Dejan Atanacković – dobitnik NIN-ove nagrade za roman LUZITANIJA

Ovogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade za najbolji roman godine je Dejan Atanacković. Njegov roman Luzitanija koji je objavila Besna kobila, aktuelni žiri je proglasio najboljim od romana objavljenih tokom 2017. godine.

Stručni žiri je saopštio ime dobitnika sa više od sat vremena zakašnjenja, do poslednjeg momenta raspravljajući o tome kome će nagrada biti uručena.

Dejan Atanacković, Foto: NIN

Dejan Atanacković (1969) je vizuelni umetnik koji poslednjih godina živi i radi u Firenci. Poznat je i po radionicama zasnovanim na dijalogu studenata i psihijatrijskih pacijenata. Upravo se radnja i njegovog prvog romana dešava u ustanovi umno obolelih. Oni imaju zadatak da odgovore na pitanje – šta je Luzitanija?

Luzitanija je prvi roman Dejana Atanackovića. Utopijski roman o beogradskoj psihijatrijskoj bolnici tokom Prvog svetskog rata koja se nalazila u zgradi poznatoj kao Doktorova kula. U romanu Dejana Atanackovića ta minijaturna teritorija postaje parlamentarna republika zasnovana na ukidanju neravnopravnosti između lekara i pacijenata, a pre svega na ideji da razum i ludilo nisu dve suprotstavljene okolnosti, već da se i razumu i ludilu jednako suprotstavlja ljudska glupost. Dok se ludilo vekovima tamniči i kažnjava, glupost se oduvek veliča, slavi i ovlašćuje.

Žiri je radio u sastavu Tamara Krstić, Jasmina Vrbavac, Zoran Paunović, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica (predsednik). Atanackovićev roman “Luzitanija”, u kojem gradi niz priča o traganju, nestajanju, ludilu, progresu, i besmislu rata, dobio je tri glasa žirija. Po jedan glas dobili su romaniGorgone” Mire Otašević (Geopoetika) i “Srebrna magla pada” Srđana Srdića (Partizanska knjiga).

U akteuelnom broju NIN-a Dejan Atanacković je na pitanje o poziciji NIN-ove nagrade u kontekstu srpske kulture odgovorio:

– Svakako je reč o nagradi koja ima veliki uticaj na razumevanje šta je to, uopšte, srpska kultura, a nadam se da se ta kultura, šta god bili njeni okviri, može i mora shvatiti kao nešto u kontinuiranom nastajanju i promenama, a ne nešto statično i zaokruženo. Zapravo, mislim da je pitanje šta je to srpska kultura, zaista još uvek suštinski nepostavljeno, premda se povodi za postavljanje tog pitanja svakodnevno nameću. Danas je potrebno odupreti se mnogo čemu, ponuditi drugačije, ponekad upravo suprotne ideje, i važno je da postoje „mesta“ u društvu gde pojedinac može da oseti da je to moguće. Posebno u društvu u kome se, manje-više oduvek, kao kulturni i politički model nameće neophodnost pripadanja nekoj interesnoj grupi ili makar društvu „istomišljenika“. Činjenica da prvi roman praktično nepoznatog autora, male izdavačke kuće, može da stekne pažnju kakvu je stekla Luzitanija naravno da govori u prilog toj nagradi.

Najboljih pet

U finale za NIN-ovu nagradu ove godine ušli su romani “Srodnici” Jovice Aćina, “Gorgone” Mire Otašević, “Luzitanija” Dejana Atanackovića, “Danas je sreda” Davida Albaharija i “Srebrna magla pada” Srđana Srdića.

Jovica Aćin i Dejan Atanacković konkurisali su sa svojim prvencima. Srđan Srdić je prethodnih godina dva puta bio u drugom krugu, a Mira Otašević u finalu. David Albahari je 1996. godine dobio NIN-ovu nagradu za roman “Mamac”.

Pet romana iz najužeg kruga predstavljaju orijentir za sve čitaoce koje interesuje aktuelna domaća produkcija. Nisu retke situacije kada roman iz najužeg kruga privuče veću pažnju kritike i čitalaca od nagrađenog romana, ali medijska pažnja je apsolutno usmerena na dobitnika nagrade, te je neizostavno da upravo dobitnik dođe do najvećeg broja čitalaca.

Pored finalista, još četiri romana izabrana u užem izboru su privukla pažnju žirija: “Sunce ovog dana” Vladimira Pištala, “Proleće se na put sprema” Bojana Krivokapića, “Plava kapija” Radovana Belog Markovića i “Četiri ludila” Miloša Latinovića.

NIN-ova nagrada kritike

NIN-ova nagrada kritike za najbolji roman godine (kako glasi pun naziv ove nagrade), koju dodeljuje beogradski nedeljnik NIN, svaki put unese pometnju u književni život Srbije, a književnost, inače krajnje marginalizovana u medijima, dolazi u žižu interesovanja. Dok postojanje ovakvog priznanja neki osporavaju dovodeći ga u vezu sa društveno-političkim uticajima kojima mogu biti podložni članovi žirija, drugi je predstavljaju kao glavni stožer u definisanju onoga što je vredno čitanja u književnoj produkciji prethodne godine.

Prvobitna namera redakcije nedeljnika NIN bila je da se ovom nagradom obuhvate dva književna roda – roman i drama, ali je žiri u svom prvom sastavu sugerisao redakciji da se dodeljivanje nagrade ograniči samo na roman.

Više o istoriji NIN-ove nagrade pročitajte u >>  tekstu koji smo napisali povodom šest decenija postojanja ovog književnog priznanja.

Svečana dodela nagrade i obeležavanje 83.rođendana NIN-a biće upriličeni u Jugoslovenskoj kinoteci 22.januara u 17 časova.

Share