DRAGAN VELIKIĆ dobitnik NIN-ove nagrade za roman ISLEDNIK

pisci-dragan-velikić-nin
Dragan Velikić. Foto: nin.co.rs

NIN-ova nagrada za najbolji roman godine pripala je Draganu Velikiću za roman Islednik. Tu odluku je danas na konferenciji za novinare saopštio žiri koji je ove godine radio u sastavu: Božo Koprivica – predsednik, Mihajlo Pantić, Jasmina Vrbavac, Tamara Krstić i Zoran Paunović.

Ovom nagradom Dragan Velikić se pridružio piscima koji su NIN-ovu nagradu dobili više puta – prvi put Velikić je ovo priznanje dobio 2008. godine za roman Ruski prozor (Stubovi kulture, 2007). Višestruki dobitnici nagrade bili su po dva puta Dobrica Ćosić (1954. Koreni i 1961. Deobe) i Živojin Pavlović (1985. Zid smrti i 1992. Lapot), te Oskar Davičo, koji je nagradu dobio tri puta i jedini koji ju je dobio dve godine uzastopno (1956. Beton i svici, 1963.Gladi i 1964. Tajne).

Roman Islednik

Vest o majčinoj smrti zatiče pisca u Budimpešti i povod je za otvaranje emotivne crne kutije, za rasplitanje višeslojnih priča i detektivsko pronicanje u svakodnevicu vremena koje više ne postoji. Roman o majci postaje autopoetička ispovest, ali i povest o zemlji i ljudima kojih više nema.

Nagrađeni roman Dragana Velikića objavila je prošle godine Laguna.

Za knjigu Islednik Velikić je već nagrađen Zlatnim suncokretom kompanije „Vital“ i Kočićevim perom za leto 2015.

Život se upisuje u fragmentima

Dragan Velikić (Beograd, 1953), pisac romana Via Pula, Astragan, Hamsin 51, Severni zid, Danteov trg, Slučaj Bremen, Dosije Domaševski, Ruski prozor, Bonavia, Islednik. Objavio je knjige pripovedaka Pogrešan pokret, Staklena bašta, Beograd i druge priče, kao i zbirke eseja YU-tlantida, Deponija, Stanje stvari, Pseća pošta, O piscima i gradovima.

U razgovoru za ovonedeljni NIN, Velikić je odgovorio na nekoliko pitanja o svom najnovijem romanu i značaju NIN-ove nagrade za pisca:

Kako je nastao roman?

Islednik je istraživanje sećanja i odnosa između proživljenog i upamćenog. Nema umetničkog dela bez nadogradnje. Da nije tako, svaka ispovest bi bila književnost. Moja životna priča sama po sebi uopšte nije važna ukoliko se u njoj sam čitalac ne prepozna, ukoliko se sa njom ne identifikuje. A da bi se to dogodilo, valja preći dug put od životno istinitog do umetnički istinitog. Ukratko, nije svaka priča književno relevantna. Ipak, samo književno relevantna priča ima tu moć da se upiše kao iskustvo čitaoca. Duboko verujem da je iskustvo stečeno kroz umetnost upotrebljivo u životu. Porodično nasleđe ne biramo, to je pitanje genetike. Međutim, važno je suočavanje sa samim sobom, bez toga smo statisti u vlastitom životu. U Isledniku pratim život moje majke od detinjstva pa do smrti, ali to je samo okvir u kojem su sudbine drugih. Kroz roman defiluju migranti 20. veka. Priča počinje u vreme Prvog svetskog rata, govori o velikom požaru u Solunu 1917. godine, prati nekoliko životnih sudbina koje će se u jednom času ukrstiti. Prisutna je i priča o porodici Hiterot, nekadašnjim vlasnicima Crvenog otoka pored Rovinja, i njihovom tragičnom kraju. Ali, pre svega tu je Pula šezdesetih godina 20. stoleća. Pripovedanje ne teče linearno, već se gradi iz fragmenata, onako kako se život upisuje u memoriji. Selekcija uvek postoji. Na jednom mestu i kažem: „Šta je roman do pokušaj da se nekoliko kadrova svakodnevice dovede u uzročno-posledični sled, da se oslobodi priča koja postoji, kao što postoji skulptura u komadu neobrađenog kamena. Svako u sebi nosi nevidljivu biblioteku, hor nenapisanih romana.

Kako biste u knjižari budućem čitaocu preporučili svoju knjigu?

To već čine moje prethodne knjige.

Šta za vas znači NIN-ova nagrada?

NIN–ova nagrada je jedina nagrada koja značajno proširuje čitalačku publiku, i skreće pažnju na ostale knjige nagrađenog pisca. Međutim, ne uspostavljaju nagrade nekog pisca, već vrednost njegovog literarnog sveta.

* * *

Iz produkcije 2015. godine za nagradu je prijavljeno 178 roman, a žiri je suzio broj na 12 romana u užem izboru, i u finale trke uvrstio njih šest; La Sans Pareille Milisava Savića (Agora), Islednik Dragana Velikića (Laguna) i Anđeo atentata Svetislava Basare (Laguna), Park Logovskoj Dane Todorović (Geopoetika), Rajska vrata Ljubice Arsić (Laguna) i Republika Ćopić Vuleta Žurića (Službeni glasnik).

Nekada jugoslovensko, a danas srpsko prestižno književno priznanje NIN-ova nagrada za roman godine ustanovljena je 1954. godine, a prvi laureat je bio Dobrica Ćosić za roman “Koreni”. Više o istoriji same nagrade pročitajte >> ovde.

 

Share