Anketa sajta “Detinjarije”: pisci i kritičari biraju najbolje knjige za decu

logo-detinjarijeSajt Detinjarije drugi put je sproveo novogodišnju anketu među književnim kritičarima, piscima i izdavačima za decu o književnoj produkciji za decu u prethodnoj godini.

Poznavaocima književnosti za decu – kritičarima, piscima , izdavačima i bibliotekarima – redakcija sajta Detinjarije obratila se sa pitanjem “Koje knjige i autori su obeležili prethodnu godinu kada je dečija književost u pitanju?”

Anketi se odazvalo jedanaest sagovornika: Zorana Opačić, književni kritičar, Aleksandar Gubaš, urednik bloga Knjigoskop.com, Ivana Mijić, književni kritičar, Sonja Ćirić, novinar i pisac za decu, Jovan Ljuštanović, književni kritičar i urednik časopisa Detinjstvo, Violeta Đorđević, bibliotekar Dečje odeljenje Biblioteke grada Beograda, Slobodan Stanišić, pisac za decu, Jasminka Petrović, pisac za decu, Ljiljana Marinković, direktorka izdavačke kuće Kreativni centar, Tijana Tropin, književni kritičar, Goran Marković, direktor izdavačke kuće Pčelica

Kao najbolje knjige domaćih autora, objavljene tokom 2014. godine, učesnici ankete izdvojili su “Tajnu nemuštog jezika” Ivane Nešić, roman „Cipela na kraju sveta“ Dejana Aleksića, „Stilske igre“ Simeona Marinkovića i knjigu „Lovac na maslačke“ Vesne Aleksić, a od prevedenih naslova – „Zagonetnu kuću u šumi“ švedske autorke Lene Olmark.

naslovna-tajna-nemuštog-jezika-ivana-nešić

Sedmoro anketiranih je među najuspelija književna ostvarenja uvrstilo knjigu “Tajna nemuštog jezika” Ivane Nešić (Kreativni centar), drugu knjigu iz serijala o avanturama dečaka Mike. Za svoj prethodni roman „Zelenbabini darovi“ Ivana Nešić dobila je nagradu „Neven“. „Tajna nemuštog jezika“ ocenjena je „kao veoma uzbudljivo štivo ispunjeno elementima fantastike i slovenske mitologije” dok autorka, “demonstrira zavidno umeće fantastičnog pripovedanja, vešto prožimajući realno i fantastično.”

„Cipela na kraju sveta“ Dejana Aleksića (Kreativni centar), ocenjena kao “duhovito poigravanje formom i jezikom” i “bajka iz koje bi i odrasli imala svašta da nauče“, prvi je roman za decu poznatog pisca i pesnika, a zapažen je od strane šestoro anketiranih.

„Lovac na maslačke“ Vesne Aleksić (Kreativni centar), delo koje se bavi temom nekompletnih porodica, istaknut je kao „najcelovitiji roman za mlađe uzraste“, a „Stilske igre“ Simeona Marinkovića (Kreativni centar), kao „maštovita, raznolika, razigrana, originalna i edukativna“ knjiga.

Politikin zabavnik-nagrada

Od izdanja stranih autora, četvoro sagovorika izdvojilo je „Zagonetnu kuću u šumi“ švedske spisateljice Lene Olmark (Odiseja). U pitanju je zbirka vešto napisanih horor priča, “značajna ne samo u smislu promocije horor žanra za decu, već pre svega zato što problematizuje dečji strah i načine na koji se deca nose sa sopstvenim demonima.“

Od knjiga domaćih autora zapaženi su još i naslovi “Čavrljanje” Ljljane Vukić (Pčelica), „Martina velika zagonetna avanutra“ Uroša Petrovića (Laguna), “Priče od A do Š” Simeona Marinkovića (Kreativni centar), „Samo za tvoje uši“ Jasminke Petrović (Kreativni centar), “Košulja dobre sreće” Zorana Božovića (Pčelica).

Od prevedenih knjiga poznavaoci preporučuju i treći nastavak avantura dačaka Matjea Idalfa „Matje Idalf i čarolija trnja” (Kreativni centar), knjigu Ide Pjerolotkin „Ala Betka i čudnovate školske zavrzlame” (Odiseja), roman „Vilja i Razbojnikovići“ finske autorke Siri Kolu (Kreativni centar), „Sedam minuta posle ponoći” Patrika Nesa (Orfelin izdavaštvo), „Herman“ Laša Sobija Kristensena (Čarobna knjiga) i druge.

Izvor: Detinjarije.com

Share