41. PREVODILAČKI SUSRETI – „Novo prevođenje klasika“

stranice knjiga

41. Međunarodni beogradski prevodilački susreti čija je tema „Novo prevođenje klasika: Dostići i prevazići“ biće održani 27. i 28. maja.

41. Prevodilačke susrete otvoriće razgovor o prevodima knjiga Mihajla Pantića. Drugim razgovorom 27. maja, biće obeležena četiri veka od Servantesove i Šekspirove smrti uz traženje odgovora na pitanje koji smisao danas ima prevođenje već prevedenih klasika svetske književnost. U fokusu ove godine je i pitanje srednjoškolske lektire, uz pitanje da li svaki novi naraštaj zaslužuje novi prevod školske lektire, kako bi obavezna dela bila stalno živa, aktuelna i intrigantna. U okviru poslednjeg razgovora, učesnici će pokušati da dođu do odgovora na pitanje da li se i na koji način definicija klasika književnosti primenjuje u sadašnjosti.

Nagrada Srpskog PEN centra za najboljeg prevodioca

PEN-dimitar baševskiDimitar Baševski, poznati makedonski pisac i prevodilac srpske književnosti na makedonski jezik, ovogodišnji je dobitnik Nagrade Srpskog PEN centra za najboljeg prevodioca srpske književnosti.

Dimitar Baševski je u proteklih nekoliko godina objavio prevode čitavog niza knjiga savremene srpske književnosti na makedonski jezik. Među knjigama koje je Baševski preveo na makedonski jezik proteklih godina nalaze se romani Lagum Svetlane Velmar-Janković i Preljubnici Vide Ognjenović, Dorotej Dobrila Nenadića, Ruski prozor Dragana Velikića, Oproštajni dar Vladimira Tasića, knjiga izabranih priča Mihajla Pantića Previše vremena za nevažne stvari, kao i knjiga pesama Gojka Božovića Obližnja božanstva.

Poznat i kao izdavač i urednik Izdavačke kuće Slovo iz Skoplja, Dimitar Baševski je u poslednje dve decenije jedna od najvažnijih figura srpsko-makedonskih književnih i kulturnih veza.

Značajan i kao pesnik i esejista, Dimitar Baševski (1943) jedan je od najznačajnijih savremenih makedonskih romansijera. Romani Dimitra Baševskog prevedeni su na više evropskih jezika: engleski, grčki, srpski, rumunski, češki, albanski i turski jezik. Za roman Bunar (2001), koji je objavljen u više izdanja na makedonskom jeziku, dobio je nagradu Utrinskog vesnika za roman godine. Bunar je bio u najužem izboru za Međunarodnu književnu nagradu Balkanika 2002. godine, a pre nekoliko godina objavljen je i na srpskom jeziku u okviru edicije Sto slovenskih romana.

PROGRAM I UČESNICI:

Novo prevođenje klasika – Dostići i prevazići

Petak, 27. maj 2016.
Francuska 7, Svečana sala

10.30
OTVARANJE 41. Beogradskih prevodilačkih susreta

11.00
Prvi razgovor
Pisac i njegovi prevodioci

Mihajlo Pantić oči u oči sa svojim prevodiocima. Očekujemo mnogo dijaloga, obrta, otkrića… Svoja iskustva u prevođenju dela Mihajla Pantića razmeniće Alen Kapon (Francuska), Dimitar Baševski (Makedonija), Oksana Mikitenko (Ukrajina), Rusanka Ljapova (Bugarska), Viktorija Radič (Mađarska) i Žela Georgijeva (Bugarska)
Razgovor vodi: Alen Kapon
Razgovor počinje: Dimitar Baševski

16.00
Drugi razgovor
Novo prevođenje klasika – savremeni prevodi (već prevedenih) već etabliranih dela klasične književnosti
Godina je 2016. Navršava se četiri veka od smrti bardova svetske književnosti, Vilijama Šekspira i Migela de Servantesa. Njima u čast, kao i u čast svim britkim, genijalnim perima, koji su tokom vekova promišljali, oblikovali i opisivali svet oko nas, okrećemo se ovoj temi koja otvara brojna pitanja pred nas prevodioce. Neka od njih bi bila: s kojim se sve izazovima i poteškoćama suočava prevodilac nekog ranije već prevedenog dela? Koji smisao danas ima prevođenje već prevedenih klasika svetske književnosti? Ko je publika? A ko izdavač? I možda bi najvažnije pitanje za nas bilo: da li je prevođenje klasika uopšte vrhunac prevodilačke karijere i ko se sme prihvatiti takvog poduhvata? Diskusija koja preti da postane prava prevodilačka poslastica…
Razgovor vodi: Dejan Acović
Razgovor počinje: Irena Lukšić

Subota, 28. maj 2016.
Francuska 7, Svečana sala

11.00
Treći razgovor
Klasici u školskoj lektiri – u fokusu je srednja škola
Za razliku od svakodnevnog čitanja bilo kakve vrste literature, školska lektira je obavezno štivo i sastavljena je isključivo od klasika kako bi učenici stekli opštu kulturu i osnovno poznavanje domaće i svetske književne baštine. Iako se mora priznati da se u srednjim školama časovi književnosti odvijaju nauštrb časova gramatike maternjeg jezika, koliko bi nas pročitalo „Ep o Gilgamešu“ da on nije bio deo lektire? U vreme kada na internetu postoje sajtovi s prepričanom lektirom, postavlja se pitanje da li tо štivo treba podmladiti i osvežiti, kako novim naslovima, tako i novim prevodima dela koja imaju neprikosnoven status klasika. Od Andersena do Sartra, učenici svih razreda čitaju više decenija stare prevode. Da li je vreme da se s klasika obriše prašina i da se oni preporode u novoj generaciji? Da li, možda, svaki novi naraštaj zaslužuje novi prevod kako bi ta dela – monumentalna, nepromenljiva i neprocenjiva u istoriji književnosti – bila stalno živa, aktuelna i intrigantna?
Rezgovor vodi: Irina Vujičić
Razgovor počinje: Zvonimir Bulaja

16.00
Četvrti razgovor
Klasici dvadesetog veka – buduća klasika
Po definiciji, oni su vrhunski stvaraoci u umetnosti, u našem slučaju književnosti, čije delo pruža trajni doprinos umetnosti i, šire, kulturi i civilizaciji. A kako se ta definicija primenjuje u stvarnosti, tema je našeg poslednjeg okruglog stola.
Dvadeseti vek su obeležili ratni događaji koji su uticali na svest pisaca, došlo je do ogromnog tehnološkog napretka (s pojavom filma, radija, televizije i interneta), ukinute su stroge granice između žanrova, a razdaljine između kultura i jezika smanjene su. Pojavile su se velike izdavačke kuće sa ogromnim brojem izdanja, razvila se književna kritika, uvedene su brojne književne nagrade, među kojima je Nobelova najprestižnija. Nagrade, čitanost, popularnost, ukus elite ili mase, kritika, tematika, forma – šta od svega navedenog ukazuje na to da neko ostvarenje jeste delo neprolazne vrednosti? Ili se ključ za prepoznavanje večnosti književnog dela krije negde drugde…
Razgovor vodi: Vladimir D. Janković
Razgovor počinje: Anita Vuco

19.00
PEN: SVEČANA NAGRADA NAJBOLJEM PREVODIOCU SA SRPSKOG JEZIKA
Terazije 29/II

Share