo tim rokenrol epitetom?

Da li možda poezija – kada je okružena distorziranim rifovima, lupom bubnjeva ili reskim zvucima akustučnih gitara protestnih pevača – dobija emancipatorski potencijal koji danas ne može da ima u standardnom književnom formatu? Da li možemo razumeti čitav niz raznorodnih pisaca – od Alana Ginzberga do Nika Hornbija – ako ne poznajemo i razumemo rokenrol kao formu?

U onome što zovemo „klasičnom“ književnošću su se oprobali mnogi rok muzičari – Peti Smit, Nik Kejv, Vudi Gatri, Raj Kuder, Leonard Koen i mnogi drugi. Da li se njihovo pisanje razvija i napreduje uprkos ili zahvaljući njihovom rokenrol bekgraundu?

Na ova i mnoga druga pitanja pokušaće da odgovori februarsko izdanje „Gradske knjižnice“ 18.2. u 20h.

Posle tribine, na kojoj će govoriti novinari, publicisti i pisci koji su tokom godina često pisali o rok muzici iz različitih uglova, posetioci će imati priliku da uživaju u kraćem akustičnom nastupu mladog beogradskog kantautora Dušana Strajnića iz grupe „Stray Dogg“.

Osim koncerta i tribine, biće organizovan i mali sajam knjiga na ovaj ili onaj način posvećenih rok muzici. Naravno, posetioci će imati priliku da sve vreme, između programa, uživaju u dobroj muzici po izboru učesnika tribine i moderatora.

Share