ČUVARKUĆE: Nepoznati životi velikih pisaca

Supruge naših poznatih preminulih pisaca otkrivaju detalje iz života svojih životnih saputnika u knjizi Čuvarkuće Aleksandra Đuričića.

Kada se udavala za Borislava Pekića, nevesta Ljiljana je od bližnjih dobila savet: „Verovatno nećete imati novca, verovatno će biti teško, ali sa njim ti sigurno neće biti dosadno, a dosada je ono što ubija svaki brak”.

Kako izgleda život sa piscem, koliko su disciplinovani i inspirativni, sa kim se druže i zašto prekidaju prijateljstva – o svemu tome piše Aleksandar Đuričić, novinar i publicista, u svojoj knjizi Čuvarkuće, udovice pisaca (Samizdat), koji je vodio razgovore sa suprugama najpoznatijih pisaca, ali i njihovim prijateljima i najbližim saradnicima.

Iz knjige saznajemo detalje iz života Borislava Pekića, Mirka Kovača Milorada Pavića, Antonija Isakovića, Mome Kapora, Oskara Daviča, Đorđa Lebovića, Milana Oklopdžića, Libera Markonija, Petra Krdua.

– Knjigu sam pisao dve godine, sa povremenim pauzama, da malo uhvatim daha i sačekam da udovice pisaca otvore tajne škrinje svojih burnih života sa velikanima pisane reči ili da se jednostavno odluče da li su spremne da mi povere svoju najtananiju intimu. Najveći izazov je bio prelistavanje dnevnika pisaca, istraživanje njihovih prijateljstava i neprijateljstava, prilika i neprilika koje su vladale na jugoslovenskoj književnoj sceni, a najjači utisak je fajterski duh ovih žena koje ne odustaju od svojih velikih ljubavi ni sada kada su ostale same. Zato je ovo prvenstveno knjiga o ljubavi i o samoći – ističe Aleksandar Đuričić.

Ljiljana Pekić bila je 34 godine sa Borislavom Pekićem, a kada je ostala sama, kaže, nije bila u stanju da izađe iz ulice.

– Onda sam našla na stotine traka, razne beleške za „Zlatno runo”. To mi je pomoglo da preživim, jer sam stalno slušala njegov glas, zamišljala sam kako mi telefonira iz Beograda. To je nešto neprocenjivo, a naročito zato što je snimao samo za sebe, tako da sam tada prvi put to čula – navodi Pekićeva životna saputnica.

Ona se podsetila perioda kada je Pekić, jedan od osnivača Demokratske stranke, studentima na mitingu 1991. rekao: „Nemojte gledati na sat, to neće biti ni danas, ni sutra.” – Znao je da mi nismo spremni za demokratiju jer život pod diktaturom od 1994. do 2000. morao je da ostavi traga – priča Ljiljana. A kada su otišli u London napominje da niko nije hteo da mu štampa knjige u Beogradu.

– Dva-tri pisca su plasirala intrigu da je emigrirao da piše za Tajms i govori na Bi-Bi-Siju protiv Jugoslavije. Nolit je platio avans za rukopis „Kako upokojiti vampira”, ali su posle dve godine odustali. U SKZ-u je trebalo da štampaju njegove drame i sve je bilo složeno, ali su posle rasturili slog.

Brana Simonović, supruga Milana Oklopdžića, ispričala je kako je u finale Ninove nagrade Mika Oklop ušao s knjigom Ca blues. Muharem Pervić je tražio da glasaju probno i bilo je 4:3 za Miku. Međutim, pisac Pavao Pavličić bio je blizak Perviću, Koljeviću i još nekima iz žirija i na kraju je bilo 5:2 za Pavličića, navodi piščeva supruga.

I Momo Kapor je „silno želeo” da dobije Ninovu nagradu, kaže supruga Ljiljana. – Kad je objavio Lep dan za umiranje novinari su zvali da rezervišu intervju sa budućim laureatom, ali je dobitnik na kraju bio izvesni Maks Erenrajh Ostojić, priča Momina Ljiljana.

– Sedao je za mašinu skockan od glave o pete s briljantno blistavim cipelama. To mu je bio fetiš. Pisao bi po četiri-pet sati, a posle ručka bi kao pravi Hercegovac morao da odspava. Tu nije bilo boga, mogla je da se ruši kuća, padaju bombe, on je morao da odspava od 15 minuta do sat – ističe piščeva saputnica. A kada je reč o druženjima, pominje Dobricu Ćosića, i to je izgledalo tako što su posle posluženja zajedno sa suprugama prelazili u salon i – čitali Gogolja.

Venčanje Antonija Isakovića sa Leposavom Milanin i kumovima Dobricom Ćosićem i Oskarom Davičom. Foto: B92.net

Đuričićeva knjiga otkriva razne slojeve svakodnevice, od sećanja na prošle dane, do sitnih rituala i privatnih strasti. Oskar Davičo bio je visok 160 centimetra i bio je omiljen među ženama. Imao je tri žene, a ćerku je dobio u 68. godini!

Ksenija Marković kazivala je o misterioznoj smrti Libera Markonija i njegovom lečenju od alkohola, a Ana Krdu o suprugu Petru, susretima sa Joneskom, Sioranom i Mirčom Elijade. – Naša zabava je bila da on čita pesmu i traži da pogodim koja je u pitanju. Onda dobijem hiljadu dinara ili pet hiljada ako je teži zadatak, seća se Ana Krdu.

Danilo Kiš i Mirko Kovač sa Kovačevom suprugom Bobom Matić. Foto: B92.net

Boba Matić svedoči o odlasku sa suprugom Mirkom Kovačem iz Beograda u Hrvatsku početkom devedesetih i pretnjama koje je ovaj pisac dobijao kao kritičar Slobodana Miloševića. U Parizu ga je čekala poruka: „Ako pokušaš da održiš književno veče u Parizu, znaj, izrode, da te čeka ruka tajne organizacije Apis. I kuš iz Pariza, promoviši svoje knjige kod Tuđmana!”. Pričala je o okolnostima druženja sa Kišom koji je banuo kod njih usred noći ljut zbog načina na koji ga je Kovač opisao u romanu Uvod u drugi život.

Đorđe Lebović i Zlata Jakovljević. Foto: Politika.rs

O Đorđu Leboviću sećanje je oživela glumica Zlata Jakovljević. U noveli Važan esek Lebović je opisao privlačnu tišinu groblja. Na grobljima u Srbiji zapažao je velike razgranate orahe koji daju ne samo hlad, već i plod. Sahranjen je na jevrejskom groblju u Beogradu ispod krošnje velikog oraha, već opisanog u noveli.

Pavić u snovima čitalaca

Jasmina Mihajlović priča kako je Pavić saznao da je Pekić umro: „Milorad je došao sa nekog sastanka. Bio je pijan i plakao je. Rekao je: ’Umro je Pekić, a trebalo je da umrem ja‘. Mnogo ga je voleo”.

A posle Pavićeve smrti supruga kaže da je izgubila sve prijatelje.

– Prestale su da stižu pozivnice i shvatila sam da ova sredina baš ne prašta uspeh, naročito ako je svetski. U inostranstvu su me zvali da držim predavanja; onda mu je Azerbejdžan na Tašmajdanu podigao spomenik, oni su ga rehabilitovali… Danas mi ljudi iz celog sveta, koji sanjaju Pavića, šalju svoje snove – kaže Jasmina Mihajlović.

Autor: Mirjana Sretenović

Izvor: Politika.rs

Share